Odgledao sam film koji je dobro počeo. Počeo je sa E.Sabatom, najboljim argentinskim i južnoameičkim piscem uopšte. Pisao je malo ali dobro i to je neka druga tema. Od mene samo preporuka i reči hvale za njegov književni rad. Sabato je bio i društveno angažovan i zato se i našao na početku filma u ulozi predsednika komisije za nestala lica. Argentina je posle vojne hunte ušla u period tranzicije u kom su još uvek vladali i delovali pripadnici tajne policije. Jedan od njih je stari Pućio koji je nastavio da otima i ubija ljude. Dobro se snašao u tranziciji ne shvatajući ipak da je nastala nova nedodirljiva klasa ljudi koja je novcem mogla da kupi i položaj u društvu i sigurnost. Podseti me ovo na period posle 2000-te kada su nepoznati ljudi otimali i ubijali. Najpoznatije su otmice sina B.Živojinovića i MIškoviča i to je takođe neka druga tema.

  Da ne davim mnogo, Klan je solidan i besprekoran film kome nedostaje žestine i sirovosti jednog Koste Gavrasa. Atmosfera, režija, kamera, gluma Đ.Francele je vrhunska.

  Sve u svemu zadovoljan sam viđenim.