Kardiovaskularna oboljenja koja su uzrokovana nekim psihičkim faktorima isto su što i psihosomatske bolesti, samo je naziv drugačiji (psihofiziološki - psihosomatski). Uostalom, već neko vreme se smatra da svaka bolest može biti posledica psihičkih faktora, od prehlade do raka. Ipak, neki mehanizmi nisu jasni, kao što su: zašto se posle stresa nekome javi psihofiziološka bolest, a nekome psihički poremećaj (ili nikakav poremećaj); dalje, šta je to što određuje koja će se bolest tačno razviti (astma, hipertenzija, pad imuniteta, itd.).

Takođe je opštepoznato među istraživačima ove oblasti da i 'gutanje besa', odnosno ovo o čemu Lustra govori, utiče najviše na esencijalnu hipertenziju, to jest povišen krvni pritisak, bez organskog uzroka (tu postaje jasno da je psiha umešala svoje prstiće  ).

Dakle, cinizam jeste možda jedan od potencijalnih prediktora kardiovaskularnih oboljenja, ali ne i jedini, ne i nužan, a nikako ne i dovoljan.