Postoje ljudi koji su skloni tome da omalovažavaju druge, niko im nije dovoljno dobar, ili pak nekog "uzmu na zub" i onda tu osobu malo-malo pa ponižavaju i vređaju. Od takvih osoba se treba skloniti.

Zbog čega oni tako postupaju? Razlozi se razlikuju, ali uglavnom u njima postoji neko veliko nezadovoljstvo, nezadovoljstvo sobom, sopstvenim životom, time što stvari nisu onakve kakve oni misle da treba da budu... Onda se na drugima istresaju zbog toga, pokušavajući da učine da se sami osećaju bolje. Ili se desi da na vas projektuju neke svoje neispunjene snove, svoja očekivanja, i zahtevaju da vi to ispunite, vi im dođete kao zamena za njihov željeni uspeh, veruju da će njihov neuspeh imati nekog smisla i da će se osećati bolje ako vi ispunite ta očekivanja (a neće se osećati bolje, sve i da vi uradite tačno onako kako kažu, opet nikada neće biti u potpunosti zadovoljni i nastaviće da vas pritiskaju).

Šta vi tu možete? Najčešće ne možete pomoći takvim osobama, oni su nezadovoljni pa su nezadovoljni, ali možete pomoći sebi, tako što ćete se skloniti i izbegavati te osobe umesto da ih pustite da čine da se osećate "kao gnjide". Koliko god možete, svedite kontakt s takvim osobama na minimum; još je i bolje ako možete u potpunosti da se sklonite od njih.

To je nekada izuzetno teško izvesti, kao kada se radi o vašim sopstvenim roditeljima, do čijeg vam je mišljenja, makar se i sukobljavali s njima, ipak stalo, i čije vas razočaranje u vas boli, kao što vas baš zabole i sve uvrede koje stignu s njihove strane. U takvim situacijama nekad bude najefikasnije (mada i dalje nije nimalo bezbolno) pomiriti se s tim da je ta osoba takva, da nećete moći da je zadovoljite (važno je biti svestan da to nije vašom krivicom, nezadovoljstvo te osobe nema nikakvu stvarnu vezu s vama, ona je nezadovoljna sobom pa to projektuje na vas), i emotivno se okrenuti drugim ljudima, onima koji vas vole i podržavaju. I čim vam se pruži prilika da se fizički sklonite od takvih osoba (makar to bilo i tek kad odrastete i osamostalite se), učiniti to. To boli i traje, ali je i dalje bolje nego pokušavati da udovoljite nekome ko nikada zadovoljan biti neće.


Izvor: Krstarica

Ali baš kao ''gnjida''? 

Ne smatram da se od takvih treba skloniti, vec ih treba uputiti na mesto (da ne kazem u kucicu) koje im pripada. Ukoliko su nezadovoljni sobom i svojim zivotom, neka izvrse veliko spremanje sopstvenog zivota, naravno ukoliko su sposobni za tako nesto, mada takve osobe cesto nisu.

Ja sam egoista. Suvise volim sebe da bilo ko na duze od pola sata moze da ucini da se tako osecam.

ja se osecam kao gnjida jer bolujem od multiple skleroze. saznala sam za bolest posle udaje i moj muz je divan sve dok mi nije potrebno razumevanje s njegove strane. onda uvek izgleda kao da sam ja kriva za moju bolest i sto on nije zamisljao zivot sa bolesnikom. inace ja skoro normalno funkcionisem. moji prijatelji nisu primecivali da nesto nije u redu sve dok im nisam to rekla

ipak bolje uciniti da se takvi klone tebe a ne ti njih .

Ja mislim da to rade osobe kojima fali samopouzadanje pa se tako dokazuju

Fali im samopouzdanje ili su nezadovoljni samim sobom... a takva je vecina...

treba se kloniti takvih osoba ali ako su roditelji u pitanju to je nesto drugo....ako ste u godinama kad zavisite u potpunosti od roditelja a oni vas ponizavaju,kloniti se istih bi samo dovelo u druge probleme....

Ja takve osobe pošaljem u p.m.