Danas se navršavaju četiri godine od smrti Slobodana Miloševića, koji je preminuo u pritvoru Haškog tribunala. Predstavnici SPS-a, bez Ivice Dačića i članovi udruženja "Sloboda" položili vence na grob u Požarevcu.

Na Miloševićev grob u dvorištu porodične kuće u Požarevcu vence su položili i brojni građani, rođaci i prijatelji bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije i osnivača Socijalističke partije Srbije.

Delegaciju SPS-a su predvodili ministar Milutin Mrkonjić, šef poslaničke grupe SPS-a u republičkoj skupštini Branko Ružić i predsednik požarevačkih socijalista i Gradske skupštine Miomir Ilić.

Nakon polaganja venca, Ružić je izjavio da SPS, kao i svake godine, na jedan civilizovan način želi da oda poštu ranijem predsedniku kao istorijskoj ličnosti koja je ostavila veliki pečat u novijoj političkoj istoriji Srbije, ličnosti po kojoj će istorijska nauka sa neophodne istorijske i vremenske distance dati svoju objektivnu ocenu.

"To vreme nama je ostavilo i vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, takođe Republiku Srpsku i ono što jeste naš vid jednog civilizovanog odnosa, a to je da se na te vrednosti podsećamo jednim ovakvim gestom kao što je obeležavanje godišnjice njegove smrti", rekao je Branko Ružić.



Milošević je preminuo u Hagu, gde mu je suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Haški proces, prekidan više puta zbog Miloševićevog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.

Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, posle Drugog svetskog rata, decembra 1990, izabran je za predsednika Republike Srbije.

Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.

Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.
Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.

Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokatske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, koja je objavljena dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.

Bila je to u istoriji prva optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.



Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Dok su i mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika, kao i medicinski stručnjaci, poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.

Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Istog dana više od 50.000 njegovih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće.

(agencije/MONDO)

Само хоћу да питам: да ли је Србима сада боље без Слобе?
Нешто се држава много смањила, војске нигдје, дугови и радна мјеста још гори 

nemoj zezat, dobili ste bezvizni rezim 

И шта, сад ћу безвизни режим да мажем на хлеб? И које користи имам ја од путовања?

al bolje vam je neo za vrijeme milosevica, za njeovo vakta vi ste bili ko onomad cesi, slovaci, poljaci, a mi bosanci smo bili ko juosloveni...bolji vam je sad standard nemojte zezat 

Ма исто је ко и сада, само пендрек има другу етикету. Крали Слобини, сад краду неки бивши Слобини и ови нови ДОС-овски. Да ниеј било рата и санкција, неби нама стандард ни падао, био би исти као и сада. А где сте могли бити ко југословени окупирани од многих држава и веома разрушени?

u mene mati i otac odmax poslije rata tj neke 96-97 zaradjivali oko 1200 eura mjesecno...mislim skupa, danas manje posto mi je ccaca u penziji, fine su to pare, pootovo u ta vremena  kad je sve bilo bar triput jeftinije neo danas

Па и многи у мојој фамилији и окружењу су зарађивали лепе паре док су деведесетих шверцовали. Ви после рата нисте имали санкције, а ми смо имали нову туру 1998.

mi smo dobili nekakve finansijske inekcije, spominje  se nekix 15 milijardi, mislim da je dobar dio otisao i u popravljanje materijalno polozaja ljudi

Е док сте ви поправљали ратну штету, нама су уништили оно што санкције нису успеле да упропасте, а и нисмо добијали помоћ да исплаћујемо из ње плате државних службеника и пензије. Лако је живети на туђи рачун.