Bez strategije za sređivanje administracije
Česti izbori glavna prepreka za reformu državne uprave
Autor: Tamara Spaić | Foto:a. anđić | 10.04.2009. - 05:00


Srbiji treba žestoka reforma državne uprave, a jedina mera koju je Vlada za sada smislila najavivši otpuštanje oko 8.000 zaposlenih u administraciji samo je najobičnija politička demagogija kojom se ne može postići reforma, kažu za „Blic” stručnjaci za organizovanje državnih službi na svim nivoima. Za reforme je potrebna promena zakona, mnogo novca, vreme i ljudi koji znaju da rade na kompjuterima, a ne rođaci i partijski poslušnici koji „drže šustikle na računarima”, kako administrativce za „Blic” opisuje Sonja Sangranov, bivša direktorka Agencije za državnu upravu.

Svakome ko je ikada otišao na neki opštinski ili državni šalter da završi posao potpuno je jasno do koje mere država ne funkcioniše, koliko je nesposobna i podložna korupciji. Da bi se sve to promenilo potrebna je pre svega politička volja partija da otpuste one koje su zaposlili za nagradu što su pomagali na izborima, a da se posao prepusti onima koji znaju i hoće da rade. Reforme državne uprave započele su 2001. godine u vreme Zorana Đinđića, kada je na čelo Agencije za državnu upravu postavljena Sonja Sagranov, i prekinute dolaskom Koštuničine vlade, kada je Agencija ukinuta. Sada smo u situaciji da niko u Vladi ne zna šta radi tih 28.000 ljudi u državnoj upravi, šta bi trebalo da radi i koliki je višak. Država nema strategiju za državnu upravu, pa ni ideju kako da je reformiše.
- U državnoj upravi ima oko osam odsto stručnih ljudi koji mogu da budu na rukovodećim pozicijama, znaju da rade, časni su i pametni, ali uglavnom nisu došli do izražaja. To procenjujem na osnovu ličnog iskustva. Smatram da broj zaposlenih nije najvažnija kategorija za ocenjivanje državne uprave, bitno je da su stručni. Jasno je da Srbiji treba žešća reforma uprave, ali ne mislim da će ovako kako to iz Vlade najavljuju od toga išta biti - kaže Sagranov za „Blic”.

Pogledaj
Kragujevac, Niš i Leskovac
rekorderi po višku zaposlenih. U beogradskim opštinama 900 prekobrojnih
Duško Radaković, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kaže za „Blic” da bi otpuštanje oko 10.000 ljudi iz državne administracije, koliko se procenjuje da je višak, donelo uštedu državi od svega 60 miliona evra na godišnjem nivou, što je praktično, po njegovoj oceni, nikakav dobitak pogotovo u poređenju sa konačnim ciljem da je potrebna temeljna reforma. „To je demagoška ušteda”, kaže Radaković za „Blic” i potvrđuje da nema državne strategije za reformu.
- Reforme su sprečile politička nestabilnost, česti izbori posle kojih se administracija uvećavala sa dolaskom novih kadrova, a niko nije otpuštan, država nije odvajala neophodan novac da podrži reforme, a nije nikad postignuta ni saglasnost vladajućih stranaka i opozicije o tome šta su prioriteti. Pojedini predsednici opština koji su ostvarili neki uspeh samo su pojedinci, koji su istrčali ispred svog vremena i uprkos sistemu. Mi smo svi zarobljenici starog administrativnog sistema u kojem smo prinuđeni da delimo bedu - kaže za „Blic” Mijat Damjanović, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Damjanović kaže da zakonska rešenja nisu dovoljno dobra i da je potrebno promeniti Zakon o glavnom gradu, Zakon o gradovima, o lokalnoj samoupravi, da bi se stvorili uslovi da administracija postane efikasna, efektivna i ekonomična. Snežana Đurđević, stručnjak za lokalnu samoupravu i profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže da treba krenuti od promene Ustava koji omogućava partijskim centralama da sudbinu gradonačelnika drže u svojim rukama jer imaju njihove blanko ostavke. „Lokalna samouprava ne sme biti kao što je sada instrument stranaka, već servis građana. Mora biti politički neutralna. Goran Ješić je jedan je od retkih koji je to razumeo i kamo sreće da je to radio na državnom nivou”, kaže Đurđević za „Blic”.
- Ako sada ne krenemo u reforme administracije, koje kasne već osam godina, sutra ćemo kasniti još jedan dan. Komunikacija između Vlade i lokala mora da se poprave. Gradonačelnik sam već devet godina, promenila su se četiri ministra za lokalnu samoupravu, a nikada za svog mandata uživo nisam video nijednog dok je bio ministar - kaže Ješić za „Blic”.
- Sve mere koje je poslednjih godina donosila država bile su loše za lokalnu samoupravu, a sve što smo uspeli, uradili smo sami. Korupcija mora da se smanji. Ješić dalje upozorava da Srbija jedina u Evropi nema elektronski sistem uprave koji omogućava administraciji da bude efikasna i jeftina. „Ima ga čak i Albanija”, dodaje on.
Đorđe Vuković iz CeSID-a kaže da su svi koji su reformisali državnu upravu izgubili naredne izbore jer su u pitanju nepopularne mere koje treba sprovesti. Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić, međutim, naglašava da je ovo prva godina mandata i da je to uvek pravo vreme za reforme koje su neophodne.

Saša Paunović, prvi čovek paraćina
Male stranke kupuju glasove zapošljavanjem
- Izborni sistem koji omogućava da stranka postavlja i smenjuje svoje ljude u opštinama nije dobar za upravu. Opštine koje imaju mnogo zaposlenih došle su u tu poziciju zato što često imaju izbore posle kojih se povećava broj zaposlenih. Na primer, u Ćupriji ili Leskovcu su izbori svake dve godine, a male stranke od kojih zavisi vlast kupuju glasove tako što zapošljavaju nove ljude u administraciji. Recimo u ćuprijskoj administraciji ima 155 zaposlenih, ali dodatno još 40 u Kulturnom centru i još isto toliko u hali sportova, a u lokalnom muzeju radi 20 ljudi. Politička nestabilnost je jedna od glavnih prepreka reformi - kaže za „Blic” Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina.

Izvor: Blic

To je samo izgovor za nerad i nesposobnost

Budimo realni da je neko hteo od njih(pozicija ili opozicija) da reformise drzavnu upravu to bi se i desilo, ovako to samo znaci da im odgovara stanje kakvo jeste

Haha, pa mi smo i izduvali kad smo zauzeli reformski kurs 80ih. Od silnih reformi ni jedan sistem ne može da zaživi. Taman kad se uigra ...menjaj Mane. Poseban doprinos je tome dao Đinđić doktor Zoran. Ludo i brzo, što bi reko Cane iz partibrejkersa. Država se pravi spram naroda koji u njoj treba da živi. Srbinu treba stroga, racionalna i štedljiva država koja radi polako, ali sigurno. Takav smo narod jednostavno. Al danas je lakše menjati narod nego praviti državu po meri nacije.

na dve godine nisu baš toliko česti izbori da se ništa ne uradi. Nego naše stranke sede na sopstvenim prstima. Umesto da dođu u vladu sa spremnim paketom predloga, a onda ih samo usaglase i pošalju u skupštinu imamo debilanu da vlada predloži zakon a poslanici vladajuće stranke neće da ga glasaju.

Opet Blic laže. Prva Koštuničina Vlada je smanjila broj zaposlenih u republičkoj administracijii za nekoliko hiljada. A onda je došao DS koji je povecao broj radnih mesta.

Najavljene mere Vlade Srbije neće obezbediti reformu države
Službenici rade za partije, a ne za građane
Autor: T. Spaić | Foto:Beta | 15.04.2009. - 05:00


 Kad bi se dosledno u praksi primenjivao Zakon o sprečavanju sukoba interesa, 99 odsto naših funkcionera smatrali bi se „povezanim licima”, imenovanim i postavljenim zahvaljujući partijskim vezama, dakle nezasluženo i na osnovu neobjektivnih kriterijuma - kaže za „Blic” Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa, dajući samo jedan primer koji ukazuje na to da u državi nema političke volje da se ukine partokratija, a na rukovodeće pozicije dođu stručnjaci.

Sve dok inženjer metalurgije bude na čelu Centra za kulturu u Boru, ili konobar predsednik Upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća u Kruševcu, biolog državni sekretar u Ministarstvu kulture, a penzioner potpredsednik Vlade, nijedna mera Cvetkovićevog kabineta u cilju reformisanja države neće biti više od demagogije. Najava da će ove godine biti otpušteno oko 8.000 državnih službenika neće dovesti do efikasnije i jeftinije države, već samo, kako upozoravaju eksperti, do otpuštanja i ono malo ljudi koji znaju da rade posao. Stranke će od otpuštanja zaštititi ljude koji su im lojalni, a takvi ne rade u korist građana već za svoju ličnu korist i korist svojih stranaka.
- Kad bismo ukinuli partokratiju, u kojoj pripadnost stranci otvara vrata javne službe, dobili bismo mnogo demokratičnije društvo sa stručnim ljudima na rukovodećim položajima, izabranih na osnovu objektivnih kriterijuma. Ne vidim da se nešto u društvu preduzima, niti spremnost partija da prepuste javne poslove. Sve ostaje u zatvorenom krugu, a odluke donose malobrojni - kaže Beljanski, ističući da je motiv ulaska u javnu službu lična probitačnost, a ne javni interes.
Suština partokratije, kako su za „Blic” objasnili ugledni profesori ustavnog prava, jeste da oni koji upravljaju ne rade u javnom interesu već u interesu stranaka koje su ih tu postavile ili u interesu tajkuna koji su im pomogli da dođu na vlast. Sistem se proteže celom vertikalom države, od opštinskih uprava koje tajkunima omogućavaju da dođu do vrednog zemljišta mimo tendera i tako uvećaju svoje bogatstvo, do vrha i korupcije u javnim nabavkama koja, kako je to za „Blic” istakao Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, „godišnje odnese oko 400 miliona evra”. Cifra je četiri puta veća od „budžetske rupe” koju Vlada teškom mukom sada pokušava da zakrpi.
- Da bi se prekinula partokratija, potrebne su korenite promene, od promene Ustava, izbornih zakona i mnogih propisa, do promene društvene prakse i mentaliteta. Od kneza Miloša do danas uvek je bio cilj doći na vlast, a ona je shvatana kao instrument lične koristi. U našem mentalitetu ne razlikujemo privatno od društvenog i sve dok u našoj svesti to ne promenimo, nećemo moći da izvedemo korenite promene. Na tome treba uporno raditi, a ja ne vidim naznake da se u tom smeru išta menja - kaže za „Blic” Momčilo Grubač, profesor na Univerzitetu „Union” i bivši predsednik Ustavnog suda Jugoslavije.
Kad je nedavno Goran Ješić (DS), predsednik opštine Inđija, jedne od uspešnijih u Srbiji, kritikovao najavljene mere Vlade i rekao da je potrebno sve suprotno od onoga što Vlada predlaže da bi se prebrodila ekonomska kriza i privredi dalo prostora da radi i zaposli još ljudi, poentirao je sledećim rečima u kojima i leži osnovni problem: „A posle ove kritike, možda sutra više neću ni biti gradonačelnik. Moja blanko ostavka i ključevi mog mandata su u centrali u Beogradu”.

Neophodna promena Ustava
U članu 102 Ustava Srbije nalazi se osnovna odredba koja omogućava partokratiju, jer suprotno rešenjima u razvijenim demokratskim društvima određuje da mandat poslanika pripada stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, a ne poslaniku. Time su poslanici svedeni na puku glasačku mašinu, a svako ko je neposlušan stranačkoj centrali ostaje bez mandata. Ovo stranačkim liderima omogućava neograničenu vlast. Eksperti za ustavno pravo i političke sisteme odavno insistiraju na promeni tog člana. Međutim, Slobodan Beljanski naglašava da u Ustavu postoji i član 53 koji bi, da se poštuje, mogao dovesti do ukidanja partokratije. Po ovom članu, „građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije”.
- U uslovima kada je pripadnost partiji ulaznica za rad u javnoj službi, ne može biti govora o jednakim uslovima za sve - upozorava Beljanski.

Orlović: Kolonizovali svaki deo društva
- Partije su uzurpirale i kolonizovale svaki deo društva koristeći nasleđe jednopartijskog sistema, institucionalna rešenja i tranzicione slabosti. Osnovni uzroci partokratije su loš izborni sistem (proporcionalni, sa otvorenim listama) koji im omogućava da posreduju između volje birača i parlamenta, a svaka partija nakon osvojenih izbora dovodi ne samo sebi lojalne ministre nego i činovnike. Drugi uzrok je netransparentno finansiranje partija. Treći, kriterijum dolaska na javnu funkciju nije stručnost već partijska podobnost i lojalnost. Sve to usporava uspostavljanje sistema vladavine prava - objašnjava za „Blic” Slaviša Orlović, profesor na FPN i ekspert za političke stranke.

Kako ukinuti vladavinu stranaka
Promena Ustava i izbornog sistema
Decentralizacija države
Restitucija (vraćanje imovine starim vlasnicima)
Vraćanje imovine lokalnim samoupravama
Promena Zakona o lokalnoj samoupravi
Promena Zakona o finansiranju stranaka
Transparentne javne nabavke
Transformacija javnih preduzeća (privatizacija, uvođenje tržišne utakmice i otvaranje vrata za privatno i javno partnerstvo)
Uvođenje meritoring sistema u lokalnu i državnu upravu

Izvor: Blic