Deca su po prirodi radoznala, sklona istraživanju, većina njih je i prilično živahna. Zbog toga se veoma dugo verovalo da je za decu dobro da u njihovom životu bude što više promena, da je najbolje da još u najranijem detinjstvu žive u što je moguće različitijim uslovima, računajući i geografske i klimatske promene. Smatralo se da to deci ne samo što prija već će tako, prilagođavajući se različitim uslovima i različitim okruženjima, postati fizički i mentalno jača i prilagodljivija. Da li je zaista tako?

Nedavno sprovedeno britansko istraživanje pokazalo je da nije. Ispitani su ljudi koji su od najranijeg detinjstva živeli u različitim, promenljivim okolnostima, i otkriveno je da ne samo da nisu izdržljiviji ni otporniji već su emotivno nestabilni, lakoverni i povodljivi.

Zbog čega je to tako? Radi se o tome da oni koji su imali promenljive okolnosti u detinjstvu stiču pogrešnu sliku o svetu oko sebe, da i ne spominjemo da im večito nedostaje osećaj stabilnosti, zbog čega kasnije postaju nesigurni. Pošto se okolnosti oko njih često menjaju, deca nisu u stanju da nauče da razlikuju šta je istina, a šta nije, pa će kasnije veoma lako postati žrtve manipulacije, za razliku od njihovih vršnjaka koji su imali stabilno detinjstvo.

Još jedno slično uverenje bilo je da je decu od najranijih dana dobro izlagati što je većem mogućem broju jezika - sasvim mala deca brzo uče jezike, pa se smatralo da je dobro to iskoristiti da dete nauči što je više različitih jezika moguće (sposobnost brzog učenja jezika opada čim dete nauči maternji jezik). Međutim, ni ova ideja se nije pokazala kao najsrećnija. Zašto?

Zato što dete u tako ranom uzrastu nije u stanju da razluči šta pripada kom jeziku. Rezultat ovakvog postupka bio je da deca koja su mu bila izložena (zbog čestih putovanja roditelja po različitim zemljama, na primer), istina, razumeju nekoliko jezika, ali da nijedan od njih, računajući i maternji, nisu u stanju da govore pravilno - uvek su se mešale reči iz još ponekog jezika.

Stabilno detinjstvo u mirnoj porodici, bez mnogo promena, gde se sa sigurnošću zna šta je šta i kako se šta kaže, pokazalo se kao najbolje za razvoj deteta u stabilnu, snažnu ličnost. Učenje novih jezika i prilagođavanje različitim okolnostima mogu da sačekaju dok dete malo ne poraste.