pa,sta se moze ocekivati od Poljaka?
hehehe!!! da!   
a ameri se njih ne plase? 
ne bih reko...

Чињеница је да амери окружују Русију све више а ови ћуте или се "буне". Притом амери њих оптужују за ратоборност...

Ништа конкретно нису урадили у последње време да зауставе амере... То ме доводи до закључка да још нису довољно јаки...

to ti mislis.pogledaj samo sta rade sa Kinom i Indijom.sa Indijom,pored mnogobrojnih dodatnih poslova,prave oruzja i razmenjuju tehnologije,a sa Kinom prave konstantne zajednicke vezbe.i to je jako dobra politika,jer iako ZNAM da Kinezi nikada nece biti najjaca sila na svetu,bez obzira na njihovu brojnost(vrlo su mi blesave price o njihovoj vojnoj "tehnologiji" ili drzanjem sveta),ali ce verovatno ostati jedna od najjacaih ekonomskih sila sveta,a Indija iako vrlo siromasna isto ima potencijal,jer i ona ima ljudstvo(rekoh,iako vrlo siromasna...-trebace im dosta truda,naravno...).

Takodje,ono sto Rusiji ide u prilog jesu njeni dobri odnosi sa Arapima,a i to ipak nesto znaci.evo,i sad kad sam bio u Egiptu,video sam da sve vise i vise Egipcana(Pa i arapa) postaju-Pravoslavci!da!i nekoliko njih s kojima sam pricao mi je reklo da podrzavaju pravoslavce i da tacno znaju sta su nam radili ameri i skoro svaki s kim sam pricao,ako bismo dosli do toga,reko bi da bi najvise voleo da zivi u Rusiji.pritom,(posto Egipat ima dosta mesanja u narodu),mnogi od njih nisu bili samo Egipcani,vec rodjeni Sudanci,Tunizani...
naravno,ni sve to nije dovoljno kao odgovor jer ameri se "kote" po svetu svaki dan i na sve nacine,tako da Kremlj mora da misli mnogo dalje unapred da bi bio siguran...

POGLED IZ RUSIJE

Rusiji je potrebna vazdušno-kosmička odbrana

Visoke vojne ličnosti u Rusiji tek nedavno su pristupile razmatranju problema stvaranja objedinjenog sistema protivvazdušne odbrane (PVO) zemalja Zajednice Nezavisnih Država. I to je nešto što raduje. Međutim, želeli bismo da postavimo pitanje: a kako stoje stvari sa protivvazdušnom odbranom u samoj Rusiji? A i kakva nam je, zapravo, odbrana potrebna, ako se uzmu u obzir savremena sredstva za nanošenje poraza?

"U rezultatu sprovedenih mera u okvirima Federalnog namenskog programa "Modernizacija federalnog sistema izviđanja i kontrole vazdušnog prostora Rusije u periodu od 2007. do 2010." proširena je kontrola sredstvima PVO na 480 hiljada kvadratnih kilometara na severo-istoku zemlje", izjavio je načelnik za kontrolu radiotehničkih sredstava PVO Ministarstva odbrane, Anatolij Bojarinčev.
Međutim, nameću se pitanja. Ako je prostor proširen, znači li to da označene kontrole ili nije bilo, ili je ona izgubljena? Najverovatnije je u pitanju ovo drugo. I potom. Površina od 480.000 kilometara kvadratnih. Je li to dobro, ili baš i nije? U okvirima linijske veličine od 10.000 kilometara, koliko iznosi približna dužina državne granice Rusije. I, uzgred, nisu li ostale još neke slične rupe?
Doduše, nije glavno u tome. Glavno je u tome kakva nam je odbrana vazdušnog prostora zaista potrebna? I ne samo vazdušnog.

Posle prolećno-letnje operacije NATO na Balkanu 1999. postalo je jasno, da je vek "čiste" PVO okončan. Tada je efikasno delovanje saveznika u primeni visokosofisticiranog oružja praktično odmah neutralizovalo jugoslovenska protivvazdušna sredstva, izgrađena i opremljena još po sovjetskom modelu. Njihove radiotehničke snage Amerikanci su uništavali uz pomoć intenzivnog kosmičkog izviđanja, kada je pre početka operacije nad Evropom "visilo" nekoliko satelita, koji su registrovali svako uključivanje jugoslovenskih radara. I posao je obavilo visokosofisticirano raketno oružje.

Godine 2003. američki vojni uspeh u Iraku takođe je ostvaren zahvaljujući vazdušno-kosmičkim sredstvima. Danas Sjedinjene Države forsiraju rad na programu globalnog strateškog udara, koji predviđa izvođenje u okolozemljinu orbitu višekratne platforme za lansiranje supersoničnih visokosofisticiranih raketa sa nenuklearnom bojevom glavom dalekog dometa do 10.000 kilometara.

Ne možemo kazati da naše rukovodstvo ne shvata potrebu za stvaranjem kompleksnog sistema mera odbrane od vazdušno-kosmičkog napada. Zadatak stvaranja efikasne vazdušno - kosmičke odbrane po specijalnom programu, sračunatom do 2016. postavio je još predsednik Vladimir Putin 2006. Međutim, ispostavilo se da vojno rukovodstvo nije kadro da premosti resorske razlike. Danas se sva pitanja PVO nalaze u kompetenciji Vojno-vazduhoplovnih snaga. A one bi htele da pod svoje krilo stave i celokupnu buduću vojno-kosmičku odbranu.
Stvar je u tome što je glavni i neodvojivi deo tog sistema, zapravo, raketno-kosmička odbrana (RKO), a njoj nikako da se nađe mesto u našim oružanim snagama. Raketne snage su se od početka 90-ih godina, u rezultatu armijskih reformi, u više navrata prepotčinjavale različitim vojnim resorima.

I u krajnjem rezultatu, RKO se ustalila u Kosmičkim snagama. Danas nije jasno mogu li se i uopšte naši generali dogovoriti kako da se vazdušno-kosmička odbrana tretira u celini: kao jednovremenska borbena operacija - a tada njome treba da rukovodi Generalštab, ili kao stalno funkcionišući sistem sa jedinstvenom komandom. Od rešenja tog pitanja će i zavisiti pripadnost RKO.
Prema mom mišljenju, slična diskusija sasvim je besmislena. Ona je zastarela još pre dve decenije. Borbene operacije na Balkanu, u Avganistanu i Iraku i savremeni programi naoružanja govore o tome da su odbrambene doktrine razvijenih zemalja, zapravo, vojno-kosmičke. Polazeći od obima zadataka, odgovornost za vazdušno-kosmički prostor treba da leži na jednim, ali moćnim plećima.
Potrebno je rešavati probleme i sa neposrednom proizvodnjom savremenog oružja za protivvazdušnu odbranu. Na primer, nedopustivo je da se odbrambeno-industrijski kompleks tako dugo sputava proizvodnjom visokosofisticiranog raketnog kompleksa S-400 - danas jedinog u Rusiji sredstva koje je sposobno da osigurava odbijanje vazdušno-kosmičkog napada. Ali je takvih kompleksa u vojsci premalo.

Ako danas ne požurimo sa razrešavanjem organizacionih pitanja u vezi sa stvaranjem vazdušno-kosmičke odbrane i ne osvojimo proizvodnju neophodnog naoružanja, teritoriju Rusije sutra neće imati ni ko ni čime da pokriva. Andrej Kisljakov

Izvor: Danas

Poljska odbija da odgovara za štete od američkog štita
TUSK: Pregovori će se odužiti

Varšava - Poljska odbija da snosi odgovornost i plaća odštetu za eventualne žrtve i materijalne štete prouzrokovane greškom pri ispaljivanju raketa presretača iz planirane baze američkog antiraketnog štita.
- Poljska mora da bude izuzeta iz finansijske odgovornosti koja bi proistekla iz upotrebe američkog štita, rekao je juče televiziji TVPINFO predsednik poljske vlade Donald Tusk. Premijer je rekao da očekuje da će se odužiti pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o razmeštanju 10 raketa presretača u Poljskoj koji zajedno sa radarom na koji je već pristala Češka treba da kompletiraju evropsku bazu američkog antiraketnog štita.
Razlog za odlaganje pregovora o postavljanju američkog štita je, prema rečima Donalda Tuska, činjenica da su Sjedinjene Američke Države u jeku predsedničke predizborne kampanje, ali i to što "poljska vlada ne prihvata bezrezervno svaki predlog našeg najvažnijeg saveznika".
Pored zahteva Varšave da za pristanak na američku bazu zauzvrat dobije od Sjedinjenih Država makar jednu bateriju modernog protivraketnog sistema "patriot", kao nova jabuka razdora pojavilo se ovih dana upravo pitanje regulisanja odštete trećim zemljama. Vašington traži da u predlog sporazuma o poljskoj bazi štita bude uneta odredba na osnovu koje bi ako parčići neprijateljske rakete, koju bi oborila raketa presretač iz Poljske baze, padnu na treću zemlju odštetu plaćao agresor koji je ispalio uništenu raketu.
Varšava upozorava da bi bilo nemoguće naterati takvu zemlju kao što je Iran, od kojeg Sjedinjene Države očekuju napad, da plati štetu i plaši se da bi odštetu trećoj zemlji morala da plati Poljska, a tek onda da eventualno, s neizvesnom nadom zatraži kompenzaciju od SAD.
Poljskoj vladi ne sviđa se, takođe, ni klauzula da, ukoliko raketa presretač bude ispaljena greškom, za štetu odgovara zemlja koja je za tu grešku kriva. Liberalna vlada premijera Donalda Tuska želi zbog toga da ponovo otvori pregovore o tom već zaključenom poglavlju finansijske odgovornosti za moguće štete nastale pri upotrebi baze američkog antiraketnog štita. Beta

Izvor: Danas

Budalastine...

Amerika nastoji da uvede Rusiju u trku naoruzavanja. A lepo rece jedan ruski general: "Kakav je to stit? Ako recimo, lansiramo 10 taktickih projektila sa nuklearnim bojevim glavama na Berlin i okolinu, taj stit nema nikakav efekat ako uspe da unisti 8 od 10 projektila. Anti-raketni stit je pokazao uspesnost od mizernih 65%. To je isto kao da ste u zatvorenoj prostoriji sa 10 tempiranih bombi i vi uspete da demontirate 6-7... "

Uoči pregovora Poljske i SAD o antiraketnom štitu
Sukobi u Gruziji kao šansa za dogovor

Varšava - Izbijanje sukoba između Rusije i Gruzije povećalo je šanse da se SAD i Poljska ubrzano dogovore oko razmeštanja raketne baze američkog antiraketnog štita u Poljskoj, preneli su juče poljski mediji. Sa obe strane uoči današnjih razgovora glavnog američkog pregovarača o štitu Džona Ruda sa šefom poljske diplomatije Radoslavom Šikorskim u Varšavi stižu nezvanično signali da će popustiti u svojim zahtevima zbog kojih su pregovori zapali u ćorsokak.

"Obnovljene imperijalne ambicije Rusije dodatni su faktor koji govori u prilog tome da prihvatimo američke rakete presretače (antiraketnog štita). Da nemamo u okviru NATO-a garancije SAD sada bismo stajali oči u oči sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom", kazao je za jučerašnji Đenjik potpredsednik poljskog parlamenta iz vladajuće Građanske platforme Stefan Nješolovski. Taj poljski list, pozivajući se na neimenovane visoke poljske diplomate, navodi da su SAD spremne da popuste zahtevu Poljske da dobije u zamenu za pristanak na bazu štita protivraketni sistem "patriot" koji bi bio stalno u Poljskoj, a ne samo mesec dana u kvartalu, kako su planirali Amerikanci.

Vašington je, takođe, prema tim izvorima, spreman da proda Poljskoj po vrlo povoljnim uslovima najviše pet sistema "patriot". Poljski premijer Donald Tusk upozorio je pred dolazak američkog pregovarača da upravo kriza u Gruziji "pokazuje koliko su važne realne garancije bezbednosti na prostoru bivšeg sovjetskog bloka".
U međuvremenu, bivši poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski upozorio je da sukob u Gruziji govori o tome da predsednik Kačinjski treba hitno da potpiše Lisabonski sporazum o reformi institucija Evropske unije i tako okonča njegovu ratifikaciju u Poljskoj. Kvašnjevski je naglasio da su upravo EU i NATO za Poljsku glavna garancija bezbednosti. Beta

Izvor: Danas

Nova runda pregovora Poljske i SAD o antiraketnom štitu
Varšava ohrabrena signalima iz Vašingtona

Varšava - U Varšavi je juče u vrlo optimističkom raspoloženju počela nova runda pregovora o postavljanju deset raketa presretača u okviru buduće baze američkog antiraketnog štita u Poljskoj. Poljski premijer Donald Tusk nagovestio je da bi glavni pregovarači o štitu, zamenik državnog sekretara SAD Džon Rud i šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, koji je lično preuzeo pregovore, mogli danas da utanače detalje sporazuma, tako da američka baza bude prihvatljiva za Poljsku.
"Iz Vašingtona stižu dobri signali o onome što je za nas prioritet - stalnom prisustvu protivraketnih sistema patriot kod nas i saradnji sa Amerikancima da ojačamo našu protivvazdušnu i protivraketnu odbranu", kazao je Tusk uoči početka pregovora. "Signali iz Vašingtona ukazuju na to da se izašlo u susret poljskim zahtevima", potvrdio je poljskom listu Đenjik zamenik poljskog ministra odbrane Stanislav Komorovski, koji na pregovorima o štitu zastupa poljsku armiju.
Poljsko-američki pregovori o štitu zapali su u ćorsokak početkom jula, kada je premijer Tusk odbio američku ponudu vojne pomoći i garanciju za bezbednost Poljske kao nedovoljnu, jer je Vašington odbijao da pojača modernim sistemima protivvazdušnu odbranu Poljske, kako ne bi provocirao Rusiju. Prelomni trenutak je, prema ocenama analitičara, nastupio pošto je sukob u Gruziji naterao američkog predsednika Dzordža Buša da ne vodi više toliko računa o mišljenju Rusije. Prema izvorima u delegacijama pregovarača, na koje se pozivaju poljski mediji, SAD su sada spremne da razmeste jednu bateriju modernog protivraketnog sistema patriot za stalno u Poljskoj, iako bi ostala pod komandom Amerikanaca.
Vašington je takođe spreman da pruži političke garancije da će Poljskoj priteći u pomoći u slučaju bilo kakvog napada, ne samo raketnog, kao što je do sada insistirano. Varšava popušta u svojim zahtevima u zamenu za bazu utoliko što neće od SAD tražiti i vojnu pomoć u stotinama miliona dolara, kakvu imaju strateški američki saveznici poput Pakistana, Egipta ili Turske. Beta

Izvor: Danas

KAČINJSKI:  Američki štit neophodan za Poljsku

Varšava - Predsednik Poljske Leh Kačinjski ocenio je juče u Varšavi da je baza američkog antiraketnog štita neophodna za bezbednost Poljske i izrazio zadovoljstvo što izgleda da će poslednja runda pregovora doneti plodove i sporazum o štitu. Kačinjski je u intervjuu poljskom radiju kao "potpuni apsurd"odbacio teze da bi baza američkog štita sa 10 raketa presretača u Poljskoj bila uperena protiv Rusije a ne protiv, kako je rekao, država terorista.

Poljski predsednik koji je u utorak i sredu, tokom posete Gruziji zajedno sa predsednicima Ukrajine i baltičkih zemalja, uputio neuobičajeno oštre reči na adresu Rusije, juče je izjavio da bi i on kao i poljska vlada želeo dobre odnose sa Rusijom, ali da su to "pusti snovi". "Doktrina real politike ne može da nameće Poljskoj neutralnost u rusko-gruzijskom sukobu. Tu je moćna država koja je i nas kontrolisala, nismo zbog nje imali nezavisnost a sada napada drugu državu i Poljska treba da bude neutralna? To je nešto što ne mogu da shvatim", kazao je Kačinjski. Glavni američki pregovarač o štitu Džon Rud doneo je u Varšavu šefu poljske diplomatije Radoslavu Šikorskom novu američku ponudu vojne pomoći Poljskoj u kojoj, kako je za list Đenik kazao poljski ministar odbrane Bogdan Klih, SAD pokazuju znatno veću spremnost da ispune poljske zahteve.

"Zbog situacije na Kavkazu Amerikanci su čini se promenili mišljenje. Uvideli su da je Poljskoj potrebna zaštita, ne samo od raketa dugog već i srednjeg i kratkog dometa. I dopuštaju mogućnost da u Poljskoj za stalno bude razmeštena baterija protivraketnogsistema patriot, što je od početka htela poljska vlada", kazao je Klih.
Poljski ministar naglasio je da zvanična Varšava ni u jednomtrenutku ne govori da je sistem patriot, baterija koja bi ostala pod komandom Amerikanaca i još pet baterija koje Poljska želi da kupi uperena protiv Rusije. "Prisustvo svakog američkog vojnika i komada oružja na teritoriji Poljske još jedno je sidro koje jača član pet Vašingtonskog ugovora NATO", objasnio je Klih zašto je važna kao simbol jedina baterija sposobna da zaštiti tek ništavan komadić Poljske.

Ministar odbrane odbacio je tvrdnju da bi razmeštanjem američkog štita u Poljskoj i Češkoj i njegovim kasnijim integrisanjem u zajedničku evroatlantsku protivraketnu odbranu Alijansa pogazila svoju deklaraciju iz 1999. godine da neće razmeštati vojnu infrastrukturu na teritorije novih zemalja članica. "Situacija u Evropi neprestano evoluira. SAD su odlučile da izgrade svoje baze u Rumuniji i Bugarskoj i nema razloga da ih nemaju i u Poljskoj", kazao je Klih.

Izvor: Danas

 
A sta je u "Bond S."?
Ima li i tamo po neki "Patrijota" ?