Raznobojne ptice više stradale
U okolini Černobilja zračenje bolje podnose letačice zagasitijeg perja

Ptice s sjajnijim perjem više su stradale od zračenja posle udesa na reaktoru u nuklearnoj elektrani Černobilj 1986. godine. I rođake koje legu krupna jaja ili prevaljuju veća rastojanja su, takođe, podložne smrtonosnim radioaktivnim zracima.
I kod jednih i kod drugih odbrambena uloga zavisi od količine tzv. antioksidantnih molekula koji na sebe preuzimaju zaštitu živih ćelija. Nedavni su to zaključili Timoti Mauso, sa Univerziteta Južna Karolina (SAD), i Anders Meler, sa Univerziteta „Pjer i Marija Kiri” (Francuska), ispitujući preostale pernate letače u okolini najveće mirnodopske atomske nesreće.

Obuhvaćeno je više od 1.500 letačica iz 57 vrsta koje obitavaju u obližnjim šumama. Uočili su da predstavnica, ukrašenim crvenom, žutom i narandžastom bojom – utemeljim na pigmentu karotenoidu, kao što su zlatoperke i plave senice, ima manje u ozračenom području. Nasuprot rođakama sa zagasitijim perjanim prekrivačem, oličenim u cipicama (male pevačice liče na ševe) koje borave na drveću, tamnomrkim senicama i zebama. Uočeno je i veoma malo ptica koje nose krupna jaja i selica koje odlaze da prezime u dalekim krajevima.

Kao što je poznato, antioksidanti pročešljavaju i odstranjuju slobodne radikale, molekule škodljivog (reaktivni) delovanja, koji zaostaju posle biološkog razlaganja i prerade hranljivih sastojaka (metabolizam), a oštećuju DNK i proteine. Naučni članak u kojem je ovaj nalaz opisan i potkrepljen objavljen je ovih dana u „Časopisu za primenjenu ekologiju”.

Karotenoid je veoma moćan antioksidans: kao što ga ptice imaju u perju, nalazi se i u jajima da bi sačuvale zametak (embrion) od oštećenja izazvanih slobodnih radikalima, a uglavnom čini sastojak žumanceta. Ptice selice, u međuvremenu, na svojim dugim letovima sagorevaju mnogo (energetskih) zaliha, i otuda stvaraju znatno više slobodnih radikala.

Timoti Mauso veruje da najnovija saznanja pokazuju da je ograničenje slobodnih radikala ključno za preživljavanje u uslovima kakvi vladaju unaokolo Černobilja. Životinjama koje rasipaju vlastite zalihe, na primer za ukrašavanje raznobojnim perjem, malo preostaje za zaštitu DNK od oštećenja izazvanih zračenjem. I to se iskazuje većim iznosom naslednih promena (mutacija) i, konačno, opadanjem jata.

Najnovijim istraživanjem potvrđeno je smanjenje broja pripadnika jednih, a povećanje drugih vrsta u ozračenim krajevima. Naučnici ne znaju pravi razlog, ali pretpostavljaju da je to izazvano opadanjem nadmetanja u preživljavanju. Sve u svemu, poruka je da postoji ogromno raznovrsje načina kojima se vrste suočavaju sa zračenjem.

Da bi se ubedljivo potkrepilo da li je ozračivanje oko Černobilja bilo toliko jako da je uticalo na ptice, neophodna su dodatna merenja i proučavanja. Novoobjavljeni podaci su veoma zanimljivi, smatra genetičar Jurij Dubrova sa Univerziteta Lester (Velika Britanija). Ukoliko su tačni, ukazuju da su i mali iznosi zračenja štetniji nego što se pretpostavljalo.

Stefan Vukašin

Izvor: Politika