Černobilj postao interesantna turistička destinacija

   
Skoro 20 godina posle najgore katastrofe u jednoj nuklearki, černobiljska elektrana i otrovno zemljište oko nje postali su, verovali ili ne, popularna turistička destinacija. Izletnici naoružani Gajgerovim brojačima stižu svakodnevno iz Kijeva u pratnji vodiča i nesmetano prolaze kroz sve policijske kontrolne punktove i stižu na prag zakopanog reaktora. Sve više avanturista uspeva da se probije u ozračenu zonu u potrazi za sablasnim uzbuđenjem koje svaki čovek oseti dok razgleda prazne kuće koje su ostale kao zaleđene u prostoru i vremenu onog trenutka pre 18 godina kada su na brzinu evakuisane. Ne ustežu se da preturaju po napuštenim domovima 48.000 radnika i njihovih porodica, koji su bili prisiljeni da beže dok se oblak plutonijuma spuštao na grad. Porodične fotografije, nemi telefoni, nameštaj isprevrtan zbog žurbe, cipele, odeća i druge stvari razbacani su po stanovima.

Biolozi i prirodnjaci dolaze da ispitaju černobiljski „rajski vrt“ - bujnu vegetaciju i životinjski svet koji se namnožio u zabranjenoj zoni oko nuklearke otkako je narod pobegao. Preko 3.000 posetilaca obiđe ovo područje svake godine, a još nekoliko stotina istražuje prazna sela u mrtvoj zoni prečnika 30 kilometara.

„Ma kako čudno zvučalo, dolaze nam ljudi iz svih krajeva sveta - SAD, Australije, Japana, Britanije“, kaže Julija Marusič, profesionalni vodič. Ona prati turiste do platforme sa koje mogu da pogledaju betonski sarkofag koji pokriva famozni reaktor br. 4. I dok priča, Gajgerov brojač kao da je poludeo: beleži radijaciju 50 puta veću od prirodne, što je, tvrde zvaničnici, sasvim bezbedno za kratku posetu. Turističke agencije iz Kijeva naplaćuju 190 dolara jednodnevni obilazak mesta katastrofe na severu Ukrajine. Posetiocima je dozvoljeno da uđu u zonu smrti, popričaju sa seljanima koji su se vratili u svoje stare domove i da pogledaju groblje na stotine kamiona, helikoptera i oklopnih transportera koji su, kako piše u prospektu, „toliko natopljeni radijacijom da im je opasno prići“.

Najveća atrakcija jesu gradovi i sela koji su evakuisani posle nesreće: čovek se oseća kao da je vremeplovom prebačen u sovjetsku eru. Obilazak fantomskog grada, na čijem je kosturu sagrađen Slavutič, najmučniji je deo ove pomalo nestvarne turneje. Pripjat je bio grad koji je služio za uzor, sa elitnim stanovima, brojnim prodavnicama, bazenima i lepo uređenim obdaništima. Dan i po nakon što je reaktor eksplodirao, celokupno stanovništvo je ukrcano u autobuse i prebačeno na sigurno. „Na periferiji smo prošli pored šume koja je pocrvenela od nuklearne prašine“, seća se Nikolaj, vozač turističkog autobusa, koji je toga dana bio saobraćajac i nadzirao evakuaciju. (Blic)

e to bih bas volela da vidim...

Ludo bre sve to, ima srecu da nije ozraceno, a opet ide da se ozraci.

Jedna od turistickih atrakcija koja me ni najmanje ne privlaci... imamo mi dovoljno nase radijacije, sta ce nam ruska???

Sve te stvari iz uvoza bolje su od domacih  

Ti ljudi si sigurno neki mazohisti

Najcesce samo nemaju pojma u sta se upustaju. Videli su u filmovima kako od radijacije pacovi svetle zuto u mraku i misle da je to cool, ne znaju posledice, pa hoce da probaju.

Da li se zna kakve posledice imaju deca koja su prezivela tu radijaciju onda

Od 3000 ljudi koji su ziveli tamo, nakon 20 godina ima ih svega 400 zivih a i oni su tesko bolesni, dakle, posledice su da mirisu cvece... odozdo.

Neki su i bili u mogucnosti da se spase