Celzijus muči meteoropate :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Koliko vremenski parametri i promene vremena utiču na zdravlje ljudi

Stare rane koje „žigaju“, umor, razdražljivost... Za ove i mnoge slične simptome skloni smo da okrivimo promenu vremenskih prilika. Često se ljudi žale i na nesanicu, glavobolju koja nas „tišti“ ceo dan, bolove u zglobovima, kostima, mišićima, mestima preloma... Čini se da smo svi postali meteoropate, gledamo bioprognozu nadajući se da će nam vreme dozvoliti da normalno obavljamo svakodnevne poslove.

- I zdravi, a naročito oboleli, osećaju uticaj vremenskih promena na svoje zdravlje i raspoloženje, a meteoropatama one mnogo više smetajaju nego ostalima - kaže, za „Novosti“, Jasminka Smailagić, šef odseka za klimatske analize i prognoze u Nacionalnom klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda u Beogradu. - Uticaj atmosferskih prilika na naše zdravlje veoma je složen, jer na meteoropatske reakcije nikada ne utiče samo jedan faktor. Nije tačno da će nas od visokog atmosferskog pritiska boleti glava, jer pri drugačijem sklopu faktora nećemo imati takve tegobe.

Da bi se rastumačilo da li će nas „vreme boleti“, potrebno je da se uporede mnogobrojni parametri - atmosferski pritisak, geopotencijal, kretanje ciklona i anticiklona. Ali, zabluda je da na osnovu temperature, pritiska i relativne vlažnosti vazduha izmerenih na dva metra visine ljudi mogu sami da zaključe da li je u toku za njih povoljna ili nepovoljna biometeorološka faza, napominje naša sagovornica.

- Posmatraju se procesi u visokim slojevima atmosfere i njihov međusobni uticaj, pa u bioprognozi usko sarađuju meteorolog sinoptičar, bioprognostičar i lekar - dodaje Jasminka Smailagić. - Njen cilj je da poboljša kvalitet života ljudi. Prateći naše savete, i zdravi i bolesni mogu da prilagode dnevne aktivnosti kako bi što lakše prošli kroz nepovoljan period.

Promene vremena najbolnije su za hronične bolesnike, jer su im meteorološke tegobe, pored njihove osnovne bolesti, često „kap u prepunoj čaši“. Tokom skoro 30 godina, koliko se bioprognoza radi kod nas, sistematski je praćeno 13 grupa hroničnih bolesti (infarkt, astma, oboljenja srca, čir na dvanaestopalačnom crevu, psihički problemi, dijabetes, reumatična oboljenja i sl.) i utvrđivana je povezanost biometeoroloških faza i tegoba kod pacijenata.

- Gotovo svi hronični bolesnici najveće tegobe imaju pri nailasku hladnog ili toplog fronta, linija koje razdvajaju tople i suve vazdušne talase od hladnih i vlažnih - objašnjava naša sagovornica. - Meteoropatske reakcije javljaju se obično od četiri do 48 časova pre promene vremena, a zdravim ljudima je potrebno barem od dva do četiri dana da se tome prilagode. Hroničnim bolesnicima zdravlje i funkcije organa već su oštećeni, pa oni ne mogu tako brzo da se adaptiraju.

Svaka kombinacija vremenskih parametara utiče na različitu grupu bolesnika. Astmatičari i srčani bolesnici su najveće meteoropate, jer im smetaju i najmanje promene. I cerebrovaskularni bolesnici veoma teško podnose promene, a naročito im smeta prelazak sa toplog vremena na hladno. Reumatičarima, koji od tegoba najčešće osećaju bolove u zglobovima i mišićima, smeta hladno i vlažno vreme, dok psihičkim bolesnicima veoma smeta vetar koji dolazi s juga, jer tada osećaju posebnu razdražljivost i veoma su uznemireni.

- Slušajući bioprognozu i savete lekara, svi pacijenti s hroničnim bolestima mogu sebi da olakšaju tegobe smanjujući psihičke i fizičke napore, odmarajući se, menjajući količinu i vrstu terapije koju koriste, odlažući obaveze za neki povoljniji period - savetuje Jasminka Smailagić. - Poslednjih godina često dolazi do naglih promena toplih i hladnih perioda tokom jedne godine, sezone, pa čak i u toku jednog meseca. Zbog toga se ljudi sve više žale na meteoropatske tegobe. Ali, činjenica je da na psihički i fizički zdrave ljude sve te promene vremena utiču veoma malo ili nimalo. Svi smo skloni da neko „žiganje“ u kolenu, glavobolju ili umor potpuno zanemarimo ako smo lepo raspoloženi, a tome posvećujemo pažnju ako nas već nešto tišti ili nam je organizam oštećen bolešću.

TOPLO - HLADNO

U okviru biometeorološke prognoze dajemo i najavu toplih i hladnih talasa - kaže Jasminka Smailagić. - Iako su ti talasi uobičajeni tokom cele godine, najteži su za prilagođavanje veliki letnji topli talasi i hladni zimski. Zimi je dodatni problem subjektivan osećaj pojačane hladnoće zbog vetra. S druge strane, leti je nepovoljna kombinacija visoke temperature i visoke relativne vlažnosti, kada imamo osećaj da nam je još toplije nego što stvarno jeste.

JONI “UBICE“

Učesnici u saobraćaju često se upozoravaju na vremenske neprilike - padavine, maglu, poledicu... Ali u nekim atmosferskim situacijama i biometeorolozi ukazuju na poseban oprez.

- Povećana koncentracija pozitivnih jona u atmosferi negativno utiče na naše zdravlje i dovodi do smanjenja koncentracije i vozača i pešaka - upozorava Jasminka Smailagić. - Uočeno je da je tih dana povećan broj saobraćajnih nesreća. Zbog toga, u danima kada je količina pozitivnih jona u vazduhu velika preporučujemo posebnu opreznost i koncentraciju u saobraćaju.

Izvor: Novosti