Ono sto mene zanima, jer sam sinoc o tome dosta razmisljao, a i ovih dana to je:

1) Cega se najvise plasite kod sebe?
2) Cega se najvise plasite kod drugih ljudi?

Ne mislim ovde na miseve i ne znam kakve fobije, nego cisto po pitanju ljudskih osobina.

Kod sebe se najvise plasim svojih snova i plasim se svoje brzopletosti, osecam da ce me to kostati mnogo zivaca a mozda i zivota.

A kod drugih... plasim se da ce me neko povrediti, i u psihickom a i fizickom smislu (ovaj osecaj je uglavnom kod ljudi koje nedovoljno poznajem)

Plasim se sta mogu da uradim u trenucima kada puknem...

Plasim se ponekad da me ljudi koje ne poznajem dovoljno a oni o meni znaju dosta mogu povrediti ... emotivno me ubiti...

Plasim se da cu zbog silnih maski pod kojima bitisem, izgubiti svoj identitet i da ispod tih silnih maski nece ostati nista.

Isto to za druge...

A kod sebe se plasim sto sam previse tolerantna,oprastam previse i mnogo pomazem drugima ( mnogi znaju to da zloupotrebe),ali takva sam   mada mozda ne delujem tako ...

@sanjica
Toga i treba da se plasis... defintiivno si takva i definitivno gresis sto si takva...

Znam,zato me to i plasi...   to je nesto sto je u prirodi ili ti karakteru,neznam ni ja...

Ja se najvise plasim kod sebe sto vremenom sve dublje otkrivam koliko u stvari ne vredim i koliko mogu da skliznem na pogresan put ako nisam oprezan. Takodje se plasim da budem ostavljen i da ne zavrsim kao neko napusteno pseto na ulici, mada mislim da se sa tim strahom relativno uspesno borim.

Kod drugih se najvise plasim licemerja, to jest cinjenice da se prave ljubazni i predusretljivi, a u stvari misle sasvim obrnuto, gledaju priliku da te iskoriste i gledaju svoj interes (pa zato stavljaju tu masku), a o raskoraku reci i dela da ne govorim. Doduse, mislim da se mirim polako vremenom i sa tim i da uspevam i sa tim relativno da se izborim...

Imam jos jedan strah, doduse i kako vreme odmice sve vise mislim da on postaje intenzivniji - strah od gladi!

Plasim se sto lako ne oprastam...
Kod drugih me plasi sto sve manje ljudi ima ispravan stav prema prijateljstvu, kad te vise ne trebaju, jednostavno te zaborave...

Strahovi su u svom najdubljem spiritualnom nivou covekovi saveznici koji mu u sustini zele dobro. Ne verujete- pako se davi dobri plivaci ili oni koji se plase vode?
Strahovi sa druge strane pokrecu ogromnu unutrasnju energiju, koje u sustini nisu svesni ali zato bitno uticu na nase ponasanje, nacin razmisljanja i odnos koji gradimo u drustvu. Ovde govorim o strahovima koji su ukopani duboko u nama a ne o stecenim strahovima.
Postoje spiritualne tehnike kojima se moze izmeniti mentalna struktura osobe pa samim tim i skinuti strahove. Strah nestaje samim cinom upoznavanje njegovog sustinskog duhovnog entiteta. Ovo sam sve imao prilike da isprobam i mogu vam reci da radi. Znam da su pored strahova neka plemenita osecanja opasna kao sto je npr. ljubav,ali to je vec posebna prica.