Pa neznam.....
SF jeste da je ovo tvoj sajt, ali nije ok tako nekome govoriti, jeste da je mlada, ali bas zbog toga reci joj sve sto imas ali na neki finiji nacin, ovako to nije ok!
A sto se tice strahova...... ma nesto se neplasim nicega.... nije da se nisam plasila.... ali sam ukapirala da sve sto ti se desi u zivotu ima neki svoj razlog... i mada to tada ne uvidjamo.... kad tad to dodje u prvi plan.
A od drugih.......... ma neplasim se ni tu nicega.... nije da se nisam plasila.... mislim da sam naucila da se nosim sa svojim strahovima, po sistemu ko ce koga, on mene ili ja njega pobediti ( mislim na strah)

Jedno vreme covek moze imati rezervu, ali nakon kompletne prepiske, i preko mnogih tema na forumu i preko maila, zaista za malu narkomanku kojoj je weed osusio mozak, a koja ubedjuje kako je to do jaja i ako svi znamo da nije i koja mi tupi o sexu a ima 15 godina, nevinost je izgubila pre mesec dana .... nekad krediti prestaju i krece pokopavanje...
Ovo je jos pitomo, bude to i gore.

Znas sta sto se tice narkomana, nesto se nosim sa njima dobar zadnji deo zivota, sto onih koji su na travi, pa preko mnogo gorih stvari........ nezgodno je to veoma....
U principu u pitanju su labilne licnosti, koje nemaju svoje ja, koje sa tim stimulansima misle da su neko i nesto, koji su u stvari samo jedno veliko nista i koji su nigde.
Ja sam za to da se pokusaju takve osobe odvuci od toga.
Inace zivim u kuci sa cerkicom i osobama koje su bile problematicne na dopinzima kojekakvim.
Mogla sam da biram, mogla sam pobeci sa detetom, ili nesto uciniti i pokusati reci stop. Ostala sam, uspelo mi je da nekako uticem da se skinu sa toga.... do kada neznam.... mrzela bih sebe kao coveka da sam otisla kada je bilo najgore, a za dalje pa videcu

Nekoliko puta je zivot tako lepo umeo da me iznenadi, da nisam znao ni kako se zovem, a kamoli sta se desilo. Znate ono - danas jedna prica, sutra boom - sve je bilo samo magla.

Za svoje 22 godine preturio sam preko glave stvari koje neko nece ni za 3 zivota. Strahove za koje sam mislio da su kod mene najizrazeniji, danas mogu samo da pamtim sa osmehom na licu.

Cega se sada plasim ? Pa, ne puno toga. Jedino sto mi jos uvek izaziva neprijatan osecaj kad pomislim na to su situacije koje nikako ne mogu da kontrolisem. Nije da se bojim toga. Vise se pribojavam.

Iako sebe smatram prilicno "pitomim", cak nekada i previse, pribojavam se i situacija u kojima sam u stanju da potpuno izgubim kontrolu. Iskreno receno, do sada sam imao takve 2 situacije, i dao bih sve na svetu da se tako nesto vise ne ponovi.

Nadajuci se,
Dell Boy

Strah me ljudske zlobe, zavisti, ljubomore. Strah me da me neko emotivno ubije. Takodje me strah agresivnih ljudi, da me neko fizicki povrijedi i unakazi( mozda je glupo, ali je tako).

Najvise se plasim smrti i sta je posle toga.

Ne brini iz 2 razloga:
1. Neces to doziveti i preziveti, bices krajnje nesvestan svega
2. Ako nisi ziv... nece ti ni biti vazno

Da ne uspem u zivotu, tj. da necu stici da uradim sve sto nameravam

@Leggy

Ovo je samo mala sala za tebe posto si sada u odsutan sa Foruma: kako si krenuo, imas razloga za strah da neces uspeti .

Vremena koje prolazi a ja ne radim nista sa njim...u to cak ne uracunavam ni blejanje...bojim se da ne iskoristim sve svoje mogucnosti...bojim se da ne donesem pogresan izbor...

stra' me