Feliks Romulijana kraj Zaječara u žiži svetske javnosti i stručnjaka
Carska palata na putu rimskih imperatora


ZAJEČAR - Ono što se danas može videti na arheološkom lokalitetu Romulijana kraj Zaječara nije Potemkinovo selo, upriličeno radi posete novog ministra kulture Nebojše Bradića Carskoj palati koju je rimski imperator Galerije podigao za svoju majku i sebe u Gamzigradskoj Banji. Ovim rečima dočekao nas je direktor zaječarskog Narodnog muzeja Boro Dimitrijević u svojevrsnom muzeju na otvorenom koji s uspehom oživljava već skoro deceniju.


Dvorski kompleks u Gamzigradu

Feliks Romulijana pripada spomenicima kasnoantičke dvorske arhitekture i u rangu je Dioklecijanove palate, a ime je dobila po Galerijevoj majci Romuli. U njoj su otkriveni podni mozaik sa predstavom boga Dionisa, freske, skulpture Herkula, cara Galerija i Jupitera, od belog mermera i zelenog porfirita, terme, dva mauzoleja (Galerijev i Romulin)... Već osam godina mogu ih videti posetioci ovog arheološkog parka čiji je broj od kada je napravljen prilaz lokalitetu godišnje oko 32.000.
- To je dokaz da i u Srbiji nešto može da bude lepo prezentovano, a kada završimo projekat „Tragom rimskih careva“ koji uključuje Sirmijum, Singidunum, Viminacijum, Trajanov most, Medijanu i Justinijanu Primu, postaćemo svetska atrakcija - objašnjava Boro Dimitrijević, arheolog, ali pre svega entuzijasta, svestan da dotacija od države neće vazda biti.
Romulijana već sada donosi prihod zahvaljujući kome se delom nastavlja zaštita palate, ali nije dovoljan za sve što bi trebalo uraditi.
- Ukoliko uz podršku države za narednih pet šest godina uspemo „Romulianu“ u potpunosti da konzerviramo, lokalitet će početi sam sebe da izdražava - s optimizmom kaže Dimitrijević.
Svet je prepoznao da je Romulijana zajednička vrednost kada je prošle godine palatu svrstao u kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska. Obaveza naše države je s toga da o njoj brine, što i čini preko Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
- Naš posao jeste pre svega zaštita spomenika, sledi izrada plana upravljanja lokalitetom i, najzad, promocija spomenika - kaže Vera Pavlović Lončarski, direktorka Zavoda.
Iskopavanja se nastavljaju u saradnji sa arheolozima iz Frankfurta, dok će na zaštiti mozaika Dionisa, Lavirinta i Venatorija raditi ekipa naših stručnjaka iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Konzervatorskog centra Dijana i narodnih muzeja u Beogradu i Zaječaru, kojom će rukovoditi italijanski konzervator Alesandro Bjanki. Za ovaj posao, italijanska vlada je već izdvojila 100.000 evra. Francuska je, pak, izjavila da bi rado prva izložila gamzigradsko blago čim se okonča projekat zaštite, što se planira već 2010. godine.
- Da je svet zaista zainteresovan za nalaze iz Romulijane svedoči i sledeći podatak. U Triru je pre dve godine organizovana velika izložba posvećena caru Konstantinu Velikom. Među 1.400 eksponata, čak 60 ih je bilo iz Srbije, a među ovima bile su upravo skulpture, mozaici i arhivolta iz Gamzigrada. U nju je uloženo 6,5 miliona evra, od ulaznica je zarađeno deset miliona, a još deset od ostalog. Benefit je čistih 13,5 miliona evra. Vidite kako se može živeti od kulture - zaključuje Dimitrijević i s osmehom primećuje da je Galerijeva vladavina za Srbiju bitna još zbog nečeg: tetrarhija je prvi pokušaj decentralizacije u Rimskom carstvu, a Srbija upravo na njoj sad radi.

Briga države
Obilazeći najpre Carsku palatu, tokom posete Zaječaru, ministar Bradić je obećao da će država i dalje podržavati ceo projekat njene zaštite, pa i izdavanje monografije o Romulijani, koja, nažalost, kasni.
- Ono što su nam ostavili preci jeste ostavština za budućnost. I ubuduće će država pomagati zaštitu ovog spomenika kulture. Briga o sociokulturnom nasleđu u skladu sa decentralizacijom jeste jedan od osnovnih programskih stavova ministarstva koje vodim - istakao je Bradić, prvi ministar koje je u poslednjih 12 godina obišao Romulijanu.
Država je, zajedno sa opštinom Zaječar, od prošle godine kada je lokalitet upisan u listu svetske baštine do sada, u Romulijanu uložila 1,5 miliona evra za vizitorski centar, 22 miliona za rešavanje petlje i oko desetak miliona za proširenje pristupnog puta od petlje prema Romulijani.

Primer rimskog graditeljstva
Čak sedamnaest rimskih careva rođeno je na teritoriji današnje Srbije. Galerije, Dioklecijanov zet, bio je jedan od tetrarha, vladar na Istoku. Uveo je hrišćanstvo donoseći prvi edikt o toleranciji nove vere, u aprilu 311. godine, ali pošto je umro mesec dana kasnije, njegov akt je malo poznat.
- Unesko je ovaj naš kompleks definisao kao jedinstveni primer rimske graditeljske tradicije - obrazlaže Dimitrijević i ističe da je zadatak njegove generacije da arheološka istraživanja koja su pedsetih godina XX veka započeli Vekoslav Popović, nekadašnji direktor zaječarskog muzeja, prof. Đorđe Mano Zisi i akademik Dragoslav Srejović, preraste u dostojnu prezentaciju nalazišta.

Izvor: Blic