Carska kruna je ukrasna baštenska biljka poreklom s Himalaja, koju su u Evropu preneli Turci. Latinski naziv ove biljke glasi Fritillaria imperialis.

Najčešće se viđa u seoskim vrtovima. Ima snažno nadzemno stablo do metar visine. Donji listovi su jajasti, ali se postepeno prema vrhu biljke izdužuju i postaju linearni. Gornji deo stabla je bez listova, a sam vrh se završava vencem listova iz čijih pazuha se razvijaju krupni i upadljivi cvetovi okrenuti nadole, od žute do narandžaste boje. Period cvetanja je u martu i aprilu.

Ova biljka ima skromne zahteve što se tiče nege i održavanja. Traži sunčana mesta, suvo i rastresito zemljište. Lukovice se sade u julu i avgustu, na dubinu 20-30 cm, uvek u grupi od pet do deset lukovica 20-30 cm udaljene jedna od druge. Ovako posađene lukovice mogu skoro bez ikakve nege da uspevaju četiri do pet godina na istom mestu i svake godine obilno da cvetaju.

Biljke se obično sade pored staza, ograda, soliterno ispred ukrasnog šiblja i drugih prolećnih cvetnica. Lukovice carske krune imaju veoma neprijatan miris na trulež pa razne štetočine, naročito miševi i krtice, izbegavaju vrtove u kojima uspeva. Iako se ne koristi kao rezani cvet, carska kruna može da izgleda dekorativno u vazi. Ukoliko sečete cvetove, morate da obratite pažnju da sečete stablo iznad dela s listovima. Ako se seče niže, sledeće godine biljka neće cvetati.

Sve zdrave biljke, pa i carsku krunu, treba prihranjivati jednom nedeljno. Pri prihranjivanju ih treba dobro zaliti ustajalom vodom.

Izvor: Krstarica