Harizmu je teško opisati rečima, nemoguće ju je videti i čuti, a ovaj neuhvatljivi fenomen poznat je i kao unutrašnja lepota, šarm, pozitivna energija, fluid, iako nijedan termin nije adekvatan koliko onaj kojim su ga krstili Stari Grci - dar od boga. A to svakako i jeste, jer harizmatične osobe otvaraju vrata bez kucanja, privlače pažnju bez napora, dobijaju poverenje bez dokazivanja, osvajaju srce bez namere... Činjenica je da oni lakše dolaze do uspeha u svim segmentima života. Šta je, dakle, harizma, koja je njena definicija? Da li je dovoljno zadovoljiti se samo etimološkim određenjem?

U svakodnevnom govoru pojam harizme najčešće se dovodi u vezu s takozvanim liderskim osobinama, pa se ovaj termin često koristi kao osobina koja se očekuje ili zahteva od prominentnih političara. Harizmatičnu osobu, to jest osobu koja je privlačna drugim ljudima, najpre karakteriše entuzijazam s kojim obavlja svoj posao, lakoća s kojom komunicira i sposobnost da pokaže interesovanje za druge ljude. Uočljivo je da neke osobe prosto plene svojom inteligencijom, humorom, dobronamernošću, strpljenjem i šarmom. Postoji li razlika između muške i ženske harizme? Da li je neka od njih dominantnija? Reklo bi se da tu ne postoji polna razlika, sem ukoliko se pod harizmom ne podrazumeva pomenuti politički aspekt.

Pošto se niko od nas nije rodio kao gotov proizvod, reklo bi se da ni harizmatične osobe ne mogu da se rode kao takve. Ipak, nemoguće je ne primetiti da su često najharizmatičnije one osobe koje se ne trude da to postanu. Ostaje izvesno to da ljudi s pozitivnim stavom prema svetu i drugima deluju privlačnije nego oni koji u svojim kontaktima isijavaju egoizam, bes, ljutnju, preteranu kritičnost ili isključivost.



Izvor: Krstarica

Reč harizma (grč. χάρισμα - dar) označava retku osobinu ljudskih bića da poseduju jak šarm i privlačnu ličnost a nekad i jaku sposobnost ubeđivanja i neprisilnog usmerenja toka razgovora u željenom smeru.

Gde to ima da se kupi? 

Sa time se radjas i to brusis sve steceno, deluje usiljeno

Jebi ga, onda, ja mislila da je to kao u Sims igrici, malo pričaš u ogledalo i samo ti raste onaj pokazatelj harizme. 

Nekako mi se čini da je malo teže kod običnih ljudi uočiti harizmu. Posebno kad nekoga dobro poznajemo, pa ga znamo i u minus fazama.

Lako je meni tvrditi da Džoni Dep ili De Niro imaju harizmu. Nikad ih nisam videla nervozne ili tužne.

Harizma se mozhe uvezhbati. Toliko puta smo chitali o poznatim glumcima kako su bili neprimenti u srednjoj shkoli. Imamo i obrnute primere kad neko ultra popularan u shkoli kasnije posten kloshar kog svi izbegavaju.

Harizma se mozhe steci, a mora se odrzhavati i osvezhavati. Mukotrpan je to rad. Psiholozi su uspeli chak i da je rastave na delove.

Ono shto sam ja prokljuvio je da ne postoji osoba koja je harzimatichna svima. Svakom se neko shteka, pa i taj kome se mnogi shtekaju.

Upravo kod njih je to i najlakse uociti... i upravo zbog toga sto ih znamo u svim fazama

Može biti da si u pravu, nisam na to tako gledala uopšte.

Idem sad da zovem mamu, da je pitam jesam li ja harizmatična. 

Jebem li ga, sad kad malo bolje razmislim, ja o ovome uopšte nemam stav! 

Harizma je, srpski recheno, kad je neko zadovoljan sobom, ali i okruzhenjem u kojem se nalazi (generalno, ne u svakom trenutku), kad se vidi na prvi pogled da je chovek srecan, da uzhiva u svakom trenutku, ili makar da ima viziju srece, da zna shta hoce.

Naravno, svako ima minus faze, ali u tom trenutku i necemo reci da je osoba harizmatichna. To je vishe neka opshta osobina.

Ljudi primete zadovoljstvo i srecu i pomisle:"Hej, ovaj zna put do srece, hocu i ja deo toga. Hocu i ja taj algoritam. Tu moc." To ih natera da ti se priblizhe i upoznaju te, i pokupe od tebe malo te magije, shto nije nemoguce, ali je malo verovatno.

Cool, lepo si to objasnio.

Ja idem sad da formiram svoj stav o harizmi.