Gost Beograda: Čarls Speri, dizajner rok plakata
Volim da šokiram
Ponekad poželi da se poigra i sa dnevnom politikom, pa bendovi traže da im takve ideje uklopi u poruku njihovog plakata    

Učesnik ovogodišnjeg, tek završenog Belefa, bio je i poznati američki dizajner rok plakata Čarls Speri koji se publici predstavio radom „In the name of peace”, i u Kulturnom centru Beograda održao predavanje o svom umetničkom radu.

Speri se formirao pod jakim uticajem scene San Franciska, a u Njujorku je četiri godine uređivao čuveni časopis „World War 3 Illustrated”. Stvorivši od rok plakata vrhunsku umetnost, sa saradnikom Ronom Donovanom osniva radionicu „Firehouse”, i od 1997. godine ovaj tandem kreira blizu 500 plakata za grupe „Roling Stons”, „Garbidž”, za Madonu, i druge. Za „Politiku” Speri priča o saradnji sa „zvezdama”, inspiraciji, medijima…

– U mladosti sam počeo da kreiram rok postere za bendove svojih prijatelja. Činio sam to da bih svoju umetnost predstavio široj javnosti. Ranih 90-ih u San Francisko se doselio i Frenk Kozik, dizajner izuzetnih, umetnički nadahnutih rok postera. Kada sam ih video, poželeo sam i sam da radim slične. Cenim i rad Rika Grifina, Gerija Grimša, Vesa Vilsona, Viktora Moskosa, Stenlija Mausa i Eltona Kelija. Na njih je uticala „bel epok” postera u Francuskoj 1890-ih kao i „teorija boja” Džozefa Albersa.

Sperijevo osmišljavanje plakata obavezno prati i slušanje muzike grupe za koju radi. – Rok poster se prvenstveno tiče benda, pa crtežom prvo naglasim stil te grupe. Pri kreaciji najviše volim da kršim pravila i da radim izvan očekivanih okvira. Volim i da šokiram! Prosečna mera mi je jedan poster nedeljno. Imam nekoliko dana za rad na ideji, pre nego što pređem na bojenje. Tako ideja ima vremena da „zasija”, da se odrazi. Odvojim se od dizajna, pa mogu i da promenim liniju kojom sam krenuo. Mada, uvek idem sa prvom idejom ako je to moguće. Kao što džezeri kažu: „Prava pesma je ona snimljena iz prve”. Ponavljanjem se uništava spontanost.

Za Sperija krize i periodi bez novih zamisli ne postoje! – Uvek imam nešto da kažem. Imam veoma razvijenu maštu i mnogo toga mi je u glavi. Moj um je kao sunđer. Kada nešto vidim, vizuelizujem ga istog časa i koristim za poster. To je već refleks. Te pretočene vizuelne reakcije imale su i najbolju „prođu”. Dok sam živeo u Communist Squat u Milanu, glava mi je bila puna Če Gevarinih portreta, podignutih pesnica i čekića. Na najneverovatnije načine kombinovao sam te vizuelne doživljaje jer živimo u vremenu koje ponovo oživljava ovaj pokret. Morao sam da imam novi izraz za već viđene stvari. Mislim da će čitaoci vaših novina razumeti težinu tog zadatka.

Kako sarađuje sa „zvezdama”? –Za svaku grupu u obzir uzimam nešto drugo. Madona, na primer, provocira seksualnošću. Sva je u seksepilu. To je osnovno o čemu razmišljam kada radim za nju. A tu je i doslovna ironija njenog imena. Madona je i centralna tema u istoriji umetnosti. Zato sam uradio sliku Madone koja umesto deteta u naručju drži gitaru. Dakle, savremeni portret žene, u rasponu od njene tradicionalne uloge, do one koja osvaja svoju novu slobodu. U posteru za grupu „Garbage” kombinovao sam sve smeće taloženo u našem kolektivnom nesvesnom do današnjeg perioda. Taj plakat izražava i politički stav, ali i kritiku društva, kaže Speri.

Ponekad Speri poželi da se poigra i sa dnevnom politikom, pa bendovi traže da im takve ideje uklopi u poruku njihovog plakata.

– Radio sam to godinama, jer sam 80-ih crtao političku karikaturu za novine. Radovi su zaintrigirali organizatore političkih manifestacija, pa je početna ideja rok postera prerasla u angažovane plakate koji su korišćeni i u demonstracijama protiv rata u Iraku! Moja imaginacija se, dakle, otelotvorila u realnosti.

– U Njujorku sam uređivao magazin „World War 3 Illustrated” i sarađivao sa umetnicima koji su danas vrhunski ilustratori u Americi (Piter Kuper, Set Tobakmen, Erik Druker – svi su radili i za Time, Newsweek, The New Yorker). Ime lista smislili smo 1979, na samom početku Reganovog režima i u središtu Hladnog, ili Trećeg svetskog rata. Možda bi trebalo da se preimenujemo u Četvrti svetski rat jer smo danas u novom konfliktu. Svakako, sada shvatate da naš list ima subverzivnu ulogu. Jedan su nam broj ignorisali vladajući mediji jer smo se bavili temama kao što su: beskućnici, pravda i mir. I, nastavili smo dok nismo isterali svoje, kaže Speri.

-----------------------------------------------------------

Zašto su se raspali „Bitlsi”?

Speri je voleo da dizajnira za „Bitlse”, ali kaže da im je menadžer bio isuviše težak za saradnju.

– Nisam radio dok su bili u punoj slavi, već sam kreirao „Antologiju Bitlsa”, knjigu koja se bavi istorijom ovog benda. Poslali su mi 25 strana sa pravilima kako bi „Bitlse” trebalo predstaviti u javnosti. „Na slikama će se Bitlsi pojaviti ovim redom: Džon, Pol, Džordž i Ringo. Pol će biti nešto manji od Džona, Džordž još manji, a Ringo na kraju. Ako se pojavljuju u paru onda će ići Džon i Pol, Džordž i Ringo. Džon i Pol biće iznad Džordža i Ringa. Ovaj zahtev mora da se poštuje! Džon ne sme da bude iznad ostale trojice! I tako dalje, i tako dalje. Zaista razumem zašto su se ti momci razišli...

Mirjana Sretenović

Izvor: Politika