Predsedniče Obama, okreni se ka nama. Mi smo se kuražili, sami k***c tražili. Pogledaj nas, garavi, mi smo dobre naravi. Molimo te, leba ti, nemoj nas i ti j****i. Nas su Srbe jebali i kad nisu trebali. Vi ste, crnci, kurati, nećemo izdržati!
Danas je i Novi Hempšir, jedna od najliberalnijih država u SAD, objavila ozbiljan zahtev za secesijom od rasipničke države.
U Vermontu koji se granici sa gorepomenutom drzavom je vrlo aktivan najozbiljniji secesionisticki pokret u celoj USA.
Nisi bas u pravu. Proveo sam tamo 5 meseci, od jula do novembra 2008. i tao nesto se ne moze niti cuti niti primetiti. A ako si ti cuo za to, onda sam gluv i slep da ja ne primetim (to je unapred ako mi kazes da nisam dobro gledao ili me nije zanimala tematika ).
Ali da ne bude da nisi u pravu bar po pitanju licnih osecaja vermontera, zanimljivo je da se velika vecina njih bas izjasnjava kao vermonteri a ne amerikanci i da kad god sam pricao sa ljudima malo o politici i ratovima, mahom su rekli da nikada ne bi ratovali za USA ali za Vermont istog sekunda, bez razmisljanja.
P.S. Mozda se jednostavno nismo razumeli. Ako mislis kao zvanicni secesionisticki pokret, toga nema, neko ko iznosi tu ideju i javno se zalaze za to, ako bi uzeli osecanja vermontera koja si pomenuo, onda da.
« Poslednja izmena: 17. Mar 2009, 14:09:49 od Coolrunner »
U SAD pojedine teritorije ponekad izražavale težnje ka otcepljenju
Izvor:Glas Amerike
U istoriji Sjedinjenih Država zabeleženo je da su pojedine teritorije ponekad izražavale težnje ka otcepljenju.
Jedno od interesantnih sporednih pitanja, vezanih za nominaciju guvernerke Aljakse Sare Pejlin za potpredsedničkog kandidata Republikanske stranke, predstavlja otkriće da je izražavala simpatije, pa čak i da je možda bila umešana u secesionistički pokret u njenoj državi. Zna se da je dva puta govorila na konvencijama Stranke za nezavisnost Aljaske, koja se zalaže za to da se stanovnici te države glasanjem opredele za nezavisnost od Sjedinjenih Država. Lider te stranke tvrdi da je Sara Pejlin devedesetih godina bila njena članica. Ona to demantuje, ali njen suprug Tod je zaista bio član stranke čitavih 7 godina, počevši od 1995. godine.
To je izazvalo izvesno uznemirenje i podsetilo na druge secesionističke pokrete u Americi, koji nisu doveli ni do čega. Najznačajniji pokušaj otcepljenja zbio se sredinom 19. veka, kada je deset južnih država, u kojima je vladalo robovlasništvo, proglasilo nezavisnost od ostatka zemlje. To je dovelo do četvorogodišnjeg krvavog građanskog rata.
1939. godine, neki bogati građani u prerijskim delovima država Vajoming, Montana i Južna Dakota, poigravali su se idejom o osnivanju nove države zvane Absorka. U stvari, oni su reagovali na činjenicu da su drugi delovi njihovih država dobili železničku vezu, zbog čega su bolje prolazili u jeku Velike ekonomske depresije. Načelnik za ulice u gradu Šeridanu, u državi Vajoming, čak se proglasio guvernerom Absorke, a neko je počeo da izdaje i absorkanske registarske tablice za automobile. Na kraju, ništa nije ispalo od toga, a samozvani guverner se preselio u Arizonu.
U novije vreme, u državi Vermont, koja je kratko vreme bila nezavisna republika pre nego što je postala 14. američka država, jedno vreme se govorilo o takozvanoj Drugoj vermontskoj republici. Nezadovoljne mešanjem federalne vlade u njihov život, pristalice te ideje održavale su skupove i kreirale zastavu. Ali i ta mogućnost ostala je daleka, ako ne i iracionalna.
Drugi secesionistički pokreti javljali su se i nestajali jer ni jedan od njih nije bio u stanju da pokaže kako bi neki zabačeni ćošak Kanzasa, ili neka buntovna opština u Koloradu, mogla da opstane okružena ogromnim i ni malo prijateljski raspoloženim Sjedinjenim Državama.
U prevodu:cim nek drzava bude smatrala da ekonomski se moze odvojiti od USA toce i odmah uraditi.Jer i cela filozofija usa kapitalizma je dok ima novca ima i ljubavi.E to nikako nismo mogli sa shvatimo zadnjih15 godina!
Vermont, koji se nalazi u sjeveroistoènom dijelu SAD, veæ decenijama u¾iva reputaciju nonkonformizma i svojeglavosti u odnosu na ostatak SAD, a u posljednje vrijeme i ljevièarenja koje poprilièno odudara od politièke slike u ostatku amerièke federacije.
Tako je Vermont bio prva dr¾ava koja je zakonski ukinula ropstvo i uvela istopolne zajednice, a od jeseni pro¹le godine u Va¹ingtonu je zastupa prvi senator u amerièkoj istoriji koji sebe "bez imalo srama" naziva socijalistom.
Meðutim, sve veæi broj lokalnih politièara i intelektualaca smatra da Vermont mo¾e biti dosljedan svojoj slobodarskoj reputaciji jedino ako prekine sve dr¾avnopravne veze s ostatkom Amerike. Takvi sentimenti se mogu pronaæi i meðu obiènim stanovni¹tvom, barem ako je suditi po odliènoj prodaji majici s natpisom "SAD van iz Vermonta!".
Vermontski separatisti su okupljeni oko organizacija pod nazivom Druga Vermontska republika i Midelsbru institut, koji je upravo u Vermontu pro¹le godine odr¾ao kongres sjevernoamerièkih separatistièkih organizacija. Njihov pokret je dobio sna¾an zamah zahvaljujuæi ratu u Iraku i porastu cijena goriva, koje je mnoge graðane dr¾ave uvjerio kako je federalna vlada postala lutka pod kontrolom multinacionalnih korporacija na koje siæu¹ni Vermont nema nikakvog uticaja.
Vermont je, inaèe, veæ jednom bio nezavisna dr¾ava. Nastao je kao de fakto dr¾ava stvorena od nezadovoljnika britanskom vla¹æu, kao i vla¹æu kolonija Njujork i Nju Hemp¹ir. Za vrijeme amerièkog rata za nezavisnost, 1777. godine, i formalno je proglasio nezavisnost, donio ustav koji se smatra najprogresivnijim ustavom tog doba i uspostavio diplomatske odnose s Francuskom, Holandijom i ostatkom kolonija tada udru¾enih u SAD.
Njegova kratkotrajna nezavisnost je zavr¹ila 1791. godine kada je pristao uæi u SAD kao prva nova dr¾ava i tako presedanom sprijeèile svaðe preostalih trinaest kolonija oko teritorija na zapadu.
Dio struènjaka je, pak, prilièno skeptièan prema ¹ansama Vermonta da se ponovno upi¹e na popis nezavisnih dr¾ava. Neki smatraju da nezavisnost s ekonomskog stajali¹ta nema smisla, dok drugi navode posljednji sluèaj kada se jedna amerièka dr¾ava poku¹ala ocijepiti, a koji je doveo do krvoproliæa u kojem je poginulo vi¹e Amerikanaca nego u oba svjetska rata, Koreji, Vijetnamu i Iraku zajedno.
Meðutim, lokalni univerzitet u svojoj anketi bilje¾i kako 13 odsto stanovnika Vermonta podr¾ava nezavisnost, ¹to je prilièan pomak u odnos na osam odsto koji su se tako izja¹njavali pro¹le godine.
Ko tebe kamenom, ti njega hlebom... starim 15 dana
Zodijak
Pol
Poruke
36573
Zastava
Windows Vista
Mozilla Firefox 3.0.5
HTC One
@wayman
1.
Citat
U novije vreme, u državi Vermont, koja je kratko vreme bila nezavisna republika pre nego što je postala 14. američka država, jedno vreme se govorilo o takozvanoj Drugoj vermontskoj republici. Nezadovoljne mešanjem federalne vlade u njihov život, pristalice te ideje održavale su skupove i kreirale zastavu. Ali i ta mogućnost ostala je daleka, ako ne i iracionalna.
2. Vermont je mala drzava, i povrsinski i po broju stanovnika (600.000). Obisao sam ga uzduz i popreko, i nisam video ni jednu takvu ili slicnu majicu kao iz teksta. Obilazio i "urbane" i "ruralne" sredine. Uglavnom, ovaj tekst da das vermonterima, 90% bi verovatno reklo "otkud to". Kazem ti, bio, video, sve me zanimalo (politikolog sam pa me politika posebno zanima) i za ovaj pokret i ideju nisam cuo.
3. Ne znaci da nisi u pravu, ali sam siguran da onda vise ti znas o tome nego 90% stanovnistva tamo
« Poslednja izmena: 17. Mar 2009, 16:43:50 od Coolrunner »
coolruner,ne ljuti se ali ima mnogo toga evo dokaza: zastava druge vermont republike maskota majice sa maskotom knjiga
ljudi imaju radio,tv itd.odrzali dve konferencije o secesiji itd. znaci ne izmisljam.... cak imaju i parade gde su ismejavali americku ekonomiju itd.da ne kacim sad pored svega ovoga i slicnog,malo mi je cudno da niko bas ne zna za ovo?!? pre mi se cini da oni cuvaju svoj prljavi ves za sebe
« Poslednja izmena: 17. Mar 2009, 17:22:07 od wayman »
Tema: 
rambo amadeus remix
