Научници открили изгубљени свет средњовековних олупина


У Црном мору, археолози су открили више од 40 бродова који су се на мрачном дну налазили седам или осам векова. Због недостатка кисеоника у леденим дубинама, морска створења која се иначе хране мокрим дрветом уопште нису оштетила вредна открића.

Тим истраживача је ове јесени спустио робота у воду, који је уз помоћ јаког светла направио хиљаде фотографија високе резолуције. Археолози наводе да је највероватније реч о открићу из 13. или 14. века, које може да пружи нове инормације о претечема пловила из 15. и 16. века која су открила Нови свет.

Откривени бродови су вероватно били у служби Млетачке републике, а они досад никада нису пронађени у потпуној форми. Научници истичу да су посаде тих бродова углавном бројале око 20 морнара, заједно са капетаном, који је са средње палубе давао упутства.

„Археолошки, ово никада није виђено. Нисмо могли да поверујемо својим очима“, наводи Родриго Пачеко Руиз, члан експедиције у Центру за поморску археологију на Универзитету у Саутхемптону у Великој Британији.

Старост откривених бродова обухвата миленијум – од Византије до Отоманског царства, односно од деветог до 19. века. Генерално, бродови су у толико добром стању да фотографије откривају нетакнуте намотаје конопца, кормила и богато урезане декорације.

Невероватно је колико су добро очувани“, открива Џон Адамс, вођа пројекта и оснивач Центра за поморску археологију на Универзитету у Саутхемптону.

Крум Бачваров, члан тима са Универзитета у Конектикату, који је одрастао у Бугарској, изјавио је да су недавна открића „далеко надмашила његова најлуђа очекивања“.

Роба којом се трговало у том пределу укључује житарице, крзно, коње, уља, платно, вино и људе. Татари су хришћане поробљавали и извозили у места попут Каира. За Европљане, море је пружало приступ Путу свиле преко кога се увозила свила, сатен, мошус, парфеми, зачини и драго камење. Због великих профита су у 13. и 14. веку Венеција и Ђенова водиле бројне ратове за контролу трговинских рута, укључујући и оне у Црном мору.

Брендан П. Фоли, археолог у Океанографском институту "Woods Hole" у Масачусетсу је рекао да добро стање бродова подразумева да ће и многи предмети бити нетакнути: „Можда нађемо књиге, пергаменте, писане документе. Ко зна колико ствари је транспортовано, а сада имамо могућност да сазнамо, што је невероватно“.

Стручњаци кажу да археолошки успех у бугарским водама може да инспирише и друге нације које контролишу делове Црног мора да се придруже том лову. Реч је о Грузији, Румунији, Русији, Турској и Украјини.

Пионир океанографије Вилар Баском је 1976. у својој књизи Дубока вода, древни бродови описао Црно море као јединствено међу светским морима и главни кандидат за истраживања: „Човек је у искушењу да започне потрагу, упркос огромном пространству“.

Нови тим је добио истраживачке дозволе од бугарског Министарстава културе и спољних послова и ограничио је археолошки лов на неколико хиљада квадратних километара, отприлике километар дубине. Званични назив тима је „Поморски археолошки пројекат Црног мора“.

Др Пачеко Руиз у интервјуу се присећао како је једне септембарске ноћи посматрао мониторе, када је подводни робот осветлио велики брод у добро очуваном стању: „Био сам без речи. Када сам видео конопце, нисам могао да верујем својим очима. И даље не могу да верујем“.

За Њујорк тајмс открива да је у питању брод из доба Отоманске империје, чији је главни град био Константинопољ (данашњи Истанбул), који је највероватније потпонуо негде између 17. и 19. века. Тим је броду дао име „Цвет Црног мора“ због јасно урезаних латица на палуби.



Тим истраживача је ове јесени спустио робота у воду, који је уз помоћ јаког светла направио хиљаде фотографија високе резолуције. Археолози наводе да је највероватније реч о открићу из 13. или 14. века, које може да пружи нове инормације о претечема пловила из 15. и 16. века која су открила Нови свет.

Откривени бродови су вероватно били у служби Млетачке републике, а они досад никада нису пронађени у потпуној форми. Научници истичу да су посаде тих бродова углавном бројале око 20 морнара, заједно са капетаном, који је са средње палубе давао упутства.

„Археолошки, ово никада није виђено. Нисмо могли да поверујемо својим очима“, наводи Родриго Пачеко Руиз, члан експедиције у Центру за поморску археологију на Универзитету у Саутхемптону у Великој Британији.

Старост откривених бродова обухвата миленијум – од Византије до Отоманског царства, односно од деветог до 19. века. Генерално, бродови су у толико добром стању да фотографије откривају нетакнуте намотаје конопца, кормила и богато урезане декорације.
Фотограметријска слика кормила брода из периода Османског царства приказује намотаје конопца и раскошно резбарије
Фотограметријска слика кормила брода из периода Османског царства приказује намотаје конопца и раскошно резбарије

„Невероватно је колико су добро очувани“, открива Џон Адамс, вођа пројекта и оснивач Центра за поморску археологију на Универзитету у Саутхемптону.

Крум Бачваров, члан тима са Универзитета у Конектикату, који је одрастао у Бугарској, изјавио је да су недавна открића „далеко надмашила његова најлуђа очекивања“.

Роба којом се трговало у том пределу укључује житарице, крзно, коње, уља, платно, вино и људе. Татари су хришћане поробљавали и извозили у места попут Каира. За Европљане, море је пружало приступ Путу свиле преко кога се увозила свила, сатен, мошус, парфеми, зачини и драго камење. Због великих профита су у 13. и 14. веку Венеција и Ђенова водиле бројне ратове за контролу трговинских рута, укључујући и оне у Црном мору.
Дубоке воде без кисеоника су велика реткост

Др Фоли, који је истраживао низ олупина, открива да укупно морско пространство несумњиво чува десетине хиљада изгубљених бродова. „Све што потоне тамо ће бити очувано“, истиче Фоли.

Годинама је Црно море било пловни пут који су користили становници Балкана, Кавказа, Мале Азије, Месопотамије и Грчке. Како пише Њујорк тајмс, то море је годинама призивало археологе који су знали да у тим дубоким водама нема кисеоника, што је права реткост.

Велике реке Источне Европе – Дон, Дунав, Дњепар – уливале су се у море, стварајући стални слој преко гушће, слане воде са Медитерана. Као резултат, кисеоник из атмосфере који се лако меша са свежом водом никада не продире у црне дубине.

Брендан П. Фоли, археолог у Океанографском институту "Woods Hole" у Масачусетсу је рекао да добро стање бродова подразумева да ће и многи предмети бити нетакнути: „Можда нађемо књиге, пергаменте, писане документе. Ко зна колико ствари је транспортовано, а сада имамо могућност да сазнамо, што је невероватно“.

Стручњаци кажу да археолошки успех у бугарским водама може да инспирише и друге нације које контролишу делове Црног мора да се придруже том лову. Реч је о Грузији, Румунији, Русији, Турској и Украјини.

Пионир океанографије Вилар Баском је 1976. у својој књизи Дубока вода, древни бродови описао Црно море као јединствено међу светским морима и главни кандидат за истраживања: „Човек је у искушењу да започне потрагу, упркос огромном пространству“.

Нови тим је добио истраживачке дозволе од бугарског Министарстава културе и спољних послова и ограничио је археолошки лов на неколико хиљада квадратних километара, отприлике километар дубине. Званични назив тима је „Поморски археолошки пројекат Црног мора“.

Др Пачеко Руиз у интервјуу се присећао како је једне септембарске ноћи посматрао мониторе, када је подводни робот осветлио велики брод у добро очуваном стању: „Био сам без речи. Када сам видео конопце, нисам могао да верујем својим очима. И даље не могу да верујем“.

За Њујорк тајмс открива да је у питању брод из доба Отоманске империје, чији је главни град био Константинопољ (данашњи Истанбул), који је највероватније потпонуо негде између 17. и 19. века. Тим је броду дао име „Цвет Црног мора“ због јасно урезаних латица на палуби.
„Цвет Црног мора“
„Цвет Црног мора“

У интервјуу, др Бачваров са Универзитета у Конектикату је рекао да већина открића датира из османског доба. Тако је једне ноћи, за време своје смене, претпоставио да ће нови брод који се приказао на монитору бити мање-више исти.

„Онда сам видео четвртину кормила“, рекао је, мислећи на врсту великог весла са стране брода. То подразумева да је брод много старији. Затим се појавио и други брод. Убрзо је пробудио вођу експедиције, др Адамса.

„Одмах је дошао и погледали смо се као два детета у продавници слаткиша“, присећа се Бачваров.

Др Адамс је рекао да су фотогафије интензивних боја изгубљених бродова настале из процеса познатог као фотограметрија, који комбинује фотографију са пажљиво одмереним растојањем између објеката, које рачунар претвара у слике које делују тродимензионално.

Према сајту тима, планира се документарни филм на основу истраживања дубина Црног мора.

Други део пројекта настоји да подели узбуђење открића са школама и професорима. Студенти ће моћи да изучавају Црно море, пише на сајту, или да се придруже универзитетским научницима у анализи узорака на терену „како би открили тајне прошлости“.


Дубоке воде без кисеоника су велика реткост

Др Фоли, који је истраживао низ олупина, открива да укупно морско пространство несумњиво чува десетине хиљада изгубљених бродова. „Све што потоне тамо ће бити очувано“, истиче Фоли.

Годинама је Црно море било пловни пут који су користили становници Балкана, Кавказа, Мале Азије, Месопотамије и Грчке. Како пише Њујорк тајмс, то море је годинама призивало археологе који су знали да у тим дубоким водама нема кисеоника, што је права реткост.

Велике реке Источне Европе – Дон, Дунав, Дњепар – уливале су се у море, стварајући стални слој преко гушће, слане воде са Медитерана. Као резултат, кисеоник из атмосфере који се лако меша са свежом водом никада не продире у црне дубине.