Soja    



Soja je poreklom iz Mandžurije i u ishrani coveka koristi se vec blizu 5000 godina. U Evropi se soja prvi put pojavljuje 1740. godine u Botanickoj bašti u Parizu. Kod nas se za Soju zna od 1910. godine. a kao ratarska kultura gajila se na manjim površinama od 1924. godine. Soja je jednogodišnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi 2 do 5 okruglih zrna, žute, žuto zelene ili smede boje. Zrno sadrži 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 % ulja, blizu 34 % ugljenih hidrata, 3 do 6 % mineralnih materija i znatan broj vitamina.



Nedostatak pojedinih hranljivih sastojaka, kao posledica nedovoljne, ili nepravilne ishrane - kao i svako preterivanje u ishrani - uticu na zdravstveno stanje coveka, psihicku i fizicku aktivnost, na njegov izgled i radnu sposobnost.


Korišcenje soje i preradevina od soje obogacujemo našu ishranu. Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka. Proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge vredne prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja, riba), vec se smatraju za namirnice koja ima svoje ravnopravno mesto u ishrani.

Proteini soje su najdelotvornije i najbolji kada se upotrebljavaju u kombinaciji sa proteinima životinjskog porekla, pri cemu se zastupljenost proizvoda od soje krece od 10 do 30 %. Dakle proteini soje nisu zamena za meso nego su dopuna za meso, pa jela napravljena u kombinaciji meso-soja imaju poboljšane hranljive i organolepticke osobine. Sa proizvodima od soje, u kombinaciji sa raznim povrcem, pripremaju se kvalitetna i ukusna jela.

Dodavanjem sojinog brašna, ili teksturiranih proizvoda u peciva ili razna slatka jela, poboljšavaju se hranljive i organolepticke osobine hrane. Proizvodi Soja-Vita sadrže blizu 50 % proteina. Za pravilan razvoj dece, za ishranu sportista i rekreativaca, za ishranu trudnica, za sve one koji imaju pojacane telesne napore, ili se opravljaju od posledica bolesti, proizvodi od soje preporucuju se zbog svog povoljnog dejstva. Oni su takode dobri za ishranu starijih osoba, ne samo zbog sadržaja korisnih sastojaka, nego i zbog toga što hranu cine rastresitijom i time pogodnijom za žvakanje i varenje.

Uloga zaštitnih hranljivih sastojaka (minerala i vitamina), koji se nalaze u proizvodima od soje, takode je veoma znacajna za organizam. Medu vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe, vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožde i drugi.

Proizvodi od soje ne sadrže holesterol i zasicene masne kiseline, koji su uzrok nastajanja bolesti srca, i krvnih sudova. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje. Oni se, takode, preporucuju za ishranu osoba obolelih od šecerne bolesti, povecanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.

U ishrani su sve više zastupljeni proizvodi od soje i to u prehrambenoj industriji, društvenoj ishrani, ugostiteljstvu ili za potrošnju u domacinstvima.

Soja je posebno korisna u ishrani dijabeticara: obezbeduje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogucava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je teško prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Zato soju treba da prati dobra reklama i preporuka, ali lekari najmanje imaju vremena da obucavaju bolesnike, iako ishrana dijabeticara nije nimalo marginalna, naprotiv to je i kljucna stvar. Soja bi trebalo više da bude nadohvat ruke potrošacima i narocito u nekim oblicima koji su vec napola pripremljeni ili se lako pripremaju. To je jedan od razloga zašto je soja na Zapadu mnogo pristupacnija i popularnija.

Još pre pet hiljada godina imamo pisane podatke o soji. Nazivana je andeoskom hranom, isto kao sveze voce i povrce. Ona ovaj laskavi epitet nije dobila slucajno, a mi smo je zanemarili.

O Soji u našoj sredini prica se tek odnedavno. Stidljivo je u naše kuhinje pocela da ulazi pre nešto više od decenije. Medutim na Zapadu soja je rado prihvacena.

- Soja ne može ništa da zameni, ona je samo dopuna za meso, jer sadrži 40 % proteina, koji su neophodni za razvoj celija, 20 % ugljenih hidrata.

Nekada smo soju upotrebljavali samo za ishranu stoke, zato što je smatrana namernicom niže vrednosti, isto kao blitva i spanac. Medutim vrlo su zanemarene biološke vrednosti soje, ono što sadrži od hranljivih materija. Proizvodi od soje kada se mešaju sa mesom, povrcem ili brašnom imaju izuzetnu biološku vrednost. Zato se vec pune cetiri godine soja upotrebljava u zvanicnoj dijetalnoj ishrani bolesnika u Klinicko-bolnickom centru "Zemun". Soja ne sadrži holesterol ili masne kiseline, koje su krivac za artero-sklerozu, zato je treba ukljuciti u ishranu.

Ipak Soja se teško probija u naše kuhinje. Na žalost, pojam dobrog rucka u našoj sredini je i dalje "becka" šnicla koja se preliva preko tanjira. Naše navike u ishrani su kao zabetonirane, to su jeli naši dedovi, pa ocevi, pa domacice muku muce da promene te navike, ali zaboravljamo da su se naši preci hranili biološki ispravnom i vrednom namernicom.

Koje bolesti bi mogle da se ublaže ili izbegnu kada bi na našoj trpezi soja bila redovna namirnica ?

- Prvo bi se smanjile bolesti organa krvotoka i srca, znaci sve kardiovaskularne bolesti. Takode, smanjio bi se procenat gojaznosti, koja za sobom povlaci potpuni poremecaj metabolizma. A podsecam gojaznih je sve više, svaka cetvrta osoba ima visak kilograma, a kod dece je to još izraženije, jer ne možemo da se lišimo pogubne, nakaradne izreke da je debelo dete zdravo dete