Ilija Petković, selektor naše seniorske fudbalske reprezentacije, predviđa razvoj događaja u 2005.
Blefiraćemo ako treba ali idemo na Mundijal
Voleo bih nekada da se maskiram i odem na tribine. Da čujem šta govore navijači. Znate, oni tačno znaju ko vredi, i koliko

Trebalo bi dobro zaći u prošli vek i pronaći neke kvalifikacije koje smo bolje počeli od ovih za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine. Trećina mečeva je za nama, a plavi zaseli na prvu poziciju u sedmoj grupi, SCG gleda rivale ozgo, sa prestola. Od 12 mogućih, na svom kontu smo nakupili celih deset bodova. Lepo, da lepše nije moglo.

Selektor Ilija Petković je naravno zadovoljan, ali još sve nije gotovo. To je jasno i njemu. Da vidimo, korak po korak, šta nas čeka do kraja ove, tek načete godine. Jer, Deda Mraz nije svraćao na Terazije 35. A i kako bi, kada je naša kuća fudbala zatvorena do 10. januara. Dakle, najpoželjniji poklon, plasman na SP, mora da se odradi. Čekaju nas krv, znoj... suze bismo da zaobiđemo.

Selektore Petkoviću, sledeća utakmica je SCG - Španija, 30. marta. Šta očekujete od tog meča?

- Realno, dobijamo. Ali ne sa onim uobičajenim "domaći teren, publika...", već kvalitetom koji je naš tim pokazao u dosadašnjim mečevima. Španci dolaze kod nas svesni da je veliki ulog na stolu. Mi ne smemo da izgorimo. A "gorimo" još od Brisela i naše velike pobede. Zato moramo biti mirni, hladne glave. Jer, sada je špil karata u našim rukama. Mi delimo. Ako treba i da varamo, blefiramo... U meč ćemo ući bez straha. Lepo bi bilo da posle nazdravimo sa punom čašom "ili jesi, ili nisi".

SCG - Belgija (4. juni)?
   
      

Fudbal na svakom koraku

Prazne tribine deluju obeshrabrujuće. To je pošast za naš fudbal. Ali, ono što me hrabri je činjenica da gde god se zateknem ljudi pričaju o fudbalu. A to je znak da ga vole. Na nama je da, podižući kvalitet, vratimo navijače na tribine - smatra selektor plavih Ilija Petković.
      
      
      
   
   
      

Karaburma moje mladosti

Velika je enigma bila činjenica da je Petko celu svoju fudbalsku karijeru vezao za OFK Beograd...
- Tražila me u ono vreme "velika četvorka" (C. zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo). Ali, nisam želeo da odem. Stekao sam afirmaciju u timu sa Karaburme. Uprava je obezbedila svakom igraču stan, dosta dobru platu. Imali smo razne pogodnosti. Uz to, postojao je "džentlmenski sporazum" Zvezde i Partizana da se transfer igrača iz manjih klubova mogao ostvariti samo uz međusobni dogovor. Dakle, preotimanja nije bilo. A i mislio sam: kako ću u drugoj sredini, moram se ponovo dokazivati, kako će me primiti saigrači, publika... A Karaburma je često određivala prvake. Ne, ne mislim da su se mečevi prodavali, to nije bilo u maniru kluba sa Karaburme, već smo često kroz naše rezultate određivali ko će biti prvak. Nikad nismo nekome popustili, a to mogu da potvrde i u Zvezdi i u Partizanu.
      
      
      
   

- Najgore bi bilo da u susretu sa njima mislimo na Brisel i rezultat koji smo ostvarili. Ne da neće biti lako, već će nam trebati maksimalan učinak na terenu. Oni u taj meč ulaze rasterećeni, ali u igri je "osveta". Mi smo ih, praktično, izbacili iz kvalifikacija. Uz to, neprestano nam na umu mora biti ono da je sve sport, a u sportu se može dogoditi svašta, pa i to da otpisani bukvalno "poludi". Malo li se to puta dogodilo? Ono što znam pouzdano, to je da se neće predati. To, jednostavno nije "upisano" u njihov genetski kod.

SCG - Litvanija (3. septembar)?

- Nezgodniji su od obe ove ekipe koje smo gore apsolvirali. Odigrali su nerešeno sa Belgijom i Španijom. Šta više da se kaže!? Dakle, oprez i maksimalno ozbiljan prilaz. Svi misle da smo te bodove uknjižili. Alo, pa u toj ekipi ima igrača koji nastupaju u Portu, Breši, Panatinaikosu... Nema više zemlje iz koje pojedinci ne nastupaju za najpoznatije evropske ekipe. Raštrkali se po celom kontinentu. Ja se za sada osećam sjajno, delim osmehe levo i desno, srećan sam, ali ne i siguran. Jednu stvar moramo uraditi, ne smemo gubiti na našem terenu.

Španija - SCG (7. septembar)?

- Polako. Pitanje je da li ću o (p) stati do tada. Znate kakav je ovaj posao. Sada med i mleko. Dok ti ide, a kada stane... Ne daj Bože. Hajde da fantaziramo. Nova godina je za mene topla, dočekao sam je na "toplom" mestu ali, tek dolazi zima. Biće mi najhladnije u septembru. Treba odoleti Špancima. Za mnoge, oni su startovali traljavo, ali "prošli" su Belgiju, odsvirali uspešno "Zenica bluz", Litvaniji iščupali bod, puna kapa. Mi moramo da računamo da će biti kombinacija i kombinacija. Naravno, ako bismo sve mečeve dobili... Ali, moramo biti realni. U igri je još 18 bodova. Verovatno da smo sa 23 sigurni. A to znači da iz preostalih šest mečeva sakupimo još 13. Mada, i to zavisi od rezultata naših konkurenata u grupi.

Litvanija - SCG (8. oktobra)?

- Do tada će se, nadam se, sve znati. U svakom slučaju, Litvanci pogotovo na svom terenu mogu biti veoma neugodni. Uvek su ti "mali", ovo ne treba shvatiti bukvalno jer malih više nema, krajnje neugodni. Treba li podsećati na Azerbejdžan? Do te utakmice ćemo biti, opet se nadam, veoma blizu cilju, ako već ne budemo sigurni putnici za Nemačku, što ćemo se zdužno truditi do puta u Litvaniju.

SCG - BiH (12. oktobar)?

- Ako za nečim žalim u ovim kvalifikacijama, to je pobeda u Sarajevu. Po meni, odigrali smo najzrelije, sigurno, kvalitetno, nadahnuto u uslovima gde je naboj na tribinama bio kakav je bio. Kad god se vratim na onu kolosalnu šansu Vukića, uzdahnem duboko. Ne, ne zameram mu ništa. Desi se to. Uostalom, kada bi se svaka šansa pretvorila u gol, fudbal više ne bi bio to što jeste. Kažu "poznavaoci fudbala", dobro je što poslednji meč u kvalifikacijama igramo sa "bivšom braćom". Varaju se isti da će nam biti lako, da će nam Bosanci dati bodove, pogotovo ako im ne trebaju. Nema od toga ništa, niti ćemo mi čekati da nam ta utakmica odlučuje o vizi za Nemačku, niti ćemo u taj meč ući po sistemu "lako ćemo", "daće nam", "pa, naši smo"...

Analiza je gotova. A da li osluškujete "voks populi"? Jer, mi imamo više od devet miliona selektora.

- Često se zadesim na ulici, u prodavnici, pijaci... I nisam demagog kada ovo kažem, ali treba slušati glas publike. To je neminovnost. Voleo bih nekada da se maskiram i odem na tribine. Da čujem šta govore navijači. Ranije, kada su naši stadioni odnosno tribine, bile pune, i te kako se slušao "glas naroda". Selektori nisu imali smelosti da se ogluše o "zahteve" onih sa tribina. Znate, navijači u kontinuitetu prate igre fudbalera i tu nema prevare. Tačno znaju ko vredi, i koliko. Naravno, treba isključiti one navijače koji su do te mere klupski obojeni da bi, najradije, sastavili reprezentaciju od svojih (istobojnih) ljubimaca. Ali, ako se od sto ljudi njih sedamdeset složi, onda njihovo mišljenje ni u kom slučaju ne treba ignorisati.

I vi to radite?

- Trudim se da se bar približim željama naroda. Samo "lud" trener to ignoriše. Da se razumemo, ne podležem ja ukusu publike, niti mi neko može nametnuti svoje mišljenje, ali, ponavljam, uvek se moraju slušati navijači. Tvrdoglavi selektor, ili trener, to nikada nije bila dobitna kombinacija.

Politika je sve prisutnija u sportu. Fudbal je odolevao, ali u poslednje vreme i taj, čini se poslednji netaknuti bastion našeg sporta se našao na udaru dnevne politike. Slučaj Kosanović je najdrastičniji primer. Kako se u A reprezentaciji nosite sa tim?

- Ne želim o tome da dajem svoj sud. Ko je počeo neka i završava taj posao. Ja nisam takav čovek i ne želim da se u to mešam. Ja sam srećan što je većina igrača A reprezentacije izvan svih ovih zbivanja, pa su na neki način pošteđeni. I, to moram da naglasim, u A reprezentaciji nema još upliva politike, niti se postavlja bilo kakvo pitanje, ili vrši pritisak na mene da ubacim ovog ili onog igrača. Tu uživam potpunu autonomiju. U protivnom, smesta bih se zahvalio na poverenju i otišao.

Treći put vodite plavi brod. Teže ili lakše nego prethodna dva puta?

- Teže, svakako. Mada, to ide po sistemu toplo-hladno. Sada je... Pogodite sami!
S. Stojanović