Američki predsednik o kraju totalitarizma
Buš bio iznenađen brzinom rušenja Berlinskog zida
Autor: Tanjug | 30.04.2009. - 09:08

Kojom brzinom je pao Berlinski zid, pre dve decenije, iznenadilo je mnoge, a tako i tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša starijeg.

"Nismo imali nikakvog povoda da pretpostavimo da bi u roku od dvanaest meseci Berlinski zid mogao da postane višak i da bi ujedinjenje dve Nemačke bilo tako blizu", izjavio je on u intervjuu bečkom dnevniku "Standard".
Buš je rekao da je u govoru prilikom preuzimanja dužnosti 1989. govorio o kraju totalitarizma, dodajući da je sam bio iznenađen kojom brzinom je došlo do toga.
"Kada sam 1989. postao predsednik ohrabrio me je razvoj u Poljskoj. Moja tadašnja pretpostavka je bila da će i u Nemačkoj nešto posebno da se dogodi, ali nisam imao povoda za mislim da bi u roku od dvanaest meseci Berlinski zid mogao postati deo prošlosti i da bi nemačko ujedinjenje moglo biti na dohvat ruke", podvukao je on.
Na samitu sa sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovom na Malti, decembra 1989, Buš je već, kako je rekao, bio siguran da bi SAD i Sovjetski savez mogli prevazići " tradicionalne konflikte hladnog rata".
"I pored toga nisam ni pretpostavljao da će Sovjetski savez decembra 1991, kada se pojavio koncept Zajednice nezavisnih država, mogao prestati da postoji.
Na Božić 1991. pozvao je predsednik Gorbačov i informisao me da će napustiti tu dužnost. To je sigurno bio jedan od najznačajnijih trenutaka u mom četvorogodišnjem mandatu", istakao je Buš.
Istovremeno, on je pohvalio Gorbačova naglašavajući da je od prvog susreta sa ovim ruskim političarem stekao utisak da se radi o "sovjetskom lideru drugačijeg kova - bio je harizmatičniji, otvoreniji za ideje i mišljenja".
"Kada samo se bliže upoznali video sam da je on stvarno dobar čovek, koji je pokušao sve kako bi podigao kvalitet života svojih građana", rekao je Buš.
Vrhunac događaja promena je bilo ponovno ujedinjenje Nemačke, podvukao je on.
"Za mene je tema ponovnog ujedinjenja Nemačke dobilo na težini u februaru 1990. prilikom sastanka sa kancelarom Helmutom Kolom. Tek tada sam o tome opširno diskutovao.
Dok su drugi, kao na primer predsednik Francuske Fransoa Miteran, bili manje radosni o izgledima ujedinjenja Evrope, ja sam bio potpuno ubeđen da činimo ispravno, iz ispravnih razloga i u pravo vreme u istoriji", konstatovao je Buš.
Upitan šta je najvažnije našleđe 1989. godine, bišvi američki predsednik je poručio da je to po njemu "činjenica da je narod sproveo revoluciju u centralnoj i istočnoj Evropi, jer je imao veliku želju za slobodom, kao i da je ona bila mirna.

Izvor: Blic