Buš bi mogao na optuženičku klupu zbog Gvantanama
Autor: Tanjug | 22.01.2009. - 12:45

Bivši američki predsednik Džordž Buš mogao bi da bude optužen za torturu i zlostavljanja u Gvantanamu, izjavio je specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava Manfred Novak.

Novak je izjavio da su za zlostavljanja, torturu i brutalno postupanje sa zatvorenicima u zatvoru u Gvantanamu odgovorni čelni ljudi u administraciji bivšeg američkog predsednika i istakao da za to "postoje dokazi", preneo je "Radio Dojče vele".
On smatra da bi zbog toga trebalo da budu podignute optužnice protiv Džordža Buša, i nekadašnjeg ministra odbrane Donada Ramsfelda, koji je, kako je podsetio, odredio metode saslušanja.
"Dokazi postoje", izjavio je Novak u emisiji „Frontal 21" na nemačkoj televiziji ZDF.
„Imali smo uvid u dokumente koji pokazuju da je takve metode, prilikom saslušanja zatvorenika, direktno naredio Ramsfeld, naravno uz znanje vrha SAD."
Specijalni izvestilac UN je podsetio da je novi američki predsednik Barak Obama obećao da će pokrenuti istragu protiv Buša i Ramsfelda.
"Obama je rekao da neće biti okolišenja i naglasio da je tu reč o torturi", rekao je Novak.
On je još u februaru 2006. godine objavio izveštaj o Gvantanamu, u kome je optužio SAD za kršenje međunarodnih standarda o ljudskim pravima.
Francuske, nemačke i američke organizacije koje se bore za ljudska prava od tada traže da se protiv američkih zvaničnika, a pre svega Ramsfelda povede sudski postupak.

Eksperti međutim sumnjaju da bi tako visoko pozicionirani političari mogli da se nađu na optuženičkoj klupi. Verovatnije je da bi optužnice mogle da budu podignute samo protiv direktnih izvršilaca, a ne i protiv nalogodavaca, ukazao je nemački radio.
Novak priznaje da je pozivanje čelnika na odgovornost "političko pitanje" ali ističe da je "pravno gledano" to obaveza SAD.
„Vašington je potpisao Konvenciju UN protiv torture i zato nova administracija mora da učini sve što je u njenoj moći da odgovorne izvede na sud."




Izvor: Blic

Posle odluke predsednika Obame da ukine logor na Kubi
Gvantanamo, kraj mučenja
Autor: Radovan Radovanović | Foto:AFP | 25.01.2009. - 00:01


Američki predsednik Barak Obama je u četvrtak naložio da se u roku od godinu dana zatvori logor u bazi Gvantanamo na Kubi i prekine tortura kao metod saslušanja osumnjičenih za terorizam.

SAD imaju vojnu bazu na Kubi već duže od jednog veka, ali je Gvantanamo tek od 2002. godine, pod administracijom Džordža Buša, koja je počela „rat protiv terorizma“, postao simbol robijanja bez tužbe i teškog zlostavljanja interniraca.
Odluka o ukidanju zatvora i obustava dvadesetak sudskih postupaka tek su prvi koraci u rešavanju sudbine zarobljenika iz 26 zemalja, od kojih je većina dospela iza rešetaka mimo ikakve pravne procedure, ali u statusu „neprijateljskog borca van zakona“.
Najviše ih je iz Saudijske Arabije i iz Jemena, Avganistana, Pakistana i Sirije, ali su tu i Tunišani, Iračani i Libijci, pa i nekolicina iz Francuske i Velike Britanije, čak i iz Australije, Kanade i SAD. Osim zarobljenih na ratnom području, u logoru su i „šehidi“ koje su Amerikancima predale druge države – Alžirci iz BiH, Maležani uhapšeni u Indoneziji ili ekstremistička „muslimanska braća“ iz Egipta.

Terorizam kao povod
Otkad je, posle arapskog udara na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, počela invazija Avganistana, u Gvantanamo je po ocenama BBC-ja internirano 775 ljudi, od čega je 420 u međuvremenu oslobođeno. U Vašingtonu tvrde da će zbog terorizma na sud izaći oko 80 logoraša, da je još 50 sigurno nevino, ali ne znaju šta će sa 225 ljudi za koje bezbednjaci tvrde da su opasni, ali advokati odbacuju takve „frljoke“ i traže da budu pušteni.
Zemlje porekla interniraca, međutim, često odbijaju da ih prime, ili ovi strepe da im tamo preti tortura i proganjanje. Ali, izgleda da nije moguće ni zadržati ih u SAD budući da je Buš godinama ponavljao da se u Gvantanamu nalaze „najgori od najgorih“.
U međuvremenu Švajcarska hoće da pomogne: razmatra prijem zatočenika iz Gvantanama kojima nije moguće staviti na teret terorizam, a Portugalija i Francuska javile su se kao prve članice EU spremne za praktičnu podršku Obaminoj odluci. O tom pitanju sutra će raspravljati evropski ministri, ali oprezno, jer se ideji protivi Austrija, a u nemačkoj vladajućoj koaliciji desnica ozbiljno kritikuje „velikodušnost“ na koju se obavezao ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajmajer.
– Ne vidim razlog zašto treba nekog ko je za Ameriku opasan da primimo u bilo koju zemlju Evropske unije – rekao je ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble.
Kao zatvorski kompleks, Gvantanamo je šire poznat još od 1991. po izbeglicama sa Haitija, ali posle invazije Avganistana dovode zarobljenike i brojna „sumnjiva lica“ povezana s Al kaidom. Njih razmeštaju u sedam logora među kojima je glavni „Delta“, koji obuhvata kamp „Eho“ i još četiri dela s različitim stepenom strogosti. U kampu „Iguana“, na primer, bili su tinejdžeri (kao Omar Hadr iz Kanade, koji je uhapšen kad je imao 15 godina), a odskora tu su oni kojima je ukinut status „neprijateljskog borca van zakona“.
Komfor i tretman zavisi od „saradnje“ s istragom, ali, po pravilu, novopristigli idu pod „maksimalnu sigurnost“ u betonske ćelije Kampa 3, dimenzija 2,4 x 3 metra, gde, doduše, postoji erkondišn, WC i krevet, ali nema prozora. Neki ipak mogu da napreduju – u No. 2, a zatim u No. 1 i tek ako više nisu „bezbednosni rizik“, dobijaju belu oznaku na narandžastoj uniformi i stižu u „luksuzni“ No. 4. Tamo su tuš i lavabo, kao i sobe za dnevni boravak po 10 robijaša, od kojih svaki ima svoj krevet i ormarić i pravo na obrok u trpezariji, za razliku od „nepokornih“ koji su stalno u samicama.

Bušov specijalni suf
Buš je u pokušaju da izbegne legalni postupak u kome se i tokom „rata protiv terora“ optuženom štite prava, traže dokazi krivice i odobrava žalba, osnovao poseban vojni sud za „odmetnute neprijateljske borce“ koji ne nose uniforme, ni vojničke oznake. Za njih ne važi Ženevska konvencija, a sud nema obavezu da objavi optužnicu ili rok da počne ili završi proces; sudije čekaju da islednici na neki „svoj način“ pribave izjavu u kojoj sužanj sam iznosi dokaze protiv sebe. Metodi ispitivanja su usavršavani – od batinanja, preko gušenja u plastičnoj kesi, nalivanja vodom, uskraćivanja sna i mogućnosti mokrenja, a uz ponižavanja, drogiranja, simulirana streljanja, izlaganje borbenim psima, vezivanje na struju, trčanje u lancima, paljenje, zamrzavanje i slično.
Ipak, za sedam godina osuđena su samo trojica i sve kazne su izazvale brojne kontroverze. Prvi je bio „australijski taliban“ Dejvid Hiks (rođ. 1975), koji se 1999. borio za Oslobodilačku vojsku Kosova, pa onda u Pakistanu postao musliman i ratovao u Kašmiru, a zatim se pokazao kao mudžahedin Al kaide u Avganistanu. Zarobljen je 2001. godine, a tek 2007. nagodbom advokata kažnjen je sa devet meseci zatvora. Deportovan je u Australiju i ubrzo je uslovno pušten, a sve mere nadzora istekle su krajem prošle godine.
Drugi osuđeni bio je Salim Ahmed Hamdan (rođ. 1970. u Jemenu), koji je kao lični šofer Osame bin Ladena uhapšen u Avganistanu i optužen za zaveru i materijalno pomaganje terorizma. Dobio je pet i po godina, ali mu je uračunat boravak u Gvantanamu i prebačen je u Jemen, gde je i on krajem 2008. uslovno oslobođen.
Zato je, međutim, doživotnu robiju dobio novinar Ali Hamza Ahmed Sulejman al Bahlul (rođ. 1969. takođe u Jemenu), Al kaidin direktor odeljenja za medije i producent propagandnih video-filmova i kampanja. On je u novembru prošle godine osuđen na doživotnu robiju zbog zavere, afirmacije napada na SAD, plaćeno ubistvo i materijalnu pomoć teroristima.

Oko logora „tepih“ od 75.000 nagaznih mina
Gvantanamo je opština na jugoistoku Kube koja okružuje zaliv gde je američki vojno-pomorski punkt podignut još 1903. po ugovoru o zakupu. Doduše, SAD su prethodno Kubu preotele od dotadašnje kolonijalne sile Španije i sve dosad na račun u Švajcarskoj polažu svake godine ček na 2.000 zlatnih dolara, odnosno 4.085 današnjih dolara. Zaliv ima dužinu od 5,2 kilometra, dovoljnu dubinu za plovila sa najvećim gazom, 20 unutrašnjih ostrvaca, dva aerodroma i brojna pristaništa pogodna za smeštaj više od 40 brodova. Na 11.600 hektara stacionirano je 9.500 mornara i marinaca, koji žive iza svoje bodljikave žice od 28 kilometara, ali i iza barijere kaktusa koje su u dužini od 13 kilometara posadile kubanske vlasti. Na „ničijoj zemlji“ i jedni i drugi su postavili oko 75.000 nagaznih mina.


OBAMA ZATVARA ZATVOR U ZALIVU GVANTANAMO
Ubrzo posle polaganja zakletve, predsednik Barak Obama je potpisao izvršno naređenje da se zatvori zatvor u Zalivu Gvantanamo, koji je postao globalni simbol američkog zlostavljanja pritvorenika. Međutim, može se desiti da prođe nekoliko meseci pre nego što se to naređenje sprovede u delo i smisli šta da se radi s preostalim zatvorenicima.

Izvor: Blic

Ovo mu valjda dodje "udruzeni zlocinacki poduhvat" i komandna odgovornost.

Bilo bi lepo kad bi pojeli sva g.... koja su sami izasrali.

ovakve glupave vesti su stvarno veci SF od starwarsa

Обама да оде код Тадићија да му овај појасни како се то ради и онда правац код прике Махмуда.

Ce da bude "Izvinjavam se za sve sto smo uradili i sto nismo uradili i za ono sto su drugi uradili, kao i za sve ikad uradjeno..."... Tadic prevezbao izvinjenja, a Mesic poricanje, tako da Bus treba kod Mesica da ide. 

Kraljica lepote iz Venecuele u poseti ozloglašenom zatvoru
Mis univerzuma: Super sam se provela u Gvantanamu
Autor: Blic online | Foto:Reuters | 01.04.2009. - 20:19

Preko 200 stalnih stanovnika logora u bazi Gvantanamo na Kubi koji žive u vrlo oskudnim uslovima u pritvorskim jedinicama možda ne bi trebalo previše da jadikuju nad svojom sudbinom. Mis univerzuma Dajana Mendosa nedavno je posetila ovaj američki zatočenički centar i proglasila ga "opuštajućim, mirnim, predivnim mestom", prenosi "Gardijan".

Kraljica lepote iz Venecuele nedavno je objavila da je obišla zatočenički centar prošlog vikenda u društvu svoje prijateljice Mis Amerike Kristl Stjuart.
"Bilo je tooooliko zabavno!" napisala je Mendosa na svom blogu. Ona je navela da su zajedno sa američkim vojnim osobljem obišle zatvor sa bodljikavom žicom, minskim poljima i osmatračnicom. Devojke su takođe otkrile jedan kafić kao i "neverovatno lepu" plažu.
"Sastali smo se sa vojnicima koji su demonstrirali svoje veštine. Svi momci iz vojske su bili iznenađujuće fini prema nama."
Njihov odlazak sa ciljem da zabave vojnike i dignu im moral takođe je imao edukativne aspekte.
"Posetile smo zatočeničke logore i zatvorske jedinice i videli smo prostorije gde se tuširaju, gledaju filmove, pohađaju časove umetnosti... To je bio vrlo zanimljivo," napisala je Mendosa.
"Nisam želela da napustim to mesto, bilo je tako opuštajuće, mirno i lepo."

Njena iskustva su verovatno daleko od onih bivših zatvorenika, osumnjičenih za terorizam, koji navode da su prošli kroz razne vrste torture koja se koristi kao metod saslušanja.
Predsednik SAD Barak Obama je u januaru odredio rok od godinu dana za zatvaranje ozloglašenog logora.

Blic

Posle ovog ekspertskog stava ja bih joj i ispunila želju, ostavila bih je tamo kad se ugase kamere.

stvarno nemam komentara...

Jos jedna misica... ovih dana poplava, kako u Srbiji tako i u svetu 

Obama protiv stava kongresne komisije
Većina Amerikanaca protiv istrage o mučenjima zatvorenika
Autor: Beta | 29.04.2009. - 08:23

Većina Amerikanaca se protivi istrazi u Kongresu o okrutnim metodama ispitivanja osumnjičenih za terorizam, pokazuje istraživanje javnog mnjenja, prenose agencije.


Prema istraživanju CBS Njuza i Njujork tajmsa, 62 odsto Amerikanaca smatraju da Kongres ne treba da preispituje postupanje prema zatvorenicima. Obaveštajni komitet Senata sproveo je istragu iza zatvorenih vrata o tehnikama ispitivanja zatvorenika u vreme administracije predsednika Džordža Buša.
Demokratski senator Patrik Lihi, predsedavajući Senatskom pravosudnom komitetu, kao i predsednica Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelozi zalažu se da dvopartijska kongresna komisija istraži to pitanje.
"Znam da neki ljudi kažu, hajde da okrenemo stranicu. Iskreno, voleo bih da pročitam stranicu pre nego što bude okrenuta", rekao je Lihi za CBS.

Portparol Bele kuće, Robert Gibs naveo je da se Obama protivi postojanju takve komisije.
Obama je otvorio vrata mogućem krivičnom gonjenju zvaničnika Bušove administracije time što je rekao da je na Ministarstvu pravosuđa da odluči da li je neko prekršio zakon u metodama ispitivanja zatvorenika, kao što je simulacija davljenja.

Istraživanje je pokazalo da se 89 odsto republikanaca protivi kongresnom ispitivanju, kao i 60 odsto nezavisnih. Kada su demokrate u pitanju, 46 odsto njih smatra da Kongres treba da preispita metode ispitivanja, dok 51 odsto smatra da to nije potrebno.
Kada se radi o Obaminom postupanju prema terorizmu, 55 odsto ispitanika ga odobrava, dok je 28 odsto protiv njega. Međutim, po pitanju Obamine odluke o zatvaranju zatvora u zalivu Gvantanamo, istraživanje je pokazalo podeljene stavove: 47 odsto ispitanika smatra da zatvor treba da i dalje da ostane, dok je za njegovo zatvaranje 44 odsto njih.

Predsednik Barak Obama, prema anketi, i dalje ima snažnu podršku javnosti kada se radi o politici zapošljavanja, odnosno 68 odsto ispitanika ga podržava, a 23 odsto se ne slaže sa tom njegovom politikom.
Istraživanje je sprovedeno između 22. i 26. aprila na uzorku od 973 odrasla Amerikanca.


Izvor: Blic