Filmove poput ovog mogao bih da gledam celog života i ne bih se bunio. On je svoju osmicu na IMDb-u itekako zaslužio, a od mene bi dobio 9 (jer desetku ne dajem).

Ne bih ja njega silom ućuškavao u žanrove; niti je to crna komedija, niti drama. Čovek je napravio što je naumio ne vodeći mnogo računa o žanrovima. Rezutat - izvanredan.

Briž? Istu ili sličnu scenografiju našao bi i u Dižonu, ali Dižon je nešto poznatiji, a Belgija je generalno dupe sveta (što je reditelju i trebalo).

Njegovi dijalozi podsećaju na Čas anatomije koji smotani Ray u jednom trenutku posmatra: kao što obducent guli kožu sa stopala i otkriva mišiće i tetive, tako Martin McDonagh kao scenarist maksimalno ogoljuje dijalog. Njegovi likovi govore ono što stvarno misle (premda ne uvek sve što misle). Da bismo uspešno komunicirali s ljudima (i manipulisali njima) svoja istinska osećanja zaogrćemo oblakom ljubaznih reči. 75% nas koji govorimo "mojnaklon, ljubimruke, mojepoštovanje" zapravo mislimo "pa gde si ti, kurvo stara, hm?"

Kao što bi radoznalo dete, da samo može, rastavilo tenk do gusenice, tako McDonagh rastavlja i izobličuje priču o plaćenim ubicama, profesionalcima. Zahvaljujući njemu ja se cepao od smeha gledajući onomad grešnog The Mechanic-a kao jeftinu drolju koja obleće oko nepoverljive mušterije.  Polovina svega što se godišnje  snimi u svetu su besomučne akcije i filmovi o plaćenim ubicama; McDonagh ih je onako đuture izvrnuo kao čarapu.

Podela fantastična. Podelio je uloge bolje i od samog Lyncha, jer dok Lynch pretežno vodi računa o glavnim likovima, McDonagh je manijački pedantno vodio računa o svakom detalju. Ne samo trojica glavnih nego i kurve, patuljak, skins, filmski reditelj, hotelijerka, Kanađanin, policajac, cepač karata podeljeni su savršeno.

Što se muzike tiče, rekao bih da je ovo jedan od najboljih soundtrackova ikad.

Danas sam konačno i ja odgledao ovaj film. Mnogo puta od onih dana kada ste svi pisali u njemu sam imao nameru da ga odgledam i krivo mi je što nisam to pre uradio.

Sjajan kolažni film koji me je asocirao poprilično na filmove mog miljenika Ričija. Humor koji je prisutan u skoro svakoj sceni je sjajan. Stvarno me je teško nasmejati a uz ovaj film sam se smejao konstantno. Takođe me je svo vreme podsećao i na Memories of a Murder. I mislim da biste se svi složili da imaju dosta zajedničkih tačaka.
Strašno mi se svidelo umeće da u jednoj sceni u dosta navrata reditelj iskombinuje humor i krajnje ozbiljne ili dirljive momente.
Likovi su apsolutni win, kao što ptakh reče. Tu stvarno nemam šta da dodam.

E zbog vaših silnih postova i zato što ste sve rekli sam uvek voleo da pišem prvi u bioskopu  Ovako je jako teško i prosto nemam šta novo da kažem.


Ovaj film sada kod mene ide u društvo sa Snečom, Čađavim dvocevkama, Rokenrolom, Boondock Saints. A to znači često repriziranje