Zašto su siledžije popularne?

Svi mrze nasilnike, zar ne? Pa, ne baš. Nedavna studija koja je obuhvatila učenike petog i šestog razreda osnovne škole pokazala je da nisu siledžije ti koje društvo odbacuje, nego upravo suprotno – marginalizovane su žrtve.



Rani period adolescencije je važno doba u kom je socijalna dominacija izjednačena sa agresivnošću, a ona pak sa popularnošću unutar grupe.

Ranija istraživanja već su pokazala da deca i adolescenti ne saosećaju sa žrtvama agresije i često ih vide kao krivce.

I ova studija potvrdila je isto. Naime, 367 učenika imalo je tadatak da oceni svakog drugara iz razreda istog pola na osnovu 17 parametara poput “indirektno ili direkrno agresivan”, “psihički zlostavljač”, “žrtva” i “društveno dominantan”.

Rezultati su pokazali da je grupa sklona tome da posredno žrtvuje pojedinca zarad popularnosti koja se stiče pokazivanjem agresije.

Istraživači smatraju da učenici krive maltretirano dete umesto nasilnika jer iz nekog razloga veruju da je zaslužilo zlostavljanje.

Postoji li način da se ugnjetavana deca osvete? Mogu da odrastu! Naime, jedno drugo istraživanje pokazala je da siledžije imaju više emocionalnih i problema sa kontrolom agresije u odraslom dobu.


Izvor: B92

u školi se uvek zna ko je siledžija, ko je žrtva nasilja, i deo posla školskog psihologa treba da bude identifikovanje dece koja se ponašaju previše nasilno, pronalaženje njihovih motiva (ili su to glupaci ili su deca koju zlostavljaju kod kuće) i pomoć nasilniku da ne bude nasilan s jedne strane. Žrtvi s druge strane treba pomoći da se osmeli i brani. U tome su jako uspešni razni kursevi borilačkih veština za decu koji podižu osećaj samopouzdanja i stvarnu fizičku spremnost.

Ovo istrazivanje samo pokazuje da je jedan od razloga bullyinga popularnost koja se dobija tom metodom. Sto je najgore, takve stvari prolaze bez osude ne samo od strane drugih ucenika vec i od strane roditelja i nastavnika a sto je jos gore, bullyji zaista dobijaju na popularnosti time sto to rade

da popularnost i zabava ..
Prvo krenu da te maltretiraju,pa da te salju po uzinu..pa da se javljas da odgovaras (kako ne bi njih prozvali,obicno je to skupina) pa onda koriste tvoj mob..pa te sikaniraju do 101 i nazad budes im zabava..Pa onda krenu zesce..crtaju ti merdevine na zidu pa ti kazu da se penjes ili cvet pa da ga uberes i posle 15 godina ti bude bolje 

Fizička nadmoć je jedini izvor moći u tom periodu života.

Odičan tekst na 7 strani, napokon da neko otvoreno kaže da postoje i zla djeca, koja ne moraju biti od zlih roditelja izmedju ostalog.

Što se zlostavljanja tiče, klinac koji slomi nos nekom ili ga opali stolicom je u startu okarakterisan kao nasilnik. A kada pokuša da se odbrani dobije rečenicu: "A šta je on mogao da ti radi da ti tako odreaguješ?"
Lično mislim da su verbalni zlostavljači mnogo opasnija sorta. Kod ovih fizičkih odmah se vide povrede i lakše ih je uočiti, ali ovi verbalni su ustanju da kinje i muče žrtvu danima, mjesecima, godinama, da joj ogade život, školu i ubiju svaku životnu radost i samopouzdanje, a da pri tome obično zadrže masku "dobrog deteta, primernog djaka i uzornog druga". Obično su žrtve manje elokventne od zlostavljača, pa nemaju nikakve druge načine da mu  se suprotstave sem silom, a onda oni budu osudjeni.

Tamo gdje postoji struktura, gdje postoji kazna, gdje odrasli imaju moć, manje je nasilnika, ali u današnjem svijetu osnovna paralo osnovaca je "ma šta mi možeš", pa tako i zlostavljači u startu znaju da neće snositi nikakvu posljedicu za svoje ponašanje što im dodatno daje krila .

Mislim da stvari nikada nisu tako jednostavne

Generalno djeci su i mladima danas idoli svi pogresni ljudi tako da i ne iznenadjuje pojava da im i siledzije odgovaraju...Kod mene je dok sam isao u srednju bio momak koji je svaki dan donosio pistolj u skolu i posle i postao placeni ubica a bio je najveca faca u skoli i gradu,jednostavno danas ce se prije neko ugledati na Pinkija i Svabu nego na Teslu..

Zlostavljaci ce da budu zlostavljaci dok ne dobiju po pic;; e tek se onda malo opamete.
Obicno to rade ne bi li bili face i ne bi li ribe mislile da su oni kool.

Učenici trpe digitalno nasilje

Beograd -- Uznemiravanje na socijalnim mrežama iskusio je skoro svaki peti učenik osnovnih i srednjih škola, pokazalo je istraživanje projekta "Škola bez nasilja".



Takođe, prema dobijenim podacima, svaki deseti prihvatio je sastanak s nepoznatom osobom koju je upoznao preko interneta.

Na konferenciji "Mreža škola bez nasilja" navedeno je da je istraživanje Instituta za psihologiju pokazalo da je 26 odsto učenika bilo svedok digitalnog nasilja, ali da ništa nisu preduzeli niti su nasilje prijavili.

Prema istraživanju koje je urađeno u novembru ove godine, 12 odsto desetogodišnjaka bilo je uznemiravano telefonskim pozivima i isto toliko putem interneta.

 U srednjim školama procenat je viši, pa je telefonskim pozivima uznemiravano 24 odsto učenika, a putem socijalnih mreža 18 odsto. Za razliku od roditelja, od kojih 15 odsto ne zna da koristi računar ni internet, čak 98 odsto učenika srednjih škola koristi računar.

 Istraživanje je obuhvatilo i nastavnike, od kojih skoro polovina o digitalnom nasilju zna malo, samo ono što čuje putem medija. U istraživanju su učestvovala 3.784 učenika iz 34 škole, oko 1.300 nastavnika i oko 1.200 roditelja.

 Dobrinka Kuzmanović sa Instituta za psihologiju rekla je da se digitalno nasilje razlikuje od drugih oblika nasilja, zato što nasilnicima pruža pognodnost da budu anonimni, a žrtve, koje trpe ogromnu štetu, veoma je teško zaštititi. Prema njenim rečima, istraživanje treba da pruži osnovu za utvrđivanje preventivnih mera koje će omogućiti bezbedno odrastanje dece.

 Ministar prosvete Žarko Obradović je na konferenciji uručio plakete predstavnicima 24 osnovne škole iz Srbije kao znak da su uspešno razvile komponente prevencije nasilja u školskom okruženju. "Ove plakete ne znače da u školama koje su je dobile nema nasilja, ali znači da su na dobrom putu da razviju i koriste mehanizmeu prevenciji i zaštiti od nasilja", rekao je Obradović.

 Obradović je kazao da su neke škole pokazale lošije rezultate, iako su uključene u projekat.

 "One škole koje su projekat shvatile kao jednokratan nemaju zadovoljavajuće rezultate, to sve zavisi od volje direktora", rekao je Obradović i dodao da niko ne sme da očekuje da škola sama rešava problem nasilja.

 Tokom sedam godina realizacije, u program "Škola bez nasilja" uključilila se 251 škola, što je 20 odsto škola u Srbiji.

 Direktorka UNICEF-a u Srbiji Judita Rajhenberg rekla je da svako peto dete ćuti o pretrpljenom nasilju i zato mora da se nastavi "borba kako bi odrastali u sigurnom okruženju".

Izvor: Beta