BiH: Bivši zatočenici podnijeli 1900 tužbi protiv Republike Srpske
      

SARAJEVO - Predstavnici Udruženja logoraša Bosne i Hercegovine predali su u srijedu Općinskom sudu u Banjoj Luci više od tisuću i 900 pojedinačnih tužbi protiv Republike Srpske, kojima se od vlasti tog entiteta traži materijalna nadoknada zbog nezakonita uhićenja i zatočenja tijekom rata u Bosni i Hercegovini.

Murat Tahirović, predsjednik ove udruge koja okuplja uglavnom bivše ratne zatočenike bošnjačke nacionalnosti, kazao je novinarima kako je ovo tek početak jednog dugotrajnog procesa.

Pojasnio je kako Udruženje logoraša BiH ima 55 tisuća članova, a očekuje se da bi slične tužbe protiv Republike Srpske moglo podnijeti njih 45 tisuća.

Bivši zatočenici srpskih logora na području Banje Luke i Prijedora traže da im se po svakom danu nezakonita zatočenja isplati novčana odšteta u iznosu od 300 eura.

Iz Povjerenstva za nestale osobe Federacije BiH u srijedu je također objavljeno kako je upravo u okolici Banje Luke, kod sela Stričići, pronađena još jedna masovna grobnica s tijelima Bošnjaka ubijenih 1992. godine.

Riječ je o 12 Bošnjaka s područja Sanskog Mosta, koje su srpske paravojne snage zarobile na samom početku rata i potom ih ubile u Stričićima na putu prema zarobljeničkom logoru Manjača.

Samo kroz taj logor od svibnja do prosinca 1992. godine prošlo je više od pet tisuća zatočenika nesrpske nacionalnosti, uglavnom stanovnika područja Bosanske krajine.

(Hina)

http://www.vecernji.hr/newsroom/news/bih/809177/index.do

SAD nude kompromisna rešenja za BiH
Autor: E.B. | 24.05.2007 - 09:33

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik, u okviru radne posete SAD, juče je u Vašingtonu sa predstavnikom Stejt departmenta za pitanja jugoistočne Evrope Rozmari di Karlo razgovarao o ustavnim promena i reformi policije u BiH.
„Tokom sastanka, kojem je prisustvovao i bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, premijer RS je sagovornicima preneo već poznate stavove da je za RS neprihvatljivo ukidanje entitetskog glasanja, kao i reforme policije koja bi podrazumevala ukidanje policije RS“, kaže se u saopštenju iz kabineta premijera. Kako piše sarajevski „Dnevni avaz“, pozivajući se na diplomatske izvore, predstavnici američke administracije ponudiće Dodiku i Silajdžiću potpisivanje dokumenta koji sadrži rešenje tri najvažnija pitanja - ustava, policije i promenu naziva „Republika Srpska“. List navodi da će posrednici ponuditi kompromisno rešenje kada je reč o nazivu entiteta „Republika Srpska“, prema kojem bi on trebalo da se zove „Republika Srba, Bošnjaka i Hrvata“.

Izvor: Blic

Позиви на отцепљење РС антидејтонски

Канцеларија високог представника у БиХ (ОХР) оценила је да су унилатерални позиви за отцепљење Републике Српске (РС) изразито антидејтонски и није могуће повезивати питање Косова и БиХ.

Ово је данас новинарима у Бањалуци рекла портпарол бањалучке канцеларије ОХР-а Љиљана Радетић, наводећи да је Високи представник у БиХ Кристијан Шварц Шилинг затражио од председника Српске демократске странке објашњење у вези са његовом изјавом која повезује питање Косова са БиХ.

Босић, који је на челу највеће опозиционе странке у РС, изјавио је да ће решавање питања Косова имати утицаја и на прилике у РС.

Izvor: Beta

Додик и Фрид у Вашингтону о уставним променама у БиХ

Премијер Републике Српске Милорад Додик изразио је у сусрету са помоћником америчког државног секретара за Европу Данијелом Фридом у Вашингтону спремност власти РС за договор о постизању решења око реформе устава и полиције, али је истакао да "тврдокорни ставови којима се негира име Републике Српске и одбија могућност да се прихвати Уставом и Дејтоном гарантована позиција РС, представљају препреку проналажењу компромиса".

Како је данас саопштено из Бироа владе РС за односе с јавношћу, Фрид је пренео Додику и бошњачком члану Председништву БиХ Харису Сиљаџићу, став Стејт департмента да је потребно да власти у БиХ договором дођу до решења о реформи устава и полиције БиХ.

Фрид је истакао да се Дејтонски споразум не може поништити, него да је могућа његова надоградња, на бази договора и консензуса у БиХ.

Додик и Сиљаџић налазе се у посети САД, где представници америчке администрације задужени за југоисточни регион покушавају да приближе супростављене ставове премијера РС и бошњачког члана у Председништву БиХ.

Позивајући се на дипломатске изворе, овдашњи медији су најавили да ће Додику и Силајџићу бити понуђено потписивање документа чији су аутори Американци, а који сарџи компромисна решења за реформу полиицје и устава у БиХ.

Исти извори тврде да је Додик одбио да потпише било какав документ и да не пристаје на реформе полиције у БиХ уколико не постоји полиицја РС, као ни за уставна решења која би значила укидање ентитетског начина гласања у парламенту БиХ.

У том вашингтонском документу је такође предвиђено да и РС промени свој назив, чему се Додик противи и не пристаје да разговара на ту тему.

Амерички посредници нуде компромисно решење када је реч о називу РС и одлучили су да понуде назив "Република Срба, Бошњака и Хрвата".

Предвиђен је сусрет Додика и Силајџића и са замеником државног секретара за политичка питања Николасом Бернсом. Током боравка у Вашингтону имали су и више одвојених сусрета са америчким конгресменима.

Председавајући Председништва БиХ Небојша Радмановић је данас саопштио да се Додик и Сиљаџић налазе у Вашингтону као лидери политичких странака и да њихове разговоре са представницима америчке администрације треба посматрати само тако, а не као представнике званичних органа власти БиХ.


Izvor: Tanjug

Опасни и штетни разговори без Хрвата


Боравак у САД и разговори које су у Вашингтону с представницима америчке администрације водили председник Странке за БиХ Харис Силајџић и председник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик, наишли су на једнодушну осуду политичких странака у БиХ са хрватским предзнаком.

Већина осуђује Бушову администрацију што на разговоре о уставним променама и реформи полиције нису били позвани и представници хрватског народа, јер је, како се истиче у њиховим оштро интонираним реаговањима, недопустиво да о тако кључним питањима по будућност БиХ буду искључени Хрвати, а да у њихово име разговарају Бошњаци и Срби.

Најјача хрватска странка у БиХ - ХДЗ БиХ, која је једина учествовала у прошлим разговорима о понуђеном пакету уставних промена и која већ 17 година кроји судбину Хрвата у БиХ, сматра да су се разговори о тим темама, на којима се прелама будућност земље, требали водити у БиХ, а не у САД.

У тим разговорима, како је појаснио портпарол ХДЗ БиХ Мишо Релота, требало је да учествују представници хрватског, српског и бошњачког народа.

"ХДЗ се залаже за БиХ као државну заједницу с три потпуно равноправна, суверена и конститутивна народа, организовану на три нивоа власти, а сваки од њих требало би имати законодавну, судску и извршну власт", рекао је Релота.

Генерални секретар ХДЗ 1990 Јосип Мерџо, потврдио је незадовољство што у Вашингтон нису били позвани и представници хрватског народа.

"Неозбиљно је да су Хрвати заобиђени из тих разговора. Јер, и Хрвати су један од три конститутивна народа и ми морамо учествовати у свим разговорима око будућности БиХ. Априлски пакет уставних промена може бити полазиште за будуће разговоре, али у тим новим преговорима морају учествовати све водеће странке и представници сва три народа", истакао је Мерџо.

Исти став имају и у ХСП Ђапић-др. Јуришић, који не крију чуђење и разочарање што је америчка администрација направила такав политички гаф и што у Вашингтону, уз Силајџића и Додика, није био неко од хрватских политичара из БиХ.

Разговори у Вашингтону, за председника ХШ БиХ Марка Тадића, воде ка некој "врсти политичке маргинализације хрватских политичких снага".


Izvor: Tanjug

Ovo je vec gotova stvar. Mislim da su sredstva u budzetu RS vec predvidjena. Federacija je dobila duplo vise tuzbi.

Ђелић: Неприхватљиве измене Дејтонског споразума

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је данас да је за Србију неприхватљива измена Дејтонског споразума у било ком облику

"Не прихватамо делимичне или шустинске измене тог споразума", рекао је Ђелић новинарима у наставном центру МУП-а Србије у Макишу по завршетку свечаности организоване поводом Дана Министарства унутрашњих послова и Дана полиције.

Ђелић је навео да је о томе разговарао током дана са министром унутрашњих послова Републике Српске Станиславом Чађом, који је такође присуствовао прослави полиције у Београду.

Лидери Срба и Бошњака Милорад Додик и Харис Силајџић три дана су протекле седмице у Вашингтону безуспешно разговарали са америчким званичницима о реформама у Босни и Херцеговини.

Амерички Стејт департмент изразио је након тих разговора озбиљно незадовољство јер лидери Срба и Бошњака нису успели да постигну било какав напредак око реформи владе, позивајући обе стране на компромис.

Силајџић и Додик су далеко од очију јавности разговарали са трећим човеком Стејт департмента Николасом Бернсом, помоћником државног секретара за Европу и Евро-Азију Данијелом Фридом, а разговорима је присуствовао и амерички амбасадор у Сарајеву Даглас Мекилејни.

Тројица америчких дипломата, како су агенцији Тањуг рекли званичници администрације у Вашингтону, покушали су да двојицу лидера убеде у неопходност проналажења излаза из ћорсокака у који су запали договори о уставним реформама, што у "великој мери онемогућује евроатланске преспективе Босне и Херцеговине".

Председник Владе Републике Српске Милорад Додик одбацио је могућност ревидирања Дејтонског споразума, рекавши да је "потпуно јасно да је начин на који Дејтонски мировни споразум уређује БиХ, дефинисан због страха да се у овом региону на успостави чиста исламска држава".

"Дејтон јесте гарант дугорочне стабилности, али данас, када знамо да у БиХ постоји јака заједница муџахедина који су остали овде после рата, када нема ниједног терористичког напада у свету да у њему није учествовао неко ко није барем прошао кроз БиХ, онда то говори и о нечему другом" рекао је Додик и додао да "што се њега тиче РС и САД ће увек бити партнери у борби против тероризма".

Дејтонски споразум постигнут је 1995.године и њиме су окончани ратни сукоби на простору Босне и Херцеговине која је била у саставу тадашње Југославије.


Izvor: Tanjug