Buka i bes

Čovek ima dvojak odnos prema buci: s jedne strane, želi mir, a s druge, upravo on pravi najveću larmu!

Tišina...Galama ometa koncentraciju
Tokom evolucije sluh se razvio u organ za upozorenje koji informiše čoveka o mogućim opasnostima. Telo na taj način biva spremno da odgovori primereno. Ako je to opasnost, onda je to bekstvo ili napad. U naše doba, naravno, ne reaguje se bekstvom ili napadom, nego su reakcije emocionalne: ljutimo se ili bivamo besni, kako kad.
Profesor Jirgen Helbrik s nemačkog Univerziteta Ajštat objašnjava kako buka utiče na čoveka:
- Ljudski organizam nije spreman na svakodnevnu i konstantnu buku. Naš autonomni ili vegetativni nervni sistem time je neprestano u određenoj napetosti. Dugoročno se to sigurno odražava na naše raspoloženje i zdravlje. Potrebni su nam sati tišine da bismo se smirili - naglašava profesor.
Nije, dakle, reč samo o sprečavanju nagluvosti uzrokovane bukom - i dalje najčešćeg oboljenja na radnom mestu. Velika buka kroz duže razdoblje može trajno da ošteti sluh, a to može da se dogodi i u fabričkim halama, baš kao i čestim slušanjem glasne muzike.
Smetnje mogu biti i opasnije: trajna buka može da bude uzrok srčanih oboljenja. Buka čoveka ne čini samo direktno bolesnim, već nekoj osobi i jedan jedini glas u prostoriji može da omete koncentraciju i poveća broj grešaka koje čini. Što je više grešaka, više je posla, i to uzrokuje ljutnju. Nezadovoljstvo potiskujemo u sebi i, u najgorem slučaju, to uzrokuje bolest. Svaka teškoća u komunikacijama smeta, pogotovo deci.
Profesor Helbrik zaključuje da bi bilo potrebno da se stvore "oaze mira". - To bi svakako koristilo našem zdravlju. Ali možda smo već toliko navikli na buku i stalni nemir da bi tišina mogla i da nam - smeta.

Glasna muzika škodi

Često iz dečje sobe može da se čuje da glasna muzika "ne smeta" deci dok uče, što je poprilično diskutabilno. Marija Klate, psiholog sa Univerziteta u Oldenburgu, kaže da su studije o uticaju buke pokazale da deca koja su izložena buci zaostaju u savladavanju čitanja i razumevanja izgovorenog.
- Dete koje je izloženo stalnim zvucima, bilo da oni dolaze s ulice ili iz televizora, uči i kako će prestati da reaguje na zvučne nadražaje, odnosno "to što čujem ne tiče me se". Ali to se onda prenosi i na slušanje drugih ljudi.
Ona dodaje da se time otežava psihološka obrada, a ona je osnova za savladavanje čitanja i pisanja.



Izvor: Press