Bugarska, protesti i blokade :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ulazak u EU: Sanjali šoping, dobili buvljak

Ulazak u Evropsku uniju našim susedima nije doneo nikakvo poboljšanje ekonomskih uslova života. Porastao javni dug, nezaposlenost i broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva.

ULAZAK u Evropsku uniju našim susedima Mađarskoj, Bugarskoj i Rumunuji, kao i državama iz okruženja, poput Slovenije, nije doneo - bolji život.

Ekonomski pokazatelji govore da se stanje u ovim zemljama, od momenta ulaska u odrabrano evropsko društvo do danas, stalno i bitno pogoršavalo. Pogoršanje je trend. Spoljni dug vrtoglavo je rastao, povećala se nezaposlenost i raslo je siromaštvo...

Kada je reč o spoljnom dugu, najgore je prošla Rumunija, gde je taj dug sa 18 milijardi dolara koliko je iznosio 2003. pre ulaska u EU, dostigao neverovatnih 136 milijardi.

I mađarski dug je porastao za 100 milijardi dolara, pa je sa 42 milijarde dolara 2003. godine, porastao na čak 146 milijardi.

U Bugarskoj se dug povećao sa 12 na 39 milijardi dolara, a ni u Sloveniji nije bilo bolje. Ova nekadašnja članica SFRJ od 11 milijardi, koliko je dugovala pre ulaska u EU, danas dostiže dug od 61 milijardu dolara.

Uporedni podaci pokazuju da je ulazak ovih država u EU, pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti. Tako je u Mađarskoj nezaposlenost skoro duplirana. Slična situacija je i u Rumuniji, ali je masovan odlazak radnika iz ove zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti.

Podaci govore da je nezaposlenost u Mađarskoj u periodu od 2004. do 2011. porasla sa 5,9 odsto na 10, 9 odsto, u Rumuniji je od 2007. do 2011. nezaposlenost sa 4,5 odsto porasla na sedam odsto, a u Sloveniji sa 6,4 odsto na 10,8 odsto.

Ipak, podaci koji najviše zabrinjavaju odnose se na rast siromaštva.

U Mađarskoj je broj građana koji žive ispod granice siromaštva sa 8,6 odsto, koliko je iznosio 1993, porastao na 13,9 koliki je bio 2010. godine.

U Rumuniji je broj siromašnih sa 14,1 odsto 2003. godine povećan na 21,1 odsto 2011. godine, a u Bugarskoj sa 14,1 odsto koliki je bio 2003. podigao na 21,8 odsto 2008. godine.

Pridruživanje ovih zemalja, veoma loše je uticalo i na jednu od najvažnijih privrednih grana - poljoprivredu, koja je pretprela velike gubitke.

Pre svega, novim članicama iz istočne Evrope je u decembru 2002. godine u Kopenhagenu zabranjeno da imaju više od 25 odsto subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama. Ovakav, skoro robovlasnički, odnos između bogatih i siromašnih članica EU će trajati sve do 2013. godine.

Nakon ulaska u EU obradiva zemlja u Mađarskoj smanjila se sa 4.500.000 hektara na 3.487.792 hektara.

U Bugarskoj su kvote, ukidanje carina, smanjenje subvencija, dovele do toga da ova država, koja je bila najpoznatiji istočnoevropski proizvođač povrća, uvozi krastavce i krompir iz EU.

Takođe, industrija šećera u Rumuniji i Bugarskoj je skoro uništena.

U Rumuniji je hektar vinograda 25 puta jeftiniji nego u zapadnoj Evropi, a cela oblast Banata u okolini Temišvara je u rukama stranaca. Dovoljno je da stranac registruje firmu u Rumuniji i može da kupi zemljište. Istovremeno, u oblasti Transilvanije nadničarenje je jedan od načina preživljavanja, a isti ljudi rade po dva posla, u rudnicima i na njivi za svoje potrebe.

U Sloveniji je 1991. godine prehrambena industrija zapošljavala 36.000 radnika, a nakon ulaska u EU - 19.000 radnika.

Podaci iz ovih istočnovropskih članica EU pokazuju šta čeka našu zemlju ukoliko postane članica EU.

- U realnosti, „evropski put“ za Srbiju donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede. Osim toga, bio bi urušen i pravni sistem. - kaže nam dr Dejan Mirović, koji je doktorirao na primeni prava EU u Srbiji na beogradskom Pravnom fakultetu.

On naglašava da bi naša zemlja u slučaju ulaska u EU, pre svega, izgubila ugovor o spoljnoj trgovini sa Rusijom, a Srbija je jedina država zapadno od Karpata koja ima takav ugovor.

- EU je jedna carinska unija, a neka država ne može biti istovremeno u dve carinske unije, pa bismo morali odustati od sporazuma sa Rusima. Prva posledica bi bila povećanje spoljnotrgovinskog deficita - pojašnjava Mirović.

Zatim, primena SSP dovodi do pada prihoda od carina, što utiče na povećanje budžetskog deficita.

- Osim toga, primena evra kao zvanične valute bila bi katastrofalna, jer to ne pogoduje malim državama kao što su Srbija ili Grčka. Evro kao zvanična valuta dobar je za velike izvoznike poput Nemačke, ali nije pogodan za velike uvoznike, male države - kaže Mirović.

- Spoljni dug bi narastao nekoliko puta, a kamate bi bile među najvećim u Evropi. Sve to bi dovelo do povećanja siromaštava, ali izvesno i do socijalnih nereda u kojima se, kao što je to slučaj u Bugarskoj, ljudi spaljuju zbog siromaštva.

S druge strane, Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, ima drugačiji pogled. On kaže da su te države mislile da će dobiti pare i uvećavati potrošnju, a da će proizvodnja ostati ista.

- Evropa je to podržavala u prvoj fazi pridruživanja, ali sada je rekla - uzmite malo i radite. A onda se pokazalo da je sistem razoren. Pravila koja nameće EU su teška, ali dobra - uveren je Zec.

On naglašava da bi ulazak naše zemlju u Uniju doneo određene proizvodne standarde, kao i socijalno-političke stndarde koji su dobri.

- Ali ako neko misli da ćemo ulaskom u EU moći manje da radimo, a bolje da živimo, to je iluzija. Tu priču šire političari. Ulazak u Uniju znači da si izložen jačoj i civilizovanoj konkurenciji - kaže naš sagovornik.

PRETNJA I ZA POLJOPRIVREDU

- Prema članu 63 Sporazuma o pridruživanju iz 2008. Srbija se obavezuje da dopusti državljanima država članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji - podseća Mirović. - To znači da će stranci moći, kao i u Rumuniji, da kupuju bez ograničenja poljoprivredno zemljište.

Ulazak u EU bi doneo i rasprodaju državne imovine, jer je u pregovorima dogovorena liberalizacija tržišta i usluga, pa bi tako bile prodate i one naše banke koje još nisu prešle u ruke stranaca.

Nije teško predvideti šta će primena SSP značiti za srpsku poljoprivredu:

- Srpski poljoprivrednici će morati i da ispunjavaju besmislene standarde iza kojih se kriju necarinske barijere. Na primer, patke i guske moraju dobiti mogućnost da povremeno zagnjure glavu u vodu(?!). Ili banana u EU mora da bude 13,97 centimetara dugačka i 2,69 debela, bez nenormalnih devijacija. Breskve moraju da imaju prečnik od 5,6 cm, krastavci dužinu od 10 cm. Ove besmislice, ili prikrivene necarinske barijere, dodatno će otežati poslovanje seljaka koji neće moći da izdrže subvencionisanu konkurenciju iz zapadne Evrope. Da bi situacija bila još teža, zbog primene SSP carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda će biti ukinute ili smanjene na minimalni nivo do 2014. godine.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

KAKO UBLAŽITI NEGATIVNE POSLEDICE POSLE PRISTUPANJA HRVATSKE EU

POSEBAN REŽIM ZA PROTOK ROBE

MOSTAR - Evropska komisija, zajedno sa vlastima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, radi na pronalaženju rešenja kako bi se ublažile negativne ekonomske posledice ulaska Hrvatske u EU na BiH, tvrdi portparol evropskog komesara za proširenje Peter Stano.

- Da bi se ublažile moguće negativne posledice na BiH i njene građane... radi se na pronalaženju načina za olakšavanje protoka ljudi i dobara između dve zemlje nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji - rekao je Stano.

Evropska komisija sada radi na uspostavljanju posebnog režima protoka robe iz BiH kroz hrvatsku luku Ploče nakon 1. jula - planiranog ulaska Hrvatske u Uniju. Stano je objasnio da složeni mehanizam nadzora u BiH ne doprinosi bezbednosti hrane biljnog i životinjskog porekla.

- Što se tiče izvoza osetljivih životinjskih proizvoda u EU, važno je imati pouzdan lanac nadzora prehrambenih proizvoda. Koordinacija zadataka državnih kancelarija za veterinarstvo i bezbednost hrane s inspektoratima i laboratorijima na nivou entiteta nije dovoljno jasna da bi osigurala uspeh. Ukoliko se otkrije virus u mesu, mora se omogućiti da se otkrije i uzrok - objasnio je portparol Filea.

Pristupanje Hrvatske uniji imaće pozitivan učinak za BiH ukoliko se ta zemlja fokusira na reforme, smatra Stano, koji je podstakao vlasti u BiH na reformu zakonodavstva i usklađivanje s Unijom, što će, tvrdi on, doneti politički i ekonomski napredak.

PRIBALTIČKE ZEMLJE

Ni pribaltičke zemlje nisu prošle dobro. U Litvaniji je nezaposlenost sa osam odsto, koliko je iznosila kada je ova država bila van unije porasla na 15,6 odsto, u Letoniji sa 8,8 odsto na 13 odsto, a u Estoniji sa 9,6 odsto na 12,1 odsto.

Izvor: Novosti