Prošlo je skoro mesec dana od ulaska Rumunije i Bugarske u EU
Kako žive „najmlađi“ Evropljani

Naši istočni susedi, stanovnici Rumunije i Bugarske, još uvek se privikavaju na život u velikoj evropskoj porodici. Nepunih mesec dana po ulasku te dve zemlje u EU, njihovi građani slove za najveće evropske optimiste, ali sve češće ističu da imaju veće poverenje u Brisel nego u domaće institucije i političare.

Poslednjih godina Bugarska i Rumunija beleže znatan ekonomski rast. Danas su na tržištu Bugarske najznačajniji investitori iz Nemačke i Austrije. U izveštajima Svetske banke navodi se da bruto društveni proizvod u Bugarskoj svake godine, još od 1998. godine, prelazi četiri odsto (prošle godine je bio 5,8 odsto).

Ekonomski rast u Rumuniji je oko sedam odsto i ta zemlja važi za jednu od najdinamičnijih, najtolerantnijih i najfleksibilnijih zemalja u Evropi. Bukurešt danas podseća na veliko gradilište, strane investicije su na rekordnom nivou, a smanjena je i nezaposlenost.

Jonela Menger, urednica na Radiju „Rumunija internacional“, kaže za „Blic“ da su već 2006. strane investicije u Rumuniji iznosile 8,8 milijardi evra i da je otvoreno 200.000 novih radnih mesta.

„Stopa nezaposlenosti je pala na oko pet odsto. Životni standard kod običnih ljudi i dalje je mali, dok oni sa većim primanjima mogu da se porede sa stanovnicima baltičkih država“, kaže Jonela Menger.

Istraživanje „Evrobarometra“ pokazuje da čak 67 odsto Rumuna ima poverenje u institucije EU, dok svega 26 odsto njih ima poverenje u domaće sudstvo. Istovremeno, globalna anketa „Galupa“ pokazala je da su Rumuni i Bugari najveći optimisti u Evropi i da veruju u bolji život. I pored većinskog optimizma, u Bugarskoj i Rumunije nije zanemarljiv ni broj skeptika koji misle da će građani tek platiti cenu ulaska u Uniju.

Političari upozoravaju na mogući rast cena, pre svega energenata, nekretnina i osnovnih životnih namirnica, koje neće pratiti rast zarada, što će najviše osetiti najsiromašniji slojevi stanovništva. Najveći problem u društvu i dalje predstavlja korupcija, a mito je postao druga plata zaposlenima u javnim službama.

Ipak, ulazak u EU je za neke kompanije otvorio nova tržišta. Jedna od njih je „ModaTim“ koja se bavi proizvodnjom odeće u Temišvaru. Njen direktor Ovidiju Sandor kaže:

„Zbog ekspanzije u tekstilnoj industriji, sve je manje kvalitetnih radnika. Da mogu da ih nađem, sutra bih zaposlio još sto radnika.“

Tržište nekretnina je doživelo pravi bum. Cene stanova u Sofiji su od 750 do 1.100 evra po kvadratu. Kvadrat stambenog prostora u Bukureštu je oko 1.200 evra.

Ekonomisti ističu da Rumunija i Bugarska imaju i ne tako mali prihod od iseljenika, koji svake godine iz pečalbe pošalju između četiri i šest milijardi evra. Deset od ukupno 25 članica EU, ostavilo otvorena vrata za radnike iz Rumunije i Bugarske, među njima i Finska, Švedska, Kipar, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska i Slovačka.

A. Petrović

    Glavni urednik nedeljnika „Sofija eho“
    Dolazi sve više stranaca

    Prvo bih želeo da istaknem da nije došlo do naglog rasta cena, kao što su mnogi najavljivali. Istina, bilo je malo usklađivanja cena ali ne previše, i to se nije odrazilo na standard građana. Ulazak Bugarske u EU otvorio je kompanijama velike mogućnosti za poslovanje. Sve je više stranaca koji dolaze ovde, u Sofiju, a niske cene življenja i poslovanja idealna su prilika za otvaranje predstavništava stranih kompanija. Nedavno smo imali prvo pojeftinjenje cigareta, zbog uvoza iz EU. Naravno, u pitanju su cigarete iz Rumunije koje su jeftinije od bugarskih. Još je rano govoriti o tome da li će rast cena nekretnina biti na duže staze. Ironično, došlo je do rasta cena nekih proizvoda van EU, kao što je govedina iz Argentine, dok je roba iz Afrike jeftinija, zbog sporazuma koji imaju sa EU.

    iz Sofije za „Blic“ - Klajv Leviv-Sojer
   Urednik u listu „Cotidianul“
    U EU bez pasoša

    Kada je sat otkucao ponoć 1. januara, nekoliko hiljada Rumuna je prešlo granicu između Rumunije i Mađarske, samo da proveri da li će zaista moći da putuju u EU sa ličnom kartom. Ostali su dva-tri sata u Mađarskoj i vratili se. Toliko velika je bila neverica među stanovnicima. Sa druge strane, i očekivanja su bila velika. Pre svih, to je nastavak ekonomskog razvoja zahvaljujući stranim investicijama. Ne bi trebalo zaboraviti ni pomoć koju će Rumunija dobiti od Brisela, a koja će biti uložena u razvoj infrastrukture i poljoprivrede. Odlazak radne snage iz Rumunije u zemlje poput Španije ili Italije, takođe će se pozitivno odraziti na domaću ekonomiju. Za sada nema loših aspekata ulaska u Uniju. Istina, došlo je do manjeg rasta cena, ali ne u tolikoj meri kao što su neki političari najavljivali.

    iz Bukurešta za „Blic“ Simona Popa


Izvor: Blic

Naprimjer jedna rumunka sto samnom studira morala je prije 2007 da placa po semestru 1500€ a sada posto je Rumunija u EU morace samo 500€ da plati za ...znaci za nju je to u svakom slucaju pozitivno..

Juce sam bio u Temišvaru prvi put ove godine, od kako su naravno u E.U. Tako da nisam mogao odoleti a da ne podelim svoje iskustvo sa vama gledano iz perspektive jednog običnog građanina iz Srbije. Naime pred granični prelaz Vatin-Stamora M. odrali me naši panduri za 2000 zbog brze vožnje, čudo mlađi drug milicajac nije hteo da primi mito, što u stvari nema veze sa temom ali ako idete ka tom prelazu - pazite vrebaju.Na našem prelazu sumorno, nigde besne kere carinici nisu ni izašli tako da je sve trajalo oko 3 min. Duty free shop-ovi zatvoreni svi do jednog, jer su bili u rumunskom vlasništvu, pa ostah kratak za jeftine cigare, na prelazu se prešaltasmo na terminal za građane non-E.U, prošli smo bez nekih naročitih kontrola, nema više švercera pa ih briga da se maltretiraju. Ulazimo u Stamoru Moravitu, i prvi utisak je da kad bi vodio nekog amera i vezao mu oči da ne zna iz koje zemlje u koju je ušao, i zatim upitao koja je zemlja sigurno bi odgovorio-Srbija. Put pun rupčaga, kuće po koja sveže okrečena, nekako jadno i polu zapušteno. Malo dalje put širi i bolji i primećujemo u selu nadomak Temišvara gradilište sa oko tridesetak novoizgrađenih kuća za one sa dubljim džepom.Putevi uglavnom lošiji nego kod nas ali zato primećujemo da se, izuzev starih dačija kojih ima sve manje, voze bolja kola.Temišvar-ludnica.Putevi izuzetno loši, ako poredimo sa Novim Sadom,rupa na svakom koraku,blata,bara,gužva jedva da nađeš parking mesto,na nekim većim raskrsnicama umesto semafora vlada pravilo ko umije njemu dvije...Grad izuzetno lepe arhitekture ali sa fasadama sa kojih otpada malter, izuzev par centralnih trgova. Jednoglasno smo zaključili - alal ti E.U. Nakon završetka poslova sedimo u piceriji koja nije nešto u fancy fazonu, očekujemo jeftinije cene kad:pizza capricioza u dinarima 600, pivo tuborg 0.5 120, hleb u radnjama 40din...uh skupo.Naši sagovornici koji spadaju u intelektualni sloj građana tog grada, nimalo ne vole što su u E.U, kažu cene su skočile a plate veoma malo. Za njih koji su finansirani iz budžeta očekuju povećanje od 25% na godišnjem nivou, a koliko li će cene u međuvremenu skočiti? Jedino vide nadu u fondovima koji će im stići iz E.U i nadaju se progresu jer, kažu,ne bi da se vraćaju u prošlost. Ceo spektakl oko ulaska u uniju objašnjavaju izrekom sličnom našoj - tresla se gora rodio se miš. Sve u svemu primećuje se da se nešto radi, ali ne može se sve i odmah kako su mnogi mislili da će se desiti. Oni su sada u situaciji sličnoj nama s kraja šezdesetih-zemlja se modernizuje, nove generacije dolaze, ljudi slobodno putuju po zapadu, rade tamo, kupe fore i donose ih nazad u zemlju, pojavljuju se povoljniji krediti, ulaže se ali treba vremena da se rezultati osete(kod nas su tek osamdesetih počele da se grade masovno kuće, pa zeleni plan). Sve u svemu, ako se opametimo, možemo realno ući u uniju sređeniji nego oni, naravno ako budemo pametni i ne nastavimo dalje da se ukopavamo.