Buenos Aires I deo

Šta da vam kažem? Bila je to ljubav na prvi pogled pre šest godina i ja sam
znala da ću mu se vratiti samo ako budem mogla.  

Buenos Aires je grad u kom bih mogla živeti a to nije mali kompliment, pošto sam ja ipak dama u godinama kad se nove navike ne stiču lako, ako ikako.  

Ne znam kako je sa vama, ali ja nikada nisam uspela da objasnim zasto nešto ili nekoga volim, bila to pesma, čovek, planina ili u ovom slučaju grad.  

Ja to jednostavno merim aršinom srca - ako se dobro osećam, ako sam na svome, ako
mi je toplo u grudima znači da sam osvojena.  

Čini mi se da sam prepoznala ovaj grad kad sam ga ugledala prvi put.   Kao da sam u njemu već bila ili možda čak živela.   Bliski su mi široki bulevari uramljeni prelepim zgradama
koje samo liče na pariske.   Meni su nekako lepše i monumentalnije.   Kao da su se utrkivale sa gradom svetlosti i pobedile!

Stanovnici Buenos Airesa se nazivaju "Portenjos" ili Porteños
što znaci bukvalno"stanovniki luke" Znam da vas verovatno više interesuje da čujete nešto o njima, jer o samom gradu najviše možete saznati ako jednostavno Googlujete :-)

Tango je naravno svuda, na ulici,u parkovima, barovima ali i kad se poznati zvuci ne čuju, grad živi u njegovom taktu, obliven njegovom strašću na ivici patnje.   Naš Bora Stanković bi to nazvao "dertom".  

Strast na ivici patnje je ono sto se ogleda na licima plesača dok prijubljuju svoja znojna i pomalo umorna tela jedno uz drugo, poneseni željom za dodirom, ljubavlju ili samim životom, ko bi ga znao.  .  .  

Strast ne ivici patnje se ogleda i na licima prolaznika.   Otkuda ona u ovom gradu? Od ubeđenja da zaslužuju bolje? Da su iznevereni? Da mogu i umeju više a nije im dato?
Protesti i demonstracije raznih grupa su svakodnevne i održavaju se na raznim mestima.  
Pored onih višedecenijskih - majki u belim maramama ispred Casa Rosade, protestuju studenti, radnici, homoseksualci, imigranti.  .  .   Ponekad, kao pre neki dan, protesti odnesu i žrtve.  .  .  

Ne bi se moglo reći da su Argentinci lepi u onom "holivudskom" smislu ali meni su prelepi! Po koscatim, izduženim licima, za koja su zaslužni domoroci Indijanci, lako
ćete ih prepoznati bilo gde u svetu.   Oštre crte lica,jaka "zift" crna kosa, dostojanstven hod zajedno sa jasanim dubokim, prostrelnim pogledom šalju nekoliko poruka
a najvažnija je "sa mnom nema šale"! Ljudi od karaktera i integriteta! Sviđao se taj karakter nekome ili ne, nazivali ih arogantnima ili ne, to nije sad važno.  

Za mene je lepota čoveka u njegovom imanju "ja" ili drugim rečima u njegovom integritetu.   Porteños ga definitivno imaju!

Koliko meni prija pogled na ta lica, zaranjanje u te oči posle (pre)dugog života u Americi nema potrebe da vam pričam.   Ameriku sam zvala "zemljom praznih pogleda".   Ima li tuznijeg naziva za jednu zemlju i njen narod?