Bili Ajdol se vratio na scenu novim albumom „Đavolovo igralište“

Bili Ajdol se vratio na scenu novim albumom „Đavolovo igralište“

I dalje imam žestoku energiju

Bili Ajdol žestoko je osamdesetih godina prodrmao muzički svet hitovima kao što su „Eyes Without a Face“, „Rebel Yell“ ili „White Wedding“. Danas se vraća svojim novim albumom, pod nazivom „Devil’s Playground“.

Ovo je vaš prvi studijski album u poslednjih 12 godina. Šta vas je nateralo da se opet vratite u studio?

- Na ovom albumu smo radili pet godina. Našli smo dobre muzičare jer nećemo da nam svira neko koga usput pokupimo. Ovo je sada prava mešavina novog i starog.

Vama je u karijeri, tokom osamdesetih jako pomogao MTV. Šta mislite o današnjoj muzici?

- Uvek je lako da se čovek raspline i izgubi. Sviđaju mi se novi bendovi. Nedavno smo svirali na festivalu u Vašingtonu sa novim bendovima, kao što su „Coldplay“, „The Foo Fighters“, „Social Distorion“, „The Bravery“. Bilo je toliko mnogo posetilaca na tom festivalu, da je to fenomenalno. Oni su obični momci i devojke, koji žele da se bave muzikom. Bore se kao što sam se i ja nekad borio. Ne bi bilo lepo da ja sada govorim ružno o njima.

Da li postoji bilo šta što vas već smara?

- Pa, mislim, da nisam imao toliku energiju, morao bih da menjam vrstu muzike. Ali, ja još uvek imam ogromnu energiju, još uvek radim na isti način. I to za mene ima smisla. Moram da budem svoj.

Kad ste ušli u studio da biste snimili novi album, koji cilj ste imali pred sobom?

- Hteli smo da pređemo celu mapu Bilija Ajdola, kao pravi bend. Više ne prave takve ploče. Mislili smo da bi bilo dobro da snimamo kao grupa, uglavnom zato što smo i nastupali kao bend.

Prošli ste svašta u životu. Koliko traga je na vas ostavila droga i nesreća sa motociklom?

- Morao sam da dovedem sebe u red prvenstveno zbog svoje dece. Imam sina (16) i ćerku (15), a tada, kad se to desilo, imali su pet i šest godina. Jednostavno, video sam da ne valja to što radim i da tako ne može. Krajem sedamdesetih, i tokom osamdesetih, mi nismo mogli da vidimo u šta se upuštamo.

Znači, sad su vam deca najvažnija?

- Da sam tada umro, šta bi oni mislili? „Hvala ti puno, tata, što nisi vodio računa ni o čemu.“ Moj sin je živeo sa mnom, ćerka nije, i ja sam bio direktno odgovoran za njega, i nisam hteo da budem sj.... otac.

CDC/IB