Prema shvatanju REBT (Racionalno emocionalno bihejvioralne terapije) teorije ljudska bića su biološki preodređena da razmišljaju racionalno ali i iracionalno. U većini životnih situacija mi razmišljamo racionalno, što znači da su naša razmišljanja i procene okolnosti samopomažuće (pomažu nam da ostvarimo željene ciljeve), realistična i logična. U protivnom ne bi smo ni opstali kao vrsta. Međutim kada su u pitanju određeni aspekti realnosti ljudi mogu biti skloni iracionalnom načinu razmišljanja (razmišljanju koje samoporažavajuće, nerealistično i nelogično). Iracionalno razmišljanje je štetno jer nas uvodi u nezdrave emocije (anksioznost, bes, mržnja, depresija, panika, stid, osećanje krivice itd.) i disfunkcionalna ponašanja (izbegavanje, prokrastinacija, agresivnost, autodestruktivnost, zavisnosti itd.). Iracionalna uverenja su uzrok svih emocionalnih problema.
Bilo racionalna bilo iracionalna, uverenja nisu samo obične misli, koje dođu i prođu (na primer danas mislim o nečemu a sutra ne) već su u pitanju misli koje su emocionalno obojene, ukorenjeni stavovi prema sebi, drugima ili svetu u koje smo čvrsto uvereni i koji se ne menjaju tako lako. Dakle reč je o stavovima ili životnim filizofijama. Ove životne filozofije mogu biti eksplicitne, osoba ih je svesna, i verbalizovane (sadržane su u unutrašnjem govoru osobe) ili pak nesvesne, implicitne, neverbalizovane (stavovi i uverenja mogu biti i u formi vizuelnih predstava i ne moraju biti nikad iskazani verbalno).
Šta dovodi do toga da razmišljamo iracionalno? Sklonost da svoje želje i preferencije pretvaramo u apsolutističke zahteve, moranja i trebanja. Ono što je poželjno apsolutno mora biti, a ono što je nepoželjno apsolutno ne sme biti. Ono što nas takođe navodi da mislimo iracionalno su misli koje su preterano uopšteni, nerealistički zaključci i interpretacije realnosti: uverenje da je nešto užasno, uverenje da se nešto loše ne može podneti, uverenje o sopstvenoj ili tuđoj bezvrednosti ili pokvarenosti, uverenje da će se uvek dešavati samo loše stvari itd. Iracionalna uverenja čine (pored samoosujećujućih misli) i dogmatske, nerealistične i nelogične misli. Iracionalna uverenja su u osnovi emocionalnih poremećaja, odbrana i otpora u psihoterapijskom radu i promeni uopšte.
U REBT teoriji se ističu tri osnovna tipa iracionalnih uverenja. To su aspolutistički zahtevi prema sebi, drugima i svetu (uslovima življenja). Navešćemo tipične primere ova tri tipa iracionalnih uverenja: Ja apsolutno moram biti uspešan u meni važnim stvarima, a ako nisam, onda sam neadekvatna i bezvredna osoba. Ovaj tip iracionalnog uverenja stvara ego-anksioznost, odnosno anksioznost povodom soptvene vrednosti. Disfunkcionalna osećanja koja nastaju na osnovu ovakve životne filozofije su anksioznost, stid, depresija, osećanja krivice i bezvrednosti, koja mogu biti praćena disfunkcionanim ponašanjima kao što su: izbegavanje, odlaganje, suicid, povlačenje u sebe, strah od javnog nastupa, impotencija itd. Ti apsolutno moraš prema meni da se ponašaš pravedno i ljubazno, a ako to ne činiš, onda nisi dobar čovek. Osećanja koja su posledica ovakvog iracionalnog verovanja su bes, povređenost, samosažaljenje, mržnja a disfunkcionalna ponašanja su pasivna ili otvorena agresivnost.
Uslovi pod kojima ja živim moraju gotovo uvek biti udobni i ugodni, a ako nisu, onda je ceo moj život užasan i nepodnošljiv. Ovaj tip iracionalnog uverenja stvara anksioznost oko komfora (osoba se užasava svake neprijatnosti i frustracije). Osećanja koja su posledica ovakvog iracionalnog verovanja su diskomfor anksioznost, depresija, samosažaljenje a disfunkcionalna ponašanja su adikcije (zavisnosti), odlaganje i zbegavanje neprijatnosti.
U REBT psihoterapiji psihoterapeut i klijent zajedno rade na otkrivanju i osporavanju iracionalnih uverenja koja su u osnovi klijentovog emocionalnog problema. U REBT-u postoji čitav niz tehnika za postizanje tih ciljeva. Jedna od osnovnih tehnika je osporavnje iracionalnih uverenja. Da bi osporio iracionalno uverenje klijent postavlja se bi tri pitanja: Ako razmišljam na ovaj način da li mi to koristi ili šteti? (pragmatizam), Da li je ovaj način razmišljanja logičan? (logika), Da li postoje dokazi u realnosti za ovaj način razmišljanja? (kriterijum realnosti). Dakle, kada klijent uvidi da njegova verovanja su štetna, nelogična i da nemaju potvrdu u realnosti, on/ona postaju manje ubeđeni u ta uverenja nego što je to bio slučaj pre terapije. Ali to nije dovoljno da bi osoba prestala u potpunosti da bude ubeđena u neko iracionalno uverenje. Nakon sticanja ovog intelektualnog uvida, sledi primena naučenog u praksi, odnosno osporavanje iracionalnih uverenja u realnim životnim situacija u kojima klijent ima problem (ispoljava neko disfunkcionalno osećanja i/ili ponašanje). Kada klijent uspe da ospori svoja iracionalna uverenja u realnim situacija tada dolazi to tzv. emocionalnog uvida. Emocionalni uvid predstavlja saznanje klijenta da kada razmišlja na racionalan (samopomažući, logičan i realističan) način u realnim situacijama njegova disfunkcionalna osećanja (na primer: anksioznost, bes, depresija itd.) prestaju da se javljaju ili se radikalno smanjuju. Emocionalni uvid ima znatno veću težinu od intelektualnog (koji nije dovoljan za terapijsku promenu), ali da bi klijent došao do emocionalnog uvida poželjno je da prvo dođe do intelektualnog uvida (prepoznavanja i osporavanja iracionalnih uverenja).
Osporavanje iracionalnih uverenja, je težak zadatak. Nekada može trajati dugo, a dužina trajanja ovog procesa zavisi od klijentove sklonosti iracionalnim uvrenjima, težini i trajanju problema zbog kojeg je klijent došao na terapiju kao i njegove/njene motivacije za rad.
Tema: 
