Др Марија Ђаковић радиолог и специјалиста мед. права, сматра да се код нас и деца и одрасли непотребно и превише зраче, а да се дозе јонизујућег зрачења нигде не бележе.

Готово да нема дана да, као шеф шеф Одељења за звучну дијагностику на Институту за мајку и дете, др Марија Ђаковић не буде изложена притиску родитеља да се дете сними на мед. уређају који зрачи и онда када за то нема потребе. Али има и родитеља који су свесни потенцијалне опасности, због чега одбијају снимање које се може заменити другом методом дијагностике.

-Апсолутно сматрам да се код нас и деца и одрасле особе зраче преко потребе, што је пракса и у свету, али тамо се уводи све већи број упозорења и ограничења. Код нас већина лекара није вољна да приступи лечењу пацијента уколико није подвргнут некој од радиолошких метода. Несигурност у дијагнозу постављену клиничким прегледом, недостатак времена да се пацијенту више посвети, помодарство, али и притисак од стране пацијента, мотиви су да се често оболели аутоматски шаље на ове прегледе.

Као спец. мед. права, др Ђаковић сматра да у овим сутуацијама лекари крше права пацијената, тако што их не обавештавају о ризицима прегледа.

Међутим, пацијенти са неповерењем гледају на лекара који им не препоручи било какво снимање, а кад су деца у питању, родитељи некада и инсистирају за радиолошким прегледима.

Др Ђаковић каже да се у случају трауме, повреда ногу, руку или главе, али и код хируршки хитних стања не поставља питање снимања.

-Нису сва ткива подједнако осетљива на зрачење. Посебну осетљивост показују младе ћелије које су на нижем ембионалном ступњу развоја, као и ћелије које се брже деле, ћелије репродуктивних органа, коштане сржи, крвне лозе. Дечји организам је осетљивији на зрачења, а претпоставка је да ће се деца током живота, највероватније још који пут зрачити, па ће самим тим опасност од оштећења и појаве мутација расти.

Ова пракса може се уредити изменама закона и њиховим спровођењем. Ни у једном закону нема захтева да се бележи, то јест води евиденција употребе јонизујућих зрака у дијагностичке сврхе.

-Свако излагање јонизујућим зрацима, требало би да се упише у одговарајућу мед. документацију, као што је то случај са картоном о вакцинацији. Да се упише свака доза коју је пацијент примио, место и време зрачења, а у отпусној листи такође да се наведу дозе зрачења које је пацијент примио.

Како би подаци били тачни у болницама би морали да раде физичари који би израчунавали вредности доза.

-Скенери се у Србији користе превише. Лоше последице снимања се неће појавити у дану када је снимање рађено, али би могло да се појави у виду малигне болести. Дејства зрачења су кумулативна, везују се један на други. А мала је вероватноћа да ће доћи до промена ако сте једном или у малом броју изложени зрачењу.

Извор: Политике

---

Текст сам мало скратио, јер га нема онлајн, али сам га преписао, ако има грешака, не замерите.