Уместо психијатра, људе лече секс-сурогати, мајмуни и шах


Бројне су методе ослобађања од стреса - помоћи могу сексуални сурогати, животиње, играње друштвених игара, грађење кула у песку, боравак у природи...

Прва асоцијација на психотерапију лежање је на каучу у опуштајућем амбијенту код психијатра док му се поверавају највећи страхови и проблеми, уз очекивање да ће он учинити чудо. У стварности постоје различите методе психотерапије које су једнако учинковите, а у свету постају све популарније.

1. Сексуални сурогат

Терапеут вас гледа дубоко у очи, држи за руку и страствено љуби, по потреби има и секс са вама, само како би вам било боље. Веровали или не, постоји и то. Сексуални сурогати су тренирани професионалци који сарађују с терапеутима с циљем ослобађања страха од интимности. Сеансе се уговарају из више разлога, а препоручују се онима који пате од сексуалне тескобе или класичне сексуалне дисфункције.

Наводно помажу разведеним људима који имају проблема с поновним излажењем и тражењем одговарајућег партнера, али и инвалидима који због хендикепа немају самопоуздања. Сеансе укључују све - од вежбања комуникацијских вештина до правог физичког контакта. Иако подсећа на проституцију, ова је терапија у свету потпуно легална јер нагласак није на ужитку, већ на учењу "одговарајућег сексуалног понашања", или се барем тако тврди.

2. Животиње као терапеути

Јахање није резервирасно само за богате, импресивна величина и емоционална интелигенција коње чине одличним терапијским партнерима у решавању проблематичног понашања, овисности о дрогама и физичких дефеката. Оваква терапија гради самопоуздање, али и стрпљење јер коњи могу тежити до 900 килограма и лако се преплаше, тако да љутња и бес немају места у опхођењу с њима.

Осим коња, ту су слонови, делфини, мајмуни и бројне друге животиње које помажу носити се с одређеним страховима и осећајима, пише Listverse. .

3. Терапија голотињом

У данашње време заборављена пракса, огољење душе и тела било је популарно касних 1960-их. Искључењем одеће из терапије, људи се лакше отварају и носе с емоцијама. У групним терапијама људи би се скидали и тако истраживали потиснуте мисли, решавали брачне проблеме и слично.

Голи трагачи за истином проводили би по неколико дана дружећи се без одеће и тако градили поверење и отвореност. Сеанса подразумијева "буљење" у гениталије осталих судионика с циљем ослобађања срама, као и грљење, медитирање и испољавање беса.

4. Играње шаха

Понекад је најбољи лек за живце дружење с краљевима и краљицама. Играње шаха препоручује се људима с потешкоћама у вербалном изражавању. Игра је савршена метафора за стварни живот и проблеме те помаже пацијентима истраживати вештине попут свађања, разлучивања и доношења одлука.
Управљање пијунима допушта истраживање маштарија и нагона. Једноставно питање зашто је неко повукао одређени потез може одвести разговор на много више нивое.

5. Терапија у дивљини

Камповање у дивљини и излет у природи помажу људима да се лакше носе са животом и уче младе животним законитостима те друштвеним вјештинама. Групне терапије комбинирају се с активностима попут планинарења и риболова, а с циљем откривања властитих способности и учења одговорности.

Програми обећавају довођење у ред и највећих криминалаца, малољетних делинквената те депресивних тинејџера, али и изљечење анксиозних поремећаја те поремећаја у прехрани. Често се ова метода меша с војним режимом, али циљ није исти.

6. Хипнотерапија

Хипноза није никакав чаробни трик, она наводно има моћ пацијента суочити с његовом подсвешћу како би открио узрок проблема и променио негативне навике. Пацијент под хипнозом не спава, само је екстремно опуштен и осјетљив на сугестије.
Ова врста терапије не изводи се сама за себе, већ се комбинује с класичним разговорима при "нормалном" стању свести. Постоје технике којима се пацијент сам може хипнотизовати како би се решио стреса.

7. Играње у песку

Грађење кула од пијеска забавна је љетна активност на плажи, али она има и терапијско дјеловање. Баш попут шаха, омогућује онима с комуникацијским проблемима да изразе осећаје дизајнирањем различитих сценарија у песку. Често оно што креирају одражава њихове стварне проблеме.
Терапеути су ту да одгонетну значење тих симбола. Док расправе о траумама из детињства и насиљу могу бити мучне и тешке, испољавање осећаја кроз игру увек је пуно боља опција, неовисно о доби и полу.

8. Суочавање са страховима

Фобије и ирационални страхови могу изазвати много боли и тескобе. Ова је терапија замишљена као намерно суочавање пацијената с "духовима" који их прогањају. Има разних случајева - страх од паукова, паса, змија, летења, висине, па чак и лифтова. Посебност је у томе што нема поступног привикавања, већ се ради на принципу тренутног суочавања.

На пример, човек који се боји паса мора се већ на првој сеанси играти са штенцима. Ствар је у томе да се "на препад" призове највећи страх, који се потом без другог решења једноставно избацује на површину.

9. Трбухозборство

Змајеви, свиње и псићи помажу при испољавању осећања према захтевном шефу, напорном супружнику, досадном комшији или проблематичном детету. Лутке играју велику улогу у психотерапији јер на њихова уста пацијенти проговарају о стварима које их муче и на забаван начин побјеђују трауме те проблеме у комуникацији.

Много је угодније разговарати преко посредника, који је у овом случају плишан или платнен. Лутке стварају здраву дистанцу између пацијента и терапеута па се терапеут осећа слободније постављати питања, а пацијент одговарати. Забележени су случајеви учења аутистичне деце друштвеним вештинама и развоју маште.

10. Вртларство као терапија

Попут терапије са животињама, вртларење смирује живце и вежба стрпљење. Терапеути у групним сеансама иницирају опуштене разговоре с пацијентима, који се потом отварају те уз рад откривају проблеме. Најважније је стварање осећаја заједништва и припадности.

Терапија се најчешће проводи с људима који имају одређене физичке недостатке и мањак самопоуздања. Гледајући плодове свога рада, сватко се осећа поносно и корисно, а спајајући се с природом, пацијенти уносе мир у властити живот.

.novosti