Deda Miloje operisan u 103. godini :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Miloje Živadinović iz Paraćina, rođen 5. jula 1911. godine u Donjoj Mutnici kod Paraćina, ne samo da je ostvario san mnogih i doživeo stotu, već je postao i medicinski fenomen. On je, verovatno jedini u Evropi, u 101. godini operisan od žuči i to pod totalnom anestezijom, a čim je stao na noge otišao je da obiđe svoj vinograd. Prošle nedelje je u 103. godini operisan od karcinoma kože. Već je izašao iz bolnice i uveliko šeta po dvorištu.

- Imam vremena da se odmaram na onom svetu. Stvarno ne mogu da ležim. Celog života sam nešto radio, pa ni sada ne mogu da sedim skrštenih ruku, a kamoli da se izležavam u krevetu. Pošto sam odrastao u siromašnoj porodici, morao sam da radim još kao dete. Prvo sam služio po kućama bogatih. Donosio sam im iz grada šta im je trebalo, radio sam na njivi u staji. Onda sam se zaposlio kao rudar u Senjskom rudniku. Težak je to posao, ali se nikada nijsam žalio, čak ni kada su mi detonacije oštetile sluh - priča deda Miloje za "Vesti".

Ovaj energičan starac u rudniku je proveo dve decenije.
- Proveo sam mučan i težak život. Verujte mi, živ sam dokaz da ne doživi stotu samo onaj ko je lepo živeo nego i onaj koji je muku mučio.

Kada se šezdesetih godina sa suprugom Radom, kćerkom Janom i sinom Milanom preselio u Paraćin, zaposlio se kao čuvar u jednom građevinskom preduzeću.

I svoju decu je učio da nema hleba bez motike. Njegov sin Milan je postao nadaleko čuven majstor. Njih dvojica sami su napravili kuću i pomoćnu zgradu u Paraćinu i kupili vikendicu s voćnjakom i vinogradom. Deda Miloje je mnogo vremena provodio na tom imanju, a da je malo mlađi, kaže da bi se preselio tamo.

- Recept za dugovečnost je umerenost u svemu i porodična sloga. Kad mi je letos bio rođendan, poželeo sam da nadživim Kostadinku Momirović, baka Kosu iz Buljana kod Paraćina, koja je umrla u 108. godini, o kojoj su sve novine pisale. Ali, neću se ljutiti ni ako doživim da oženim praunuke. Imam ih trojicu i četvoro čukununučadi - šeretski će naš sagovornik, koji novine još uvek čita bez naočara, a jedino slabije čuje zbog detonacija u rudniku.

Operacija je dobro prošla. Rana zarasta. Sin Milan me svakodnevno vodi na previjanje, a ja, pošto ne čujem dobro, po smešku lekara Filipovića, koji me je operisao, vidim da je dobro uradio svoj posao i da ću poživeti još koju godinu - kaže deda Miloje koji za sebe kaže da je srećan čovek jer za prvih 100 godina nijednu tabletu nije popio.

Okreće se za suknjama

Snaha Zorica kaže da se deda Miloje još okrene za lepom ženom, a da je dok je bio mlađi znao i da im dobacuje.
- Suprugu Radu sam voleo najviše na svetu. Ali, voleo sam i da se osvrnem za zgodnom ženom. Rada je bila 11 godina mlađa od mene, a umrla je još početkom osamdesetih godina prošlog veka. Bila je veoma lepa, ali i dobra majka koja je umela da vaspita našu decu - kaže deda Miloje.

Izvor