Protiv viška masnoća   

U zimsko vreme, kad počnu slave i različiti praznici, većina ljudi se nagoji. Premda je zimi normalna potreba za malo više masti, kao što je normalno i blago povećanje težine, postoje načini da se bez maltretiranja i odricanja ne ugojite previše.

Meso pripremljeno na roštilju obično se povezuje s letom, ali ono je zdravo i zimi. Kada meso pečete na roštilju, masnoća iscuri i baca se, umesto da završi u naslagama na vašim bokovima. Dobra je ideja obratiti i pažnju na sosove - umesto masne pavlake može da posluži i surutka, koju ćete dodati na kraju (tada više ne treba kuvati sos, pošto bi mogle da se naprave grudvice). Uz meso većina rado jede krompir u ovom ili onom obliku, ali nije loša ideja umesto krompira uzeti grašak, sočivo ili pasulj - mahunarke će vezati masti iz hrane i izbaciti ih iz organizma.

Višak masti u svom organizmu možete razgraditi određenim začinima. Đumbir, cimet, beli luk, korijander i kajenski biber blago podižu temperaturu organizma, i tako za 25 posto ubrzavaju razgradnju masti. Za optimalan efekat trebalo bi dva obroka dnevno začiniti sa po pola kašičice jednog od navedenih začina.

Laneno seme je takođe veoma korisno - podstiče metabolizam jetre i ubrzava pretvaranje masti u energiju. Stručnjaci predlažu da svakog jutra umešate jednu do dve kašike lanenog semena u jogurt i sačekate pet minuta da nabubri. Samo, obratite pažnju: ima onih koji ne podnose dobro laneno seme, jer im napravi probleme sa stolicom, i to prilično bolne probleme. Ako i vama smeta ovo inače veoma korisno seme, odaberite neki drugi način da brže razgradite višak masnoća.

Postoje tri čaja koja mogu da spreče masti da vam se talože u organizmu. Jedan je oolong čaj, čiji aktivni sastojci blokiraju enzime gušterače, zadužene za razgradnju masti, pa se masnoće nesvarene izbacuju iz organizma. Drugi je pu-erh čaj, koji uz pomoć vitamina C brzo pretvara masti u energiju, plus stimuliše hormone rasta koji uništavaju masti. Treći je zeleni čaj, čiji sastojci ubrzavaju razmenu materija i sagorevanje masti, ne dopuštajući im da se ugrade u ćelije organizma. Odaberite neki od navedenih čajeva i pijte tri šolje dnevno radi optimalnog efekta.

Izvor: Krstarica

Dijeta za sniženje masnoća u krvi


     Ova dijeta u suštini predstavlja režim ishrane koji se bazira na tri kategorije hrane u okviru svake grupe namirnica a to su:
Hrana koja se preporučuje jer ima malo masnoće i puno vlakana i trebalo bi da se redovno nalazi u ishrani.
Hrana koja može da se jede u umerenim količinama jer sadrži nezasićene masti ili manje količine zasićenih masti. S obzirom na to da se radi o dijeti s malo masti, ova hrana je dopuštena u malim količinama.
Hrana koju treba izbegavati jer sadrži dosta zasićenih masti i / ili holesterola.


     Žitarice
     Hrana koja se preporučuje: sve integralne žitarice i njihovi proizvodi (brašno, pahuljice, testenina), a naročito ječam, zob, raž i pirinač.
     Hrana koju treba izbegavati: pržena testa, lisnata testa.

      Mleko i mlečni proizvodi, jaja
     Hrana koja se preporučuje: obrano mleko, nemasni sirevi, nemasni fermentisani mlečni proizvodi, belance.
     Hrana koja može da se jede: polumasno mleko, sirevi s malo masnoće, dva cela jaja nedeljno.
     Hrana koju treba izbegavati: punomasno mleko, pavlaka, punomasni sirevi.

      Supe
     Hrana koja se preporučuje: bistre supe od mesa ili povrća, riblje supe.
     Hrana koju treba izbegavati: guste, krem i masne supe.

      Riba i plodovi mora
     Hrana koja se preporučuje: sva bela i plava riba ( s roštilja, kuvana, dimljena, skinute kože napr. sa srdela), jakove kapice.
     Hrana koja može da se jede: riba pržena u prikladnom ulju (vidi masnoće!), dagnje.
     Hrana koju treba izbegavati: ikra, kavijar, riba pržena u neprikladnom ulju, kozice, rakovi, lignje, hobotnica, sipa.

      Meso i mesne prerađevine
     Hrana koja se preporučuje: ćuretina, piletina, teletina, divljač, kunić, mlada jagnjetina. Hrana koja može da se jede: posna govedina, šunka-pršut, jagnjetina (1-2 puta nedeljno), teleće ili pileće kobasice, jetra (2 puta mesečno). Hrana koju treba izbegavati: patka, guska, sva vidljivo masna mesa, kobasice, salame, mesne pite, paštete, koža živine, slanina.

      Masnoće
     Hrana koja može da se jede: suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje, meki nehidrogenizovani margarin na bazi ovih ulja.
     Hrana koju treba izbegavati: maslac, salo, svinjska mast, tvrdi margarini, hidrogenizovane masti.

      Povrće i voće
     Hrana koja se preporučuje: svo sveže i smrznuto povrće, posebno mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, boranija), krompir kuvan ili pečen u ljusci, svo sveže i sušeno voće, konzervisano nezašećereno voće, koštunjavi plodovi (orah, badem, lešnik).
     Hrana koja može da se jede: krompir pržen u dopuštenom ulju (uklonite suvišnu masnoću upijajućim papirom), kikiriki, pistaći.
     Hrana koju treba izbegavati: krompir i povrće prženi u neprikladnom ulju ili masti, čips, zasoljevo konzervisano povrće, soljeni oraščići, indijski oraščići.

    Kolači i poslastice      
     Hrana koja se preporučuje: kuvane poslastice, voćni kolači s malo masnoće, makrobiotički kolači. Hrana koja može da se jede: kolači ili keks pripremljeni s margarinom ili uljem. Hrana koju treba izbegavati: sladoled i puding od punomasnog mleka, prelivi od pavlake ili maslaca, čokolada, industrijski kolači i keks.

    Napici
     Pića i napici koji se preporučuje: čaj, filter ili instant kafa, bezkalorijska bezalkoholna pića.
     Pića i napici koji mogu da se konzumiraju: vino ili pivo u umerenim količinama, napici s nemasnom čokoladom.
     Pića i napici koje treba izbegavati: čokoladni napici, bezalkoholna zaslađena pića kao koka-kola, pepsi-kola, fanta, mirinda i sl.

      Začini, prelivi
     Hrana koja se preporučuje: začinske trave, mirodjije.
     Hrana koja može da se jede: prelivi za salate s malo masnoće.
     Hrana koju treba izbegavati: masni prelivi za salatu, majonez i sl.