Britanski naučnici stvorili bubreg od matičnih ćelija

Britanski naučnici su uspeli da od matičnih ćelija stvore bubreg , što je značajan korak  koji bi u perspektivi, mogao da dovede do korišćenja vlastitih organa pri transplantaciji.

Veštački  bubrezi su dužine pola centimetra  - iste veličine kao i bubrezi kod nerođenog deteta, a naučnici se nadaju da će izrasti u punu veličinu kada se transplantiraju u ljudski organizam.
Pri stvaranju veštačkih bubrega naučnici su koristili humanu amnionsku tečnost i životinjske fetalne ćelije.
Ovaj proboj u regenerativnoj medicini mogao bi dovesti do kreiranja vlastitih organa kod kojih ne bi postojao rizik od odbacivanja, što je česta komplikacija u postupcima transplantacije.
„Zvuči pomalo kao naučna fantastika, ali nije“, rekao je fiziolog Jamie Davies, profesor eksperimentalne anatomije na Univerzitetu  u Edinburghu.
''Ideja je da se započne s ljudskim matičnim ćelija a da se završi sa funkcionalnim organima. Napravili  smo prilično dobar napredak u tom smeru."
Istraživački tim se nada da će lekari, po rođenju bebe, moći da sačuvaju  amnionsku tečnost koja okružuje embrion dok raste u maternici. Ona bi, potom, bila sačuvana za slučaj da osoba tokom života razvije bubrežnu bolest i koristila bi se za stvaranje bubrega.
Profesor Davies smatra da bi ova tehnologija mogla da počne da se primenjuje na ljudima  za desetak  godina.
„Zamrzavanje nekoliko ćelija je isplativo u poređenju s troškovima koji se javljaju  kad je neko godinama na dijalizi", naveo je profesor Davies.
Otkriće će službeno biti predstavljeno na Edinburškom naučnom festivalu ovog meseca.
Japanski naučnici su prošle nedelje uspeli da naprave retinu uz pomoć matičnih ćelija.

Preuzeto sa ...

=========================================

Naučnici napravili veštačko uvo pomoću 3D štampača

Naučnici su pomoću 3D štampe napravili veštačko uvo koje izgleda i "ponaša se" identično kao i ljudsko. Novi proizvod napravljen u SAD mogao bi da pomogne pacijentima kojima nedostaje uvo ili neki njegov deo, u rekonstruktivnoj hirurgiji.


Lorens Bonasar sa modelom veštačkog uva

Inženjeri biomedicine sa Univerziteta Kornel i lekari sa Medicinskog centra koledža Kornel, objavili su svoja istraživanja u kojima pokazuju kako su za tri meseca napravili uvo tako što su ubacili žive ćelije u kalup i potom odgajili hrskavicu u obliku kalupa.

- Ovo predstavlja dobitak i za medicinu i za nauku, jer smo pokazali da možemo da postignemo uspeh kada radimo zajedno - izjavio je jedan od autora studije, Lorens Bonasar.


Proces izrade veštačkog uva uz pomoć 3D štampača

On kaže da bi prvi implant mogao da se proba za tri godine.
 
Istraživači su počeli projekat tako što su napravili digitalizovanu trodimenzionalnu sliku ljudskog uveta, koja je iskorišćena za pravljenje kalupa.
 
Proizvodni deo ciklusa trajao je manje od dva dana: bilo je potrebno samo pola dana da se napravi kalup, jedan dan da se isprinta, pola sata da se ubaci gel, 15 minuta se čekalo da sve bude usklađeno i moglo je da se počne sa testiranjem veštački dobijenih ušiju.

Naučnici su ih testirali tako što su ih implantirali na leđa pacovima. Bilo je potrebno jedan do tri meseca da im narastu uši.



- Prvo odsečemo uvo, i onda pustimo da nekoliko dana da se ćelijska kultura razvija, pre nego što ga implantiramo - objašnjava dr Bonasar.
 
Potreba za ovakvim zahvatima postoji. Hiljade dece se rodi sa deformitetima ušiju, a koristi od nove tehnologije će svakako imati i oni koji ostanu bez jednog uveta.
 
Najuobičajeniji deformitet je mikrotija, nasledni poremćaj, kada je spoljašnje uvo nedovoljno razvijeno. U SAD se na 10.000 beba rodi jedna do četiri bebe sa ovim poremećajem.
 
Kod ljudi rođenih sa mikrotijom obično je unutrašnji deo uveta poptuno funkcionalan, ali i dalje imaju oslabljen sluh jer im nedostaju delovi spoljašnjeg uha.



Uvo stvoreno bioinženjeringom može pomoći i onima koji su izgubili deo uha ili celo spoljašnje uho, kaže jedan od istraživača.
 
Istraživači tvrde da je najbolje vreme za implementaciju kod dece kada dete ima pet ili šest godina, kada su uši dostigle 80 procenata veličine uveta odrasle jedinke.
 
Iskustvo pokazuje da su šanse za odbacivanjem organa znatno manje, ako se upotrebljavaju ljudske ćelije istog pacijenta.
 
Pre nego što se stiglo do ove tačke, veštačke uši imale su konzistentnost pene, ili su se koristila lažna rebra, što je u drugom slučaju bio vrlo bolan proces, a uši su često izgledale neprirodno i nisu u potpunosti obavljale svoju funkciju.

Preuzeto sa ...