„Nisi mi prijatelj, jer si Jevrej“


Jedan 14-godišnji učenik u Berlinu morao je da promeni školu, jer je zbog svoje vere bio žrtva mobinga drugih učenika. Nakon što su napadi eskalirali, roditelji nisu više videli drugi izlaz, osim da ispišu dete iz škole.

Internet-stranicu škole Fridenauer u berlinskoj četvrti Šeneberg, krasi lanac grafičkih figura dece koja se drže za ruke. Ta škola bi, po svom generalnom konceptu, kao obrazovna ustanova za učenike svih konfesija i svih nivoa školskog uspeha, trebalo da bude posebno fokusirana na integraciju. Pritom ona još od 2016. godine učestvuje u programu „Škola bez rasizma – škola s hrabrošću“, jer se, kako stoji u objašnjenju, „gotovo 80 odsto đaka, roditelja i nastavnika zalaže za ciljeve tog programa i stoji iza njih“. Uprava škole, kako se može pročitati na zvaničnoj internet-stranici, zato je posebno šokirana što već nekoliko dana u čitavoj Nemačkoj, a i šire, sve bruji o slučaju 14-godišnjeg učenika koga mediji zovu „Filip“, krijući njegov pravi identitet.

„Svi Jevreji su ubice“

Filipova priča izašla je na videlo pre nekoliko dana, kada se dečakova majka Ema (također promenjeno ime) obratila engleskim novinama „Džuiš kronikl“ ispričavši šta ju je nateralo da svog sina premesti u drugu školu. U svojoj staroj školi Filip je u stvari bio zadovoljan – sve dok njegovi drugovi nisu saznali da je Jevrej. Njegova majka kaže da njenom sinu (oni su britanskog porekla), nikada pre toga nije padalo na pamet da bi trebalo da krije taj podatak. Ali kada su drugi učenici to čuli, počeli su da ga maltretiraju. Jedan od njih mu je rekao: „Slušaj, ti si kul dečko, ali ne mogu da ti budem prijatelj jer su svi Jevreji ubice“.

Verbalni napadi prerasli su u fizičke, da bi Filipa nedavno dvojica učenika, prema rečima njegove majke, na putu iz škole počela da guše i da mu prete plastičnim pištoljem koji je izgledao kao pravi. Sve se to dešavalo pred očima druge dece, koje su očigledno smatrala da je čitava ta scena smešna i zabavna. Filip se, priča njegova majka, „sav tresao“.

Škola nije uspela da zaštiti dečaka

Majka je, pre te situacije koja je za nju bila kap koja je prelila čašu, o problemima s kojima se susreće njen sin već razgovarala s direktorom Uveom Runkelom. I škola je reagovala. Pozvala je Filipovog dedu koji je preživeo holokaust da učenicima priča o svom iskustvu. Uspostavljen je kontakt sa inicijatorima projekta za međukulturni dijalog „Salam-Šalom“. Filipova majka bila je načelno zadovoljna razumevanjem na koje je naišla kod direktora, ali ne i konkretnim koracima koje je (odnosno nije) preduzeo.

U saopštenju na internet-stranici, uprava škole žali zbog odlaska Filipa i ukazuje na činjenicu da je protiv učenika koji su učestvovali u incidentu podignuta krivična prijava, kao i da je pokrenut postupak za njihovo izbacivanje iz škole. Navodi se takođe da je to prvi slučaj antisemitizma u toj školi, koja je, inače, Filipove roditelje privukla da ga tu upišu baš zbog svog multikulturnog karaktera. Prema navodima berlinskog lista „Tagesšpigel“, radi se o školi u kojoj nemački nije maternji jezik za čak 75 odsto učenika. Veliki deo njih, naime, dolazi iz turskih i arapskih porodica.

Antisemitizam iz muslimanskih krugova

Slučaj iz Šeneberga koji, uzgred budi rečeno, ne važi kao problematični kvart, već naprotiv, kao četvrt u modi i primer berlinskog multikulturalnog šarenila, opuštenosti i tolerancije, privukao je toliko veliku pažnju javnosti, zato što se očigledno ne radi o usamljenom i pojedinačnom slučaju. Portparol i koordinator Jevrejskog foruma za demokratiju i antisemitizam Levi Salomon, izjavio je da on često dobija informacije o takvim slučajevima. Učenici jevrejske vere naročito su često izloženi napadima i uvredama učenika muslimanske vere – aktivisti na to ukazuju već nekoliko godina. Salomon je u intervjuu za „Tagesšpigel“ ukazao da je u Berlinu povećan broj slučajeva antisemitizma.

„Nordvest-cajtung“ iz Oldenburga ovako komentariše događaje u Berlinu: „Mržnja prema Jevrejima danas je u Nemačkoj više od nekakve ružne grimase. Tu su najpre još uvek stari nacisti, oni koji osporavaju holokaust. A tu je onda i jedna vrsta antisemitizma o kojoj se, zbog političke korektnosti, nerado govori. Ona svoje korene ima u islamu i u antiizraelskom huškanju koje su doseljenici u Nemačku pokupili u svom okruženju, u zemljama iz kojih dolaze. […] Ukratko: oni koji mrze Jevreje, danas u Nemačkoj mogu svoju ’domovinu’ da pronađu pod različitim ideološkim krovovima.“

Uprava škole u Fridenauu je, očigledno, toga na bolan način postala svesna. Ona je uspostavila kontakt i sa gradskom kancelarijom za borbu protiv diskriminacije. Uz želje da se Filip brzo oporavi od šoka i da više nikada ne bude suočen s takvim problemima, u svom saopštenju na internet-stranici navodi: „Mi ćemo i dalje da radimo na toj temi, a loš primer nedavnih događaja vidimo kao šansu da iz njih nešto naučimo i da nešto popravimo.“

 

kad vidim ove naslove odma mi se dzigerka prevrne...

https://www.youtube.com/watch?v=ckjuux3UE7E

 

  Sve su to započeli i sproveli u delo englezi pre manijaka hitlera.

englezi dakako...

ali ta ideja je duboko ukorenjena u ljudskoj psihi...

oni su samo to pomogli...

Deset poznatih ličnosti koje su se obogatile zahvaljujući nacistima

Drugi svetski rat testirao je moralnost miliona ljudi. I dok su neki odlučili da pođu putem moralnosti, alarmantan je broj poznatih koji njime ipak nije krenuo. Ovih 10 poznatih i zvučnih imena profitirala su, u velikoj meri, upravo od koketiranja sa nacističkim režimom.


10. Porodica Viton
 
Prodavnica Luj Viton je bila jedina kojoj je bilo dozvoljeno da radi u prizemlju Hotela du Parc, u okupiranoj Višijevoj Francuskoj. Ta je pokrajina bila marionetska država pod vladom maršala Filipa Petena, a Vitonov unuk, Anri Gaston je, u ono vreme je falsifikovao papire koji su služili kao dokaz povezanosti sa Petenovim režimom, sve zarad unapređenja poslovanja.
 
Gaston je ubrzo postao glavni gost u Gestapovom omiljenom kafiću koji se nalazio u blizini njegove radnje, a ujedno i prvi Francuz kojeg je Petenova vlada odlikovala. Iako to nikada nije spomenuto u bilo kojoj od poslovnih knjiga, porodica Viton je optužena da je uspostavila proizvodnju Petenovih bisti i proizvela ih oko 2500.
 
9. Hardi Kruger
 
Iako ga danas znamo kao velikog glumca koji se proslavio u filmovima sa Džonom Vejnom i Ričardom Bartonom, Hardi Kruger je svoju glumačku karijeru započeo kao glumac za naciste. Sa samo 15 godina glumio je u nemačkom filmu "Mladi orlovi" iz 1944. godine, na čijem snimanju se zbližio sa kolegom glumcem Hansom Sonkerom za koga se veruje da je bio upoznat sa detaljima Holokausta, koji se odvijao u to vreme, i koje je otkrio mladom Krugeru.
 
Pred kraj rata, kao 16-ogodišnjak, Kruger se priključio SS trupama, a kad mu je naređeno da ubije grupu američkih vojnika, Kruger je odbio naredbu. Zbog kukavičluka je zamalo streljan. Ta naredba je ipak opozvana, a mladi Kruger je napustio svoju eskadrilu i do kraja rata se skrivao u planinama.
 
8. Ferdinand Porše
 
Ime Porše većinu danas asocira na moćne sportske automobile i trke, ali to nije oduvek bilo tako. Kada je 1933. godine Hitler preuzeo vlast u Nemačkoj, Ferdinand Porše je javnosti predstavio svoju ideju malog jeftinog automobila, na sajmu automobila u Berlinu. U istom trenutku Hitler je najavio motorizaciju nacije, baš kao što je to Henri Ford učinio u Americi. Na kraju su se Porše i Hitler sastali kako bi dogovorili planove o "automobilima za ljude", odnosno na nemačkom "folksvagen". Bilo je to 1934. godine.
 
Rezultat tih razgovora bila je Folksvagenova buba. Od tada je proizvedeno više od 23 miliona buba, čime je to postao jedan od najprodavanijih automobila u istoriji automobilske industrije.
 
U to vreme Porše je bio glavni menadžer proizvodnje, a da bi se zadovoljile potrebe tržišta i proizveo veliki broj automobila, u Folksvagenovu fabriku u Volfsburgu dovođeni su ratni zarobljenici koji su radili u proizvodnji. Ferdinand Porše koji je, navodno i sam podržavao politiku nacizma, u takvim uslovima lako je širio svoje ideje i stvarao carstvo na kome je poprilično profitirao.
 
7. Kristobal Balensijaga
 
Čovek koji izrađuje haljine od svoje treće godine, nije dopustio da ga invazija nacista 1940. spreči u njegovom napretku.
Nakon invazije nacista na Francusku, Nemci su zatražili da se sva modna industrija iz Francuske preseli u Nemačku, ali se dizajner Lusijen Lelong upustio u pregovore sa njima i dogovorio da će im država predati sve industrije koje drže Jevreji u zamenu za modnu industriju koja će ostati u Francuskoj i imati dozvolu za dalji rad.
 
Iako nije bio deo tog dogovora, Balensiaga je bio čovek koji je najviše profitirao iz tog dogovora, s obzirom na to da se njegova fabrika našla na spisku 60 firmi kojima je u to vreme bio dozvoljen rad.
 
Parisku modnu kuću je otvorio ponovno, a zbog dobrih veza sa Hitlerovim generalom Francom, poslovao je neverovatno dobro. Bio je blizak prijatelj Francove supruge, a dizajnirao je veliki broj haljina za nju još pre rata. Dizajniranjem haljina za žene generala nastavio je da se bavi i za vreme rata. Zanimljivo je da je poslednja haljina koju je dizajnirao, a zbog koje se vratio iz penzije, bila venčanica namenjena unuci nacističkog generala Franca.
 
6. Skot Ficdžerald
 
Svet ga danas poznaje kao velikog autora i pisca koji je ovekovečio razdoblje u kojem je dominirao džez. Iako za svog života nije bio previše poznat, danas ga znamo kao jednog od najvećih američkih pisaca 20. veka. Napisao je nekoliko velikih novela od kojih je u javnosti najpoznatija "Veliki Getsbi" prema kojoj je snimljen i istoimeni film, koji je osvojio nekoliko nominacija za Oskara.
 
Ficdžerald je poznat i kao pripadnik "izgubljene generacije" dvadesetih. Sredinom tridesetih godina prošlog veka izgubio je kompas i umalo završio na ulici bez krova nad glavom, u šta ga je uvukla ljubav prema alkoholu. Tih godina ceo Holivud je pretrpeo ogromnu štetu zbog jačanja nacista, zbog čije cenzure je propao veliki broj filmskih studija. U životu su se održala samo tri najveća – MGM, Paramount i Fox.
 
U aprilu 1937. godine održana je američka premijera poslednjeg nastavka trilogije nemačkog književnika Eriha Marije Remarka "Tri ratna druga", priča o usponu i jačanju nacizma kroz dvadesete. Bila je to velika stvar za Holivud. Producent MGM-a, Džozef L. Mankijevič je za pisanje scenarija za ekranizaciju knjige angažovao Ficdžeralda koji je šest meseci, koliko je radio na scenariju, svakoga dana dobijao po 1.000 dolara, što je bila neverovatno velika suma s obzirom na to da je tadašnji godišnji prosek iznosio 1.780 dolara.
 
Ficdžerald je napisao snažan scenario o zlu i pravom licu nacizma, ali je scenario na kraju znatno ublažen. I dok je on na račun nacista zaradio ogromnu sumu, svet nikada nije imao priliku da vidi njegovu pravu sliku o nacističkom zlu.
 
5. Hugo Bos
 
Hugo Ferdinand Bos, osnivač poznatog modnog brenda "Hugo Bos", bio je strastveni zagovornik nacional-socijalizma, a naciste je podržavao, ne samo u želji za profitom, već i zbog njihovih ideja i političkih stavova. Njegova kompanija je, nedavno, izdala izvinjenje zbog njegovog ponašanja prema radnicima za vreme Drugog svetskog rata u kome je oko 140 Poljaka i 40 Francuza prisiljavao na prinudni rad.
 
Ova, prvobitno porodična firma, u početku se bavila izradom uniformi za policiju i radnike pošte, a jedan od prvih velikih ugovora koje potpisala bila je izrada braon košulja za Hitlerovu omladinu. Potom je usledila masovna proizvodnja poznatih crnih uniformi za pripadnike SS-a.
 
Bos je na tim ugovorima stvorio veliki deo svog bogatstva. Iako nije lično dizajnirao SS uniforme, one i danas 70 godina kasnije predstavljaju oličenje zla. S druge strane, Hugo Bos je dizajnirao velik broj kostima za popularni serijal "Ratovi zvezda".
 
4. Henri Ford
 
Osnivač kompanije Ford, jedne od najvećih fabrika za proizvodnju automobila na svetu, Henri Ford bio je prvi građanin SAD-a koji je za svoj 75. rođendan primio najprestižniji orden časti nacističke Nemačke – Nemački orao. Nagradu je primio zbog izrazitog divljenja koje je Adolf Hitler iskazivao prema njemu. Hitler je Forda čak spomenuo i u svojoj knjizi "Majn kampf".
 
Hitler ga je smatrao nadahnućem, a navodno je u svom kabinetu držao Fordov portret u prirodnoj veličini. Nemački inženjeri su preuzeli nekoliko tehnoloških inovacija od Forda i potom ih primenili u procesu proizvodnje nemačkih automobila Folksvagen. Američki inženjeri su dolazili u Nemačku ne bi li kolege naučili kako se prave određeni delovi za automobile.
 
Iako je bio okoreli antisemita, Ford se oštro protivio ratu i nikako nije podržavao militarističku stranu nacizma. Ipak, pre nego što je Amerika ušla u rat, Ford je snabdeo Nemačku vojnom opremom, ali je odbio da proizvodi motore za britanski RAF.
 
3. Braća Rokefeler
 
Hitlerova opčinjenost eugenikom i njegova potraga za "arijevskom rasom", nije bila nova ideja. Do 1909. godine, gotovo polovina slučajeva prisilne sterilizacije u ime eugenike u svetu zabeležena je na području Kalifornije.
 
U grupu okorelih eugeničara spadali su i pripadnici Rokfeler fondacije, koji su do 1926. donirali preko 420.000 dolara, što je u današnje vreme oko četiri miliona, u fond za nemačka istraživanja. Oko 250.000 dolara pripalo je nemačkom psihijatrijskom institutu Kajzer Vilhelm u kome je svoje metode testirao zloglasni Ernst Rudin koji je kasnije imenovan za vođu Hitlerovog sistematskog medicinskog testiranja.
 
Godine 1929, kada je stigla velika donacija Rokefeler fundacije u iznosu od 317.000 dolara Institutu za istraživanja mozga, institucija je proširena i nadograđena pa su u njoj počeli da se vrše Rudinovi smrtonosni eksperimenti.
 
Još jedna blagajna dobila je veliku količinu novca Rokfeler fondacije – Kajzer Vilhelm Institut za antropologiju, ljudsko nasleđe i eugeniku u Berlinu. Zahvaljujući toj velikodušnoj donaciji institut je proširen pa su u njemu počeli monstruozni eksperimenti na blizancima koje je obavljao Jozef Mengele.
 
Iako su Rokfeleri tvrdili da nisu znali za zločine koji se događaju u institutima koje su finansirali, njihove donacije su uveliko pomogle stvaranje eugenike kao navodne nauke koja je legitimisala Hitlerovu politiku.
 
2. Preskot Buš
 
Deda Džordža V. Buša, Preskot Buš, bio je jedan od direktora Union banking korp, investicione banke sa sedištem u Njujorku koja je bila u vlasništvu i pod upravom familije nemačkog biznismena, Frica Tisena. Porodica Tisen bila je veoma bogata s obzirom na činjenicu da su imali monopol nad nemačkom industrijom čelika. Nakon što je prisustvovao jednom od Hitlerovih govora, Fric Tisen je postao očaran rečima i vizijom mladog političara pa se pridružio nacističkoj stranci 1931. godine. Tisen je lično finansirao kampanju Adolfa Hitlera i svojim novcem je nebrojeno puta izvlačio članove stranke iz zatvora.
 
Tisen je 1928. kupio palatu Barlov u Minhenu koja je kasnije postala sedište nacističke stranke. Sve do 1941. kada je Tisen izgubio Hitlerovu naklonost, njegova kompanija se oslanjala isključivo na rad zatvorenka koncentracionih logora, posebno Aušvica, u kome je smrtno stradalo više od milion ljudi.
 
Sve do napada na Perl Harbur 1941. Bušova banka Union banking korp finansirala je čeličane u kojima su se proizvodili avioni i tenkovi, koji su do tada korišćeni za napad na savezničke armije i ciljeve. Imovina tog bankarskog društva zaplenjena je 1942. godine kao posledica donošenja Zakona o neprijatelju. Međutim, veruje se da su Preskot Buš i Herbert Voker pomogli Fricu Tisenu da prenese sve svoje vlasničke dokumente u Njujork kako bi isti bili izuzeti iz Nirnberškog procesa.
 
1. Koko Šanel
 
Ime planetarno popularne dizajnerke Koko Šanel danas povezujemo sa tašnama, raskošnim haljinama i najpoznatijim parfemom na svetu Šanel 5, ali ova velika dizajnerka bila je izrazito politički aktivna. Prema nekim teorijama, bila je i nacistički špijun.
 
Koko Šanel je pre svega bila oportunista, ne samo u svojim poslovnim poduhvatima već i u privatnom životu. Iako nije marila za nacističku propagandu, gravitirala je ka centru moći okupirane Francuske, a u jednom trenutku je počela aferu sa 44-ogodišnjim nemačkim oficirom Baronom Hansom Ginterom fon Dinklagom. On je bio nemački špijun koji je radio u Francuskoj od dvadesetih.
 
Izgleda da je njihov odnos bio prepun laži, kako sa jedne, tako i sa druge strane. Oboje su iz afere pokušavali da izvuku što više koristi. Dok je Fon Dinklag omogućio Šanel da živi u luksuznom hotelu Ric, dizajnerka se priključila tajnoj službi Velike Britanije i postala špijun sa kodnim imenom "Vestminster".
 
Čak i kao oportunista, Koko Šanel je uspela da oslobodi svog nećaka Andrea Palasa iz koncentracionog logora u Nemačkoj. U zamenu za tu uslugu otputovala je u Madrid u avgustu 1941. godine, sa posebnom dozvolom Nemačke, kako bi saznala skrivene namere i tajne planove. Tamo se sastajala sa britanskim diplomatom, a pozadinu svog puta u Madrid nikom nije otkrila.


  Sve je za njih biznis, sve ostalo je šarena laža.

  Znao sam podatak nemaćkih stručnjaka koji su u marku izračunali koliko koštaju logoraši i koja je zarada od njih. U cenu je ulazila i ljudska kosa kojom su filovani šinjeli. Da ne govorim o pepelu koji je prodavan kao đubrivo.

 

rokfeler je finansirao najveceg race purity experta...