Rusija istražuje misteriozno antarktičko jezero :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

MOSKVA - Već 15 miliona godina zaleđeno jezero ostaje duboko ispod antarktičke ledene kore, i verovatno krije praistorijski ili nepoznat oblik života. Ruski naučnici nameravaju da probiju led i otkriju tajne jezera.

„Ostalo nam je samo još malo“, izjavio je za Rojters preko satelitskog telefona Aleksej Turkejev, šef ruske istraživačke polarne stanice Vostok. Njegov tim već nedeljama radi na bušenju leda u pokušaju da, pre nego što se završi kratko antarktičko leto, dopru do jezera koje se nalazi ispod polarne ledene kape na dubini od 3.750 metara.

Upravo je na tom mestu izmerena najniža temperatura na Zemlji, od minus 89,2 Celzijusova stepena. Sa brzim dolaskom zime, naučnici će morati da u poslednji trenutak napuste stanicu 6. februara.

„Napolju je minus 40“, rekao je Turkejev. „Ali, bez obzira na sve, mi radimo. Dobro se osećamo. Ostalo je samo pet metara dok ne dođeno do jezera tako da će to biti vrlo skoro“.

Naučnici očekuju da će ispitivanjem dubina jezera otkriti nove oblike života, i pokazati kako je izgledala naša planeta pre ledenog doba, kao i kako se razvijao život. To može pojasniti kakvi uslovi za život postoje u sličnim ekstremnim uslovima na Marsu i na Evropi, Jupiterovom mesecu.

„To je kao da istražujete drugu planetu na kojoj niko još nije bio. Ne znamo šta ćemo pronaći“, rekao je Valerij Lukin sa Ruskog instituta za arktička i antarktička istraživanja (AARI) u Sankt Peterburgu, koji nadgleda ovu ekspediciju.

Sto godina nakon prvih ekspedicija na Južni pol, otkriće sakrivene mreže jezera ispod antarktičkog leda preko satelitskih snimaka krajem 90-tih pokrenulo je novu istraživačku groznicu među naučnicima širom sveta.
Američki i britanski istraživači slede ruske naučnike i istražuju druga subglacijalna jezera, koja predstavljaju neke od poslednjih neistraženih tačaka na planeti.

„Radi se o sredini sa ekstremnim uslovima, ali je moguće da je ta sredina nastanjiva. Ukoliko je tako, radoznalost nas tera da otkrijemo šta se u njoj nalazi. Kakav je to oblik života u njoj? Da li se razvija?“, pita se Martin Zajgert, direktor Geološkog fakulteta na Univerzitetu u Edinburgu.

Naučnici kažu da se ledene ploče ponašaju kao prekrivač, koji zadržava geotermalnu toplotu i sprečava da se jezera zamrznu. Sediment iz jezera mogao bi vratiti naučnike milionima godina unazad, do praistorijskog tropskog doba.
Jezero Vostok, veličine Bajkalskog jezera u Sibiru, najveće je, najdublje i najizolovanije od 150 subglacijalnih antarktičkih jezera. Zasićeno je kiseonikom, i ne liči ni na jednu životnu sredinu na Zemlji.

„Rusi prednjače u ovim istraživanjima“, kaže Džon Prisku sa Univerziteta u Montani.

Prisku pretpostavlja da se ispod beskrajnog ledenog pejzaža kriju živa bića, daleko od sunčeve svetlosti, oko termalnih izvora u dubinama jezera Vostok.
Istraživačka stanica Vostok smeštena je iznad istoimenog jezera. U bušotinu se upumpava kerozin i freon kako se rupa ne bi smrznula i zatvorila. Istraživači se sada suočavaju sa pitanjem: kako da odu tamo gde još niko nije bio a da to mesto ne oštete ili da na površinu ne iznesu neki nepoznati virus?

„Jako sam uzbuđen, ali, kad jednom dospemo do jezera, nema više povratka“, kaže Aleksej Ekaikin, član ekspedicije. „Kada ga jednom dodirnemo, biće dodirnuto zauvek“.

Izvor:Blic.