Građani Evropske unije ne gaje mnogo simpatija prema administraciji Unije u Briselu, jer se svakoga dana uveravaju da je previše glomazna, troma, skupa, zatvorena u sebe i, čak, rasipnička - a o korupciji, koja je u prošlosti bila u središtu nekoliko krupnih skandala, da i ne govorimo.

Detaljno o toj i takvoj birokratiji u Briselu piše ovih dana bečki dnevnik "Prese", polazeći najpre od Evropske komisije, najviše administrativne ustanove EU - u stvari, neke vrste evropske vlade. Čelni ljudi Komisije imaju ogromne plate, u zavisnosti od nivoa obrazovanja i statusa.
Tako predsednik Komisije - trenutno je to Portugalac Žoze Manuel Barozo - zarađuje 23.617,91 evra mesečno, a njegovih pet potpredsednika zarađuju po "samo" 21.383,40. Evropski komesari - svojevrsni ministri Unije (ima ih ukupno 21) - primaju po 19.253,73 evra mesečno.
Njihova osnovna primanja su 12,5 odsto viša od plata visokih funkcionera Komisije, koji zarađuju po 17.114,43 evra mesečno. Uz osnovna primanja, predsedniku Komisije, potpredsednicima i komesarima sleduje i dodatak od 15 odsto na mesto boravka van zemlje, kao i dodatak za reprezentaciju u visini 1.418,07 evra mesečno za predsednika, 911,38 evra za potpredsendike i 607 evra za komesare.
Ukoliko član Evropske komisije ili službenik ima porodicu, ima pravo i na dodatak na porodicu. Sva primanja su navedena u bruto iznosu, pa od njih treba odbiti opštinski porez u Briselu koji, u zavisnosti od plate, iznosi 8,0 do 45 odsto. Za deo plate koja prelazi 6.400 evra, komesari plaćaju porez u visini 45 odsto. Istovremeno, na zdravstveno osiguranje se od plate odbija 1,8 odsto. Ukupno, briselska birokratija broji 34.712,5 radnih mesta s punim radnim vremenom.
Više od polovine osoblja radi takoreći "sami za sebe" - na primer u persnonalnoj upravi, u informativnoj tehnologiji, dokumentaciji, logistici... Direktno u Evropskoj komisiji je zaposleno 24.000 ljudi. Evropski parlament, koji delimično odlučuje o zakonima (ali njegov uticaj tek treba da bude ojačan), trenutno ima 785 poslanika.
Poslanici, međutim, nemaju iste plate: zarađuju onoliko koliko i poslanici u zemlji iz koje dolaze. Najgore su plaćeni Bugari (750 evra mesečno), a najbolje Italijani (11.703,64). Uz osnovnu platu, poslanici imaju pravo i na mnoštvo dodataka. Tako, na primer, imaju pravo na 16.914 evra mesečno da bi plaćali svoje saradnike.
Ovaj dodatak je predviđen i za asistente. Ono što je posebno zanimljivo, jeste činjenica da poslanici imaju pravo da zaposle i rođake, koje plaćaju iz pomenutog dodatka. Ta mogućnost bi trebalo da od 2009. godine bude ograničena, uz istovremeno povećanje kontrole, pošto je baš u toj oblasti dosad bilo najviše zloupotreba.
Za kancelariju u zemlji porekla poslanici dobijaju paušal od po 4.052 evra mesečno, a za putovanja avionom od mesta boravka do mesta održavanja zasedanja - Brisel ili Strazbur - u potpunosti se nadoknađuje cena avionske karte. Ako poslanici odaberu neko drugo prevozno sredstvo, imaju pravo na 73 centi po kilometru za prvih 500 kilometara i po 0,31 evra po kilometru za ostatak putovanja.
Takođe poslanici mogu da zatraže do 4.000 evra godišnje za druga službena putovanja. U Briselu i Strazburu dobijaju, uz to, i dnevnicu u visini 287 evra. Što se Evropskog saveta tiče, to je telo u kojem su predstavljene sve članice EU i u kojem se sastaju šefovi država ili vlada ili, pak, nadležni ministri pri odlučivanju o zakonima ili drugim temama.
Sedište Saveta EU ima 2.500 službenika, a najveću platu ima generalni sekretar i visoki predstavnik za spoljnju i bezbednosnu politiku Havijer Solana sa oko 20.000 evra mesečno. Pošto su službenici briselske administracije jako dobro plaćeni, doći do radnog mesta u njoj je, razume se, ravno herojskom podvigu. Poslanike biraju građani na neposrednim izborima (mandat im je pet godina), a oni sami biraju svoje asistente. Što se predsednika parlamenta i Komisije, pak, tiče, njih određuju evropske frakcije i nacionalne vlade, a komesare predlažu nacionalne vlade.
Kad je o službenicima u Evropskoj komisiji, Savetu EU ili drugim institucijama Unije reč, kao što je, na primer, Evropski sud, tu je selekcija veoma, veoma stroga. Nadležna služba koja se bavi izborom službenika redovno održava testove za hiljade podnosilaca molbi koji vode ogorčenu borbu za par stotina mesta.

Izvor: Blic