Medvedev dočekao Evropljane u Hanti-Mansijsku
Brisel i Moskva sklapaju novi sporazum
Autor: T. Trikić | foto: afp | 27.06.2008 - 06:00

Najviši zvaničnici Rusije i Evropske unije započeli su juče u sibirskom gradu Hanti-Mansijsku pregovore o novom sporazumu o strateškom partnerstvu i saradnji, a mada bi njegovo usaglašavanje moglo da potraje i godinu dana, i Moskva i Brisel su svesni da bi im on mogao doneti obostranu korist, posebno u sferi energetike.



Dvodnevni samit, simbolično organizovan u „ruskom Kuvajtu“, gradu poniklom na naftnom bumu, traži pomirljivu formulu saradnje između zahteva EU za energetsku bezbednost i insistiranja Rusije na takvoj varijanti energetske saradnje, koja bi joj otvorila mogućnost za veće učešće u distribuciji energenata u Evropi, jer joj uloga snabdevača više nije dovoljna. Prva tema susreta, 21. po redu, koji je počeo neformalnom večerom, bio je - fudbal. Dmitrij Medvedev, ruski predsednik, dočekao je Havijera Solanu, visokog predstavnika EU i Španca po nacionalnosti, i gotovo odmah ga pitao za prognoze meča Rusije i Španije na Evropskom prvenstvu u fudbalu koji je odigran sinoć.
Medvedev, koji je na samitu debitovao kao predsednik, kao bivši prvi čovek „Gasproma“, ruskog energetskog giganta, dobro je upućen u sve finese „nepravednog sprečavanja ruskih investicija“ u Evropi.
„Imamo mnogo zajedničkih projekata, Rusija je treći izvoznik u EU, a četvrto po značaju tržište za proizvode EU“, rekao je optimistički Medvedev.
Energetska povelja, koju želi da progura EU, a Rusija u postojećoj formi ne želi da ratifikuje zbog „tranzitnog protokola“, pored garantovanja ruskih isporuka gasa i nafte i Evropu, predviđa otvaranje energetskog sektora Rusije za strane investicije, u onoj meri u kojoj Unija dozvoljava pristup ruskih kompanija za poslovanje u evropskim zemljama. Od veće slobode u komercijalnim odnosima profitiraće obe strane, tvrde evropski zvaničnici i žale se Rusija ograničava prava zapadnim energetskim kompanijama na eksploatisanje nalazišta. S druge strane, Moskva je veoma zainteresovana za zapadni kapital i usluge evropskih eksperata u osvajanju novih nalazišta energenata i modernizaciji zastarele mreže gasovoda i naftovoda, ali i za to da previše izdašne koncesije koje su zapadne kompanije dobile u vreme Borisa Jeljcina, prvog ruskog predsednika, zameni novim, za nju povoljnijim.
Druga važna tema su „zamrznuti sukobi“ u postsovjetskim zemljama. „Rešavanje konflikata u Gruziji i Moldaviji prioritet su za EU“, rekao je uoči samita Solana. Moskva insistira na pravu da uspostavlja direktne odnose sa faktičkim vlastima samoproglašenih republika radi zaštite svojih državljana.
Vladimir Čižov, stalni predstavnik Rusije pri EU, rekao je da će Rusija insistirati na samitu da misija Euleks na Kosmetu dobije odobrenje UN. Najavljujući razgovore o Kosovu na samitu Aleksandar Gruško, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, rekao je da Moskva „razume da je EU spremna da preuzme na sebe deo odgovornosti u regionu, ali da smatra da jačanje njenog uticaja treba da bude usaglašeno sa Beogradom i Prištinom i da to odobri UN“. Evropska komisija smatra da je pozicija Rusije o Kosovu „nedovoljno konstruktivna“. „Mi žalimo što ruska pozicija nije bila više otvorena i konstruktivna. Rusija je uvek govorila o tome šta ne treba raditi, a nije govorila o tome šta treba raditi“, rekao je Mark Franko, predstavnik EK u Moskvi.
Samit je počeo sinoć neformalnom večerom koju je Medvedev priredio za Solanu, Žozea Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, i Janzea Janšu, premijera Slovenije, koja do kraja juna predsedava EU.

Kakvi su interesi dveju sila

Šta traži EU
-garantovanje isporuka ruske nafte i gasa
-otvaranje ruskog energetskog sektora za evropske investicije
-direktne pregovore vlasti Gruzije i Moldavije sa njihovim nepriznatim enklavama
-unapređenje demokratskih vrednosti i ljudskih prava u Rusiji

Šta traži Rusija
-mogućnost učešća u distribuciji nafte i gasa u Evropi
-pomoć zapadnih eksperata u osvajanju novih nalazišta i modernizaciji -mreže za transport energenata
-pravo na uspostavljanje direktnih odnosa sa vlastima nepriznatih enklava u Gruziji
-ukidanje viznog režima sa EU
-sporazum o evropskoj bezbednosti

Blic

Mislim da je ovo prvi zvanični korak na putu koji je verovatno budućnost i za Rusiju i za Evropu. Taj prvi korak najavljuje jasnu želju Rusije, o kojoj sam već više puta govorila, da se približi Evropi, da postane faktor u politici EU. IStovremeno možemo i da posmatramo ovu sliku koju novinari nisu slučajno odabrali. Zapravo oni koji su se istakli u svojim napadima na interese Rusije tokom devedesetih Španci i Slovenci, profiteri uništavanja Jugoslavije, ulizuju se Medvedevu.

Mada ovaj samit u stvari predstavlja panel na kome će Rusi izneti svoje zahteve ali se neće rešiti ništa uz rastuću cenu nafte i ucene OPEC-a EU nema druge nego da prihvati i ispuni traženo.

Нажалост, руски фудбалери га засрали, што је покварило утисак
Преговори ће, свеједно трајати дуго

Моји коментари европских захтева
То је супротно појму слободне трговине, јер неко може да понуди више. Има неког смисла гарантовати већ склопљене уговоре, али тако нешто званично тражити је увреда - уговори су светиња, и Европа треба да има поверења


Можда ако и Европа отвори своје секторе, и ако не наступа солидарно-дампиншки. Иначе би то био пример асиметричне "слободне" трговине, тако познате у доба колонијализма.


Што да не. Зна се ко је ту надмоћнији


Русија је већ демократска. Извршена је смена на врху. Диктатори обично мењају уставе, Путин то није урадио. То што народ у огромној већини жели наставак такве политике је демократска воља народа.

Otopljenje iz Sibira

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

- ZAJEDNIČKA bezbednost Evrope se ne može deliti na blokove i saveze. Zajednička bezbednost je nedeljiva i ne može je obezbediti NATO ili bilo koja sadašnja organizacija. Nju ne može da obezbedi samo nekoliko država, jer se radi o bezbednosti celog kontinenta, rekao je u petak ruski predsednik Dmitrij Medvedev na samitu Rusija-EU, koji je održan u Hanti-Mansijsku na severu Rusije. Medvedev je posebno naglasio da pitanje protivraketne odbrane (PRO) u Evropi treba da rešavaju isključivo - Evropljani.
- O bezbednosti u našoj kući ne mogu odlučivati susedi - kazao je Medvedev, aludirajući na SAD, čije rukovodstvo u pregovorima sa pojedinim zemljama odlučuje gde će biti postavljeni elementi PRO.
Mesto održavanja ovog samita nije
odabrano slučajno. Hanti-Mansijsk je glavni grad oblasti koja daje ogromne količine gasa i nafte pa je zato za Rusiju i njene glavne energetske partnere važno što je u petak Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, kazao da će oni podržati gradnju gasovoda "Severni tok", koji bi trebao da prođe jednim delom po dnu Baltičkog mora. To znači da nove članice EU, bivše socijalističke zemlje, neće sprečavati realizaciju tog projekta koji finansiraju Rusija i Nemačka. Barozo je u Hanti-Mansijsku, naizgled uzgred, rekao da EU očekuje konstruktivan dijalog o ljudskim pravima i slobodi štampe u toj velikoj zemlji.
Predsednik Rusije je još jednom pozvao predstavnike zapadne Evrope da brže pojednostavi vizni režim, zatraživši da se tačno utvrde rokovi i konkretni koraci za ukidanje viza.
Što se tiče potpisivanja novog sporazuma o strateškoj saradnji Rusije i EU, posle samita u Hanti-Mansijsku očigledno je da novi članovi EU - bivše socijalističke zemlje - neće mahati svojim vetom, jer to nije u interesu najmoćnijih zemalja.
Prva runda pregovora o novom strateškom dogovoru Rusije i EU će početi već 4. jula u Briselu. Predsednik Medvedev je objasnio da će tekst novog sporazuma biti kratak, bez detalja. Medvedev je takođe rekao da će novi sporazum biti "instrument realnog zbližavanja Rusije i Evropske unije na osnovama ravnopravnosti i pragmatizma"...

POZITIVNI UTISCI
PREDSEDNIK Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je predloge ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o poštovanju pravne države, i naglasio da su njegovi utisci o ruskom predsedniku veoma pozitivni.
- Medvedev mi se čini veoma otvorenim. Našao sam nekoga sa kim ću moći da sarađujem u dobrom duhu - rekao je Barozo.


Izvor: Novosti

Samit EU - Rusija
Medvedev protiv američkog štita
Autor: N. V. | 28.06.2008 - 06:49

Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, juče je, posle samita EU - Rusija ponovio da je Rusija „veoma skeptična“ u vezi sa antiraketnim štitom koji SAD planiraju da postave u Češkoj i Poljskoj.



Ruski predsednik je istakao da OEBS ne rešava pitanja bezbednosti, a da ni drugi moćni instrument, NATO, „nije dovoljan da bi se rešili problemi bezbednosti“.
„Smatramo da je ideja o štitu štetna i da ne ide u smeru ostvarivanja bezbednosti na evropskom kontinentu“, zaključio je Medvedev.
Ruski predsednik je juče objavio i zvanični početak pregovora dve strane o novom strateškom sporazumu o saradnji, koji treba da zameni postojeći iz 1997. Pregovori će početi 4. jula u Briselu. Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, naglasio je da su njegovi utisci o ruskom predsedniku posle samita „veoma pozitivni“.
Medvedev je rekao da novi sporazum treba da postane osnova strateškog partnerstva između Rusije i EU.
„On treba da bude instrument realnog zbližavanja Rusije i EU, na principima ravnopravnosti, pragmatizma, uvažavanja interesa strana i zajedničkih prilaza ključnim problemima bezbednosti“, rekao je Medvedev.
Samit koji je održan u Hanti-Mansijsku bio je po atmosferi potpuno drugačiji od prošlogodišnjeg okupljanja lidera EU i Rusije, tokom kojeg je tadašnji ruski predsednik Vladimir Putin hladno odbio kritike koje je Unija uputila u vezi sa stanjem demokratije u Rusiji.

Blic

Medvedev je u odličnoj pregovaračkoj poziciji. Pošto je odlazeći Putin tresnuo o sto pesnicom Medvedev sad postavlja listu zahteva smeškajući se. Loši ugovori koji su napravljeni sa Jeljcinom su mu glavni argument protiv povećanja proizvodnje nafte i gasa. Neprijateljsko okruženje je argument za otežano dopremanje u Evropu. Sada se nekadašnje tvrdo krilo EU utrkuje kako pridobiti Ruse.