meni je najzanimljivije sto se sve porodilje u americkim filmovima poradjaju bas tako.

Hajde... na stranu zracenje, porodjaji, bla.. bla.. bla.. mojoj majci je stitna zlezda otisla zbog stresa... samo i iskljucivo zbog stresa... ni prodjaj, ni Cernobil, ni sta ti ja znam... stres...

Ona je jedini clan moje porodice uz i niz genetsku liniju koji je od toga obolio... a izmedju ostalog joj je jedan od lekara i rekao - Nemojte da drzite sve u sebi, ako nista drugo, idite u sumu i urlajte iz sve glasa da bi se oslobodili stresa i nagomilanih osecanja.

Колико кошта једна таква анализа?

@Nksamsj, ниси ни мало занимљив.
Да си прочитао тему, вероватно ме не би питао, или би?!

Ја имам искуство са генетиком, Мој ујак је остао без штитне у 19 година,моја ћерка исто у 19 година.
Ја се лечим.
Нек буде да је мени од стреса + генетика. Мом детету је само генетика.Једини стрес који је имала то је кад су јој угинули кућни љубимци.

Толико.

Prava mera joda čuva štitnu žlezdu



Poremećaji rada štitne žlezde spadaju u najčešća oboljenja u svetu, a pored stresa, naslednog i drugih faktora rizika, veliki uticaj u nastanku tog oboljenja ima nedostatak unosa ili unošenje prekomerne količine joda u organizam.


Prof. dr Božo Trbojević sa Medicinskog fakulteta i Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije rekao je na konferenciji za novinare povodom obeležavanja Međunarodne nedelje značaja štitatste žlezde, da ukoliko ne postoji dovoljan unos joda štitasta žlezda može da "odreaguje", jer ne može da proizvodi hormone neophodne za pravilno funkcionisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.

Dovoljan unos joda tokom trudnoće veoma je važan kako za trudnicu tako i plod, a dnevne količine tog elementa iznose 150 mikrograma dnevno, dok porodilje treba da unose i više od toga.

Joda najviše ima u mlečnim prozivodima, jajima i mesu, međutim, i unos većih količina od uobičajenih takođe nije dobar za rad štitne žlezde.

Dr Biljana Beleslin iz Klinike za endokrinologiju, koja je i sekretar Srpskog tiroidnog društva rekla je da smanjena funkcija štitne žlezdeodnosno hipotireoza češća kod osoba koje imaju pozitivna antitela i koje imaju više vrednosti takozvanog TSH hormona.

Tiroidna antitela prisutna su između pet do 15 odsto žena u reproduktivnom periodu.

Najčešći simptomi su višak kilograma, osećaj hladnoće, suva koža, kosa, krti i lomljivi nokti, slabija kocentracija, usporenost, osećaj slabosti, kao i poremećen rad menstualnog ciklusa.

Dr Beleslin je rekla da ne moraju biti dominantni svi faktori i da se najpre moraju obaviti ispitivanja tiroidnog hormona i takozvanog T4 hormona.

Kod hipertireoze, odnosno ubrzanog rada te žlezde dominiraju suprotni faktori, i to gubitak telesne težine, lupanje srca, hipertenzija, preosetljivost na vrućinu, pojačano znojenje, a ako ne pomognu lekovi, mora se obaviti hiruška terapija ili terapija radioaktivnim jodom.

Ona je kazala da sve veći broj žena, koje oboljevaju više od muškaraca, prepoznaje faktore rizika i prve simptome pa se i češće javljaju na ispitivanje.

Doc. dr Jasmina Ćirić kazala je da su neki od faktora za poremećaj rada štitne žlezde udruženi sa poremećajem srčanog rada, pogoršanjem postojećih bolesti, poput angine pektoris, srčane insuficijencije, bolovima u grudima....

Kako je kazala, često se javljaju pacijenti sa takvim tegobama, a da u stvari, kao posledicu imaju poremećen rad štitne žlezde.

Takođe, osobe koje boluju od dijabetesa, imaju veće šanse da obole i od bolesti štitne žlezde pa je zato važan skrining i prevencija, navode stručnjaci.

Procenjuje se da širom sveta oko 300 miliona ljudi ima probleme sa štitastom žlezdom, dok se u Srbije ne zna tačan broj obolelih.

(Tanjug)

Izvor