Brak kao igra

U nekim slučajevima se na brak pristane prebrzo, olako - mladi ste, zaljubljeni, lepo vam je, zaprose vas i pristanete bez razmišljanja. Problem je što onda kroz godinu-dve shvatite da ste u nečemu u čemu uopšte ne želite da budete.

Nije tu problem u partneru ili partnerki, koji su bili divne osobe kad ste ih upoznali i ostali su divne osobe. Istina, postali su nešto zahtevniji, ali kad vam objasne razloge za svoju zahtevnost i za to što traže malo više ozbiljnosti, na racionalnom nivou shvatate da su u pravu, da ne traže ništa nerazumno. Ne, problem je u vama, i to sebi otvoreno priznajete - priznajete sebi da ste prebrzo pristali na brak, da je to za vas bila igra i da ne želite više da učestvujete. Samo, kako to reći toj divnoj osobi s kojom ste, osobi koja vas nikad nije namerno povredila - kako joj to reći, a da je ne povredite? Kako tražiti razvod od osobe na koju ne možete da se požalite?

Bezbolan način ne postoji, ni za vas ni za partnera/partnerku. Ono što bi bilo dobro da prvo uradite jeste to da još jednom razmislite - da li vam je stvarno nemoguće da prihvatite obaveze koje brak podrazumeva? Da li vam je stvarno nemoguće da prestanete da život tretirate kao igru, a ljude kao igračke? Ako mislite da biste mogli da se promenite i da prihvatite odgovornost, onda razvod nije neophodan, kao ni povređivanje partnera/partnerke. Međutim, ako vam je ostajanje u braku stvarno nepodnošljivo, ako toliko žudite da ponovo steknete slobodu od te vrste obaveza, onda je najbolje što možete da učinite da partneru/partnerki iskreno kažete kako se osećate i da im objasnite zbog čega želite razvod - da ih uverite da nisu oni pogrešili (i na taj način im makar malo poštedite osećanja), već da ste vi požurili s nečim za šta zaista niste spremni.

A onda? Onda, nakon razvoda, nastavite s onakvim životom kakav želite - i potrudite se da ljude više ne tretirate kao igračke koje neće biti povređene onda kada vama više ne bude do igre.

Izvor: Krstarica