Da li je pametno biti u braku, sa nekim ko vam je dobar projatelj, bez strasti, jer kada ste ludo zaljubljeni i kada postoji strast ne moze se misliti glavom nego srcem, a to je cesto glupo i dovodi do pogresnih odluka? Dosta ljudi kaze, da su najbolji brakovi, brakovi bez ljubavi i da takvi brakovi najduze traju, jer ako se ne volite, nemate se zasto svadjati, pa onda mora uspjeti.
Kada srce pobjedi nad razumom, prave se gluposti, a ovako ta opasnost ne postoji.

Ljudi se ne svadjaju oko ljubavi, ljudi se svadjaju oko para. U 99% slucajeva.

O brakovima bez ljubavi pricaju samo oni koji su morali da stupe u brak bez ljubavi. Valjda se tjese.
Samim tim kada nekog volis(ali pazi kada volis, a ne kada si zaljubljen), taj ti je prijatelj. Ljubav podrazumjeva da dvoje postanu prijatelji, kako bi mogli podici svoja osjecanja na visi nivo.

A sada, izbjegavanje opasnosti i gluposti koje napravis iz strasti prema nekoj osobi, mislim da ubija zivot. Bez uzbudjenja i spektra osjecanja koje donosi ljubav, ne zivis, zivotaris, kao zombi. Ali i to neko voli.

Pa svadjaju se i oko ljubavi, kada nekog volis onda si i ljubomoran i eto ti svadje. Opasno je biti zaljubljen, bolje je biti dobar prijatelj. Brakovi iz ljubavi su opasna stvar. Zbog ljubavi ljudi prave najvece gluposti i greske u zivotu. A kada nekog volis, taj ti moze postati najveci neprijatelj, ili jos gore neprijatelj si sam sebi. Zeznuto je to.

Oni koji se samo oko toga svadjaju obicno su vise nego srecni u braku.

Kao i najbolje i najuzvisenije stvari za koje da nema ljubavi ne bi imali hrabrosti.

A to ima veze... kakve? Prijatelji ne postaju neprijatelji?


Ajde da nista u zivotu ne radimo posto postoje sanse da od toga bude nesto negativno, ajde da se rodimo i sacekamo dok ne umremo od gladi i zedji posto svaki pokusaj da se pomerimo moze da ima za posledicu neku povredu..

@Amalia
Kako uopste biti bez strasti u vezi,a pogotovo sklopiti brak?! Pa,nije brak poslovni dogovor-treba s muzem ici i u krevet!
Razumem da strast jenjava vremenom,ali zar trebamo pristati da se odreknemo zara ljubavi i strasti koja postoji bar na pocetku?
Uostalom,ne znaci ako vam je neko prijatelj da je moguce i ici s njim u krevet. Moze biti zgodan,lep,sarmantan,ali da ne postoji KLIK,a da postoji ne bi vam ni bio samo prijatelj i bili bi vrlo svesni toga!
@SF
*Ajde da nista u zivotu ne radimo posto postoje sanse da od toga bude nesto negativno, ajde da se rodimo i sacekamo dok ne umremo od gladi i zedji posto svaki pokusaj da se pomerimo moze da ima za posledicu neku povredu..*
 
  

Amalia, moram priznati da je i meni to palo na pamet. Ali moja "konstrukcija" je bila ovakva.
Takav brak bi mogao da se sklopi zbog dece. Posto nema strasti i "opasne" ljubavi, situacija je stabilna. Supruznici bi imali pravo da imaju outside vezu, mimo braka, ali ne bi smelo da bude ljubomore. Actually, sama postavka ovakvog braka bi trebalo da se bazira na prijateljstvu i dogovoru, a svrha je omogucivanje zdravog razvoja deteta i sticanja neophodne stabilnosti u zivotu. Jednostavno, znas da mozes da racunas na supruznika, ma sta bilo.
Jedini problem je sto ljudi nisu masine, i nikada ne znas u koga mozes da se zaljubis i pokvaris celu konstrukciju. 

Dobre prijatelje mozes imati i bez braka....
mislim da je besmisleno na taj nacin birati nekog s kim ces provesti ostatak zivota.

Bitno je da ti onaj s kim si u braku bude izmedju ostalog i dobar prijatelj, ali ako je jedino dobar prijatelj, to nicemu ne vodi.
Dosadi, kad-tad...


A sto se svadje tice, ja ne znam vezu ili brak koja je stabilna i kvalitetna, a da se partneri ne svadjaju uopste... Malo kvalitetne i konstruktivne svadje nije na odmet, narocito uz neko prigodno pomirenje

I nesto razmisljam....zar nije bolje biti u braku koji se zasniva cak i na ludoj/slepoj zaljubljenosti (da ne pricam o pravoj ljubavi) pa makar ne trajalo dugo, nego ceo zivot provesti sa dobrim prijateljem...pa ja bih poludela u ovom drugom slucaju.
Mislim, svenula bih 

To sa vezama sa strane je prava stvar. Sve je stvar dogovora.

Moje misljenje je da je stvar u tome sto ne razmisljamo svi isto,

postoje dvoje ljudi koji su se nasli jednom kao pravi prijatelji i iz svojih ranijih iskustava dosli do zakljucka da se bolje mogu slagati u braku njih dvoje bez ljubavi nego sa svim onim ranijim ljubavima koje su imali prema drugim ljudima,i na kraju zavrsili razlazom,dakle moguce je..ali taj par je takav i tako moze,

s'druge strane ima ljudi koji bi se radije svadjali citav zivot zbog ljubomore (jer se ludo vole),razilazili,opet sastajali,(ko pita decu kako ima je pored takvih roditelja  ),i za njih nema sanse da budu sa nekim ko im je samo prijatelj i to jako dobar ,uglavnom bi ludeli od dosade,jer oni to ne mogu,treba im ljubav,pa makar i ona bila krajnje nepodnosljiva,ali je za njih jedino to vazno

A opet postoji ona treca grupa ljudi koji pored nesebicne ljubavi imaju i prijateljstvo,dogovor,razumevanje,sve na jednom mestu....treba li da kazem da je procenat takvih parova najminimalniji na ovoj planeti....

ja sam zombi

sto tako lee?

U brak bi trebalo ulaziti i srcem, a i razumom. Znam da će mnogi od vas možda pomisliti o čemu ja to pričam, ali evo ovako: Uzmimo npr jednu vezu od 4-5 godina.... Logično je predpostaviti da za sve te godine, dvoje ljudi dosta zna jedno o drugom(iako nije uvek tako, naravno), ali pretežno se smatra da je to period, sasvim dovoljan za upoznavanje vrlina i mana, voljene osobe. Za tih 4-5 godina zaljubljenost može prerasti u ozbiljnu i zrelu emotivnu vezu, bez iluzija o partneru/ki. E sad, tu dolazimo do ključnog trenutka: odluka o ulasku u zajednički život, kroz brak. Ako smo dovoljno upoznali voljenu osobu, znamo sve njene mane(pre svega), jer vrline se obično prvo upoznaju...dakle, ako i pored mana shvatimo da sa tom osobom možemo provesti 24 časa, onda je to ozbiljan znak ljubavi. Da budem precizan, ovde ne uzimam u obzir tzv. instant brakove, brakove iz čistog interesa, jer u njima ljubav nikad nije bila, niti će bti motiv. Znači, srcem i razumom volimo onda kad smo spremni da svesno uđemo u brak sa osobom čijih smo mana svesni u potpunosti, ali čije vrline nadjačavaju. Onda brak ima šansu. Ipak, ništa nije 100% sigurno. Ljubav je kao kamin sa vatrom, koju stalno treba podgrevati i iznova rasplamsavati, iskustvom i strpljenjem. U tom slučaju neće ni biti potrebe za dvoumljenje da li je u pitanju ljubav ili čista navika....

  Lepo receno   

Pa, to su neka moja viđenja i shvatanja odnosa prema braku. Iako, još nisam oženjen.  

nije tacno..definitivno netacno!Barem po meni...Ne bih mogla ziveti sa covekom koga ne volim..buditi se kraj njega, deliti postelju, planirati zivot...bas kada ne volis nekoga imas razloga svadjati se..jer te sve zivo nervira.jer ti sve smeta..ma nikako...

Brak bez ljubavi je nebuloza. Zasto onda uopste biti u braku? Ja ne bih mogla tako da zivim.

Relativan pojam...
Brak ne znaci ni da vi morate deliti postelju ni da morate planirati zajednicu buducnost..
Stavise... u poslednje vreme i pored braka i pored te neke inicijalne ljubavi brak obicno posle jako malo vremena vise ne sadrzi te elemente...

A ima i brakova u kojima se supružnici i svađaju i vole istovremeno. Jednostavno, nešto ih vuče jedno ka drugom. Ipak, mislim da su to retki i ekstremni primeri. 

SF- bas me interesuje sta ti mislis da je brak? Izlet?

Citajuci tvoju poruku, ucinilo mi se da pokusavas racionalizovati eventualnu mogucnost stupanja u brak bez ljubavi. A kako je racionalizacija nezrela Ego odbrana i pokusaj da sebe opravdas pred drugima i sobom, cini mi se da i sama jako dobro znas odgovor.
Oko cega i sa kim ces se svadjati u zivotu, najmanje je bitno.Ono sto je bitnije je kvalitet relacije koju ostavrujes sa partnerom i njena kompletnost. A da bi takav oblik relacije bio kompletan, potrebna je i ljubav i strast i jos mnogo elemenata.

Licno, brak bez ljubavi ne bih mogla da zamislim Naravno, u ovom svetu je mnogo toga sasvim "normalno", ili ce se naci bar minimalni procenat onih koji ce potvrditi da je "nesto = pa, sto da ne", tako da se sklapaju i takvi brakovi.