Braćo Srbi, idemo na Južni pol.
Rus je pozvao Duška Potparića da se pridruži ekspediciji ka najjužnijoj tački sveta

Rasprosti platno, iskrivi korpu, namesti gorionik, zateži konopce, drži ih čvrsto, rasteži, zateži, cimaj tamo, cimaj vamo... Toliko posla oko balona! Ali to nije običan balon, već super balon od 550 kilograma u kome može da se leti! Tako su pre desetak dana zaljubljenici u letenje balonom udružili ruke i podigli belu kupolu, jedni iz Srbije, drugi iz Rusije.

- Nisam znao da li ovde ima ljudi koji lete balonom - iznenadio se Valentin Efremov, predsednik balonara Rusije. Efremov je inače prošle godine ušao u Ginisovu knjigu rekorda jer je prvi čovek koji je balonom sleteo na Severni pol. U Rusiji ima školu za one koji spajaju fiziku i matematiku u praktično letenje. Dok su dokoni prolaznici na Ušću posmatrali kako se razvlači i kao beli džin podiže 22 metra visoka kupola balona, Rus je prepričavao dogodovštine sa leta na Arktik.

- Polovina članova ekspedicije odustala je i vratila se put Rusije kad je temperatura danima bila 45 stepeni ispod nule. Kupanje je bilo najzanimljivije: brzo skineš odeću, poliješ se ledenom vodom, jedinom koju smo imali, skakućeš oko vatre da se malo zagreješ pa jedan čajčić, i onda je sve harašo! - kaže vitalni pedesetšestogodišnjak. U balonu Sveta Rusija ekspedicija je krenula 12. aprila sa arktičkog arhipelaga i posle 43 dana leta na visinama do 5. 000 kilometara stigla do najsevernije tačke Zemlje.

- Kompas pokazuje nultu tačku, naš let je završen, zapisao sam 21. maja u dnevnik putovanja. Pokušali smo da osetimo kako se zemlja pokreće, tu gde je njena osa. Dobar deo vremena smo spavali, jer to je sve što možete da radite na minus 40 - priča on dok sa kolegama priprema balon za let. Kaže da su ga najviše fascinirale ledene i snežne figure, bele noći, posve drugačije nego one ruske.
   
      

SUSRET SA BELIM MEDVEDOM

- Jednom prilikom, dok smo završavali nešto oko istraživanja, naišli smo na belog medveda koji nas je ljubopitljivo posmatrao. Kad smo hteli da ga snimimo ispostavilo se da nije spreman da pozira. Vratio se u svoju pećinu i stidljivo zabio njušku u sneg - priseća se Efremov.
      
      
      
   

Kaže da mu je zanimanje putnik, a tako i živi, neko vreme u Rusiji, dva meseca na Severnom polu, malo u Srbiji, a krajem godine na Južni pol - prvo na brod a onda u korpu pa pravac jug. NJegov novi prijatelj Duško Potparić, pilot "Balon centra", pozvan je da se pridruži ekspediciji ka najjužnijoj tački sveta. Sve je plaćeno, Duško samo treba da ponese svoju veštinu, hrabrost, a glava će mu već i onako na visini od 3.000 do 5.000 metara na Južnom polu biti dovoljno hladna.

U tom su već svi bili oko korpe iz koje je kuljao metar dug plamen. Na beogradskih 30 - još dodatnih 130 celzijusa. Pre toga je ventilator počeo da "hladnim naduvavanjem" diže balon, a onda je propan-vatra učinila svoje. Svi koji se sećaju lekcije iz fizike iz sedmog osnovne znaju sa se topao vazduh podiže uvis i da baloni tako lete. Krajnje jednostavno: kada se vazduh zagreje balon se diže, kada se ohladi balon se spušta. Zvuči šašavo, ali radi. Skoro 3.500 metara kubnih ispunilo se vazduhom i napravilo savršen balon spreman da poleti. Problem sa balonom je to što letenje nije sigurno ukoliko vetrovi duvaju jačinom većom od pet metara na čas, pa su balonari, nažalost, ostali na zemlji. Ali, druženje nije propalo jer je Rus doneo poklon za "braću po balonu". Iz Sport Bili torbe, izvadio je flašu koja ga je "grejala" na Severnom polu i potvrdio svoj skori dolazak balonom u Srbiju.
Tekst i foto: Ana Lađarević

Izvor: Glas Javnosti