Kada vas šef rasplače

Moguće je da vam se nekad desilo da se rasplačete na poslu. Možda imate problema u porodici, pa se u nekom trenutku - koji se desi usred radnog vremena - rasplačete. Moguće je da na nekom drugom planu imate problema, previše problema i, kada vam se čini da se sve sručilo na vas, rasplačete se. Takve stvari se dešavaju - i nekad se dese na poslu, nekada čak i usred šefovih zamerki na vaš rad. Ima i slučajeva kada šefove zamerke redovno rasplaču podređenu radnicu.

Sad, ako se nekad desi da se rasplačete pred šefom - onda kada se sve sručilo na vas i šefova grdnja bude samo poslovična kap koja je prelila čašu - to jeste neprijatno, ali ništa za preveliko zabrinjavanje. Šef bude iznenađen i zbunjen vašom reakcijom, vi se saberete i izvinite, i to bude izvojeni incident. Međutim, šta ako vas šef redovno rasplače?

Takvo ponašanje definitivno nije dobro za vašu karijeru, niti je na ma koji način dobro za vas. Ako se rasplačete svaki put kad čujete zamerke svojih pretpostavljenih, oni će vrlo brzo doći do zaključka da ste nezreli i nestabilni - i, prema tome, da ne smeju da vam povere ništa bitno, ako uopšte smeju da vas zadrže na poslu. Drugim rečima, bićete u ozbiljnoj nevolji.

Ukoliko vam se često dešava da se rasplačete pred šefom, definitivno se morate potruditi da se bolje kontrolišete. Kako ne želite da se o vama zaključi da ste nestabilni i nezreli, odmah nakon incidenta (plakanja) se izvinite zbog gubitka kontrole i objasnite da je to zato što vam je veoma stalo do projekta na kome radite (ili kakav je već posao, odnosno, konkretan zadatak u pitanju) i do vašeg doprinosa tom projektu.

Posle toga, "udarnički zapnite" na poslu, pokažite dobre rezultate i na taj način dokažite da vaša emotivnost nije prepreka vašoj produktivnosti - da može da vam se desi da izgubite kontrolu nad svojim emocijama, ali da to ni na koji način ne ugrožava firmu niti umanjuje vaš doprinos njoj.

Srećno!

Tesko da sam nekad zaplakao... Ali bi mu rado otvorio lobanju...

U poslovnom svetu vazi pravilo "emocije i posao ne idu zajedno". Profesionalni pristup samom poslu i jeste, najprostije receno "svoje privatne probleme ostavljam ispred vrata kancelarije". Naravno, ne moze svaki radni dan da bude potpuno profesionalan i posvecen iskljucivo poslu. Manje/vise svakodnevno "ponesemo" neki problem/problemcic od kuce. Kada mi se dogodi takav dan, na celu mi pise "ne diraj me", ali sam definitivno stalozena i smirena, previse cutljiva sto ne lici na mene. U takvim situacijama mnogo bolje funkcionisem, jer mi je koncentracija na zavidnom nivou. Cesto samoj sebi  precutno, naravno  Jednom mi se desilo da mi nagrnu krokodilske suze koje nisam mogla da kontrolisem, bese to bas ta kap u prepunoj casi, a dan kada treba ostati kod kuce. Dogodilo se iskljucivo iz razloga sto sam mogla da primenim jos samo jednu varijantu "da doticnoj personi skocim za vrat", medjutim blaza varijanta je bila da odem do kupatila i izbacim tu gorcinu iz sebe  Nakon svega par minuta bejah spremna za novo bojno polje i dokazala sam doticnoj personi da lupa gluposti argumentovano, naravno.