Kad se približi kraj godine i nastupi odbrojavanje pred Božić i Novu godinu, sve oko mene poprimi svečarski ton i zavlada raspoloženje grozničave kupovine. A onda se svakog januara, kad počnu da stižu računi na naplatu, uglavnom svi pokaju i sebi čvrsto obećaju da više neće tako.



I neće - do prve prilike, naredne godine. Živeći u različitim delovima sveta, čak i tamo gde Božić pada u letnjoj sezoni, mogla sam da vidim kako se tom prazniku uvek pridaje veliki značaj. Gradovi su svake godine lepše dekorisani, a marketinški magovi stalno smišljaju neke nove « fore » koje vas neodoljivo mame da ih kupite i poklonite onima koje volite.

Ovde u Alzasu Božić je veliki praznik i velika prilika da se « zaradi ». Od kraja novembra zahuktava se u velikim i malim gradovima atmosfera božićnih vašara, čiji su « pelcer » pre još više od 400 godina Nemci presadili u pograničnim oblastima Francuske. Poznati su vašari u Kajzbergu, Muluzu, Kolmaru dok je po mnogima najveći i najraskošniji « Krismas market » u Strazburu. Ove godine Strazbur se diči titulom evropske prestonice Božića, šta god da to značilo.

Na glavnom gradskom trgu od 28. novembra do 31. decembra, ove godine čak celu sedmicu duže nakon katoličkog Božića tj. do kraja kalendarske godine, verovatno u zelji da se kupcima pruži prilika da nedelju dana više troškare, a prodavcima više mogućnosti da ostvare bolju zaradu u vreme svetske ekonomske krize, postavljene su drvene kućice u kojima se prodaje i nudi sve i svašta. Tu su najsposećenije tezge na kojima se toči vruće vino sa aromatičnim začinima, koje lepo greje na nižim temperaturama. Ne prolaze loše ni mnogobrojni umetnici koji su izneli svoje rukotvorine – kolače, lampe, ukrase za jelke, nakit, odeću, drvene igračke itd. Pravi vašar svega i svačega. Svake godine božićni market se održava u znaku neke druge zemlje. Ove godine ta čast je pripala Rusiji te otud nailazite i na štandove sa tradicionalnim ruskim ukrasima, pićem, jelima, a dolaze i brojni ruski umetnici i ruska deca da nam dočaraju kako se slavi Božić u pravoslavnoj Rusiji.



Ceo grad poprima svečaniji izgled i svake godine dekoracije su drugačije. Novi ukrasi krase ne samo centar nego i udaljenije delove grada, a pod uticajem čarolije Božića i građani kite svoje balkone sa zelenim girlandama, crvenim mašnicama ili zlatnim lampionima, kače lutke Deda Mraza koji se veru po balkonskim ogradama, pale treperave sveće na prozorskim klupicama, ili u skromnijim varijantama samo okače na prozor ili vrata svetlosnu reklamu “Srećni praznici”, odnosno “Srećan Božić”. U vreme kad bi svi trebalo da štedimo energiju i strogo pazimo da istu što manje trošio, ovo božićno elektro rasipništvo je prilično iracionalno. Gradski oci kažu da će se ove godine uprkos većem broju dekoracija ipak potrošiti čak 30 posto manje energije, zahvaljujući tome što su svuda korišćene specijalne štedljive lampice. Hajde da im verujemo na reč…A to ulično osvetljenje poput magije utiče i na vaše raspoloženje, naprosto se i sami bolje osećate kad sve oko vas tako blješti.

Najdalje je u božićnom slavlju ove godine u Francuskoj otišao Lion, sa spektaklom “Praznik svetlosti”, na muziku Žan Mišel Žara koji je inače i rođen u Lionu. Fantastičan spektakl boja i zvuka koji se odvija širom grada uz pomoć kompjuterske tehnike koja čini čuda na velikim javnim prostorima - svaka zgrada pod uticajem svetlosnih efekata dobija različite forme, kao da gledate uživo filmove uz čarobne zvuke muzike. Na lionskoj Katedrali tako gledate “uživo” kako se iz temelja virtuelno gradi ta velika katedrala, dok na drugim fasadama možete da gledate različite animacije, muzičke spotove, scene naučne fantastike itd.

Tu su naravno i lokalni muzikanti koji na svakom prometnijem trgu u gradu nastoje da izmame neki “evrić” od turista ili lokalnog stanovništva. Orkestar kao svojevremeno Burduševi muzikanti iz “La campanella”, preobučeni u kostime Deda Mraza, na glavnom trgu Brolji ove godine sviraju valcere, popularne šansone, ali i naš Đurđevdan.

U predbožićnom periodu tokom decembra meni lično najteže pada to što treba “odraditi” i brojne božićne ručkove sa kolegama i prijateljima. Treba svima izaći u susret, nikom se ne zameriti. Smisao je pre svega očuvanje nekakve tradicije, u duhu onog našeg verovanja “valja se”.
Svake godine otkriva se neki novi restoran, proba neka nova kuhinja, da ne bude uvek isključivo francuska, odnosno alzaška božićna trpeza, naravno pod uslovom da svi prihvate isti izbor.

Na kraju ručka sledi običaj “tirer les Rois“, odnosno „izvlači kralj“, tradicija koja postoji još od 14. veka u Francuskoj. Nekada se u božićni kolač koji se pekao od testa i raznog suvog voća, stavljao i novčić « couronne », što je kasnije zamenjeno sa zrncem pasulja ili neke druge bobice. Tokom vekova su se stavljale i porcelanske minijature, a danas je to najčešće neka jeftina plastična figurica. Svi za stolom lome po parče “kraljevske“ galete i naravno samo jedan « srećković » postaje kralj cele svečanosti jer izvlači tu figuricu. Ima i onih Francuza koji - budući da su raskrstili sa kraljevima još u toku francuske revolucije, više vole tzv. Jelisejsku galetu, u koju se ne stavlja nikakva « couronne ».

Decembar je i mesec kada se održavaju velike dobrotvorne manifestacije kao npr « Telethon », kada skoro svaki Francuz pozivom određenog telefonskog broja donira određenu sumu novca u humanitarne svrhe, uglavnom za bolesnu i hendikepiranu decu. Ove godine samo tokom jedne nedeljne emisije skupljeno je preko 90 miliona eura.

Širom Francuske tokom meseca decembra u mnogim supermarketima i lokalnim prodavnicama sprovode se i akcije “banka hrane”, gde svaki kupac prilikom izlaska ostavlja po neki artikal iz svoje korpe – paket testenine, konzervu hrane, flašu ulja, vrećicu brašna, koliko ko može. Na ovaj način skupi se podosta hrane i ostalih potrepština za siromašne i stare. Iz godine u godinu raste količina doniranih namirnica, ali kažu da je to još uvek nedovoljno, jer istovremeno raste i broj onih kojima je pomoć neophodna.

I mnogi pojedinci se trude da nekim ličnim primerom pomognu humanitarnim ciljevima. Ove godine jedna moja koleginica se dosetila da ispeče razne kolače i da nas sve u kolektivu počasti. Naravno svako ko je kušao njene poslastice ostavljao je po vlastitom nahođenju nešto novca u kutiju, koja je stajala pored kolača. Tako smo za dva dana skupili nešto više od 150 evra od kafenisanja uz njene kolače. Odlučili smo da se novac pokloni manjoj lokalnoj organizaciji, koja propagira borbu protiv raka dojke. Za sledeću godinu muzikalne kolege planiraju božićni koncert, na kome će svirati i pevati tradicionalne božićne pesme. Biće vrlo interesantno, budući da nas u celoj “kući” ima iz mnogo zemalja. Naravno, ceo prihod ići će u humanitarne svrhe.

Izvor: B92