IN < - Božić – jedan praznik koji se slavi u četiri različita dana - >LO
(1/4) > >> :: Odgovori!
najveći hrišćanski praznik, prema svim kalendarima pada na isti datum – 25. decembar – ali se zbog korišćenja različitih kalendara ne slavi istog dana. Naime, u crkvenom kalendaru SPC pored „gregorijanskog” datuma 7. januar, kada se proslavlja Božić, stoji i „julijanski” datum 25. decembar, tako da svi hrišćani čin Hristovog rođenja slave istog datuma, ali različitog dana.
VREME - Pitanje kalendara otvara se početkom svake godine, nakon „duplih” proslava, a verski analitičar Živica Tucić za „24 sata“ kaže da pitanje kalendara nije teološko već astronomsko pitanje.
- Oni koji Božić slave po julijanskom kalendaru ne prihvataju činjenicu da je merenje vremena po tom kalendaru neprecizno - kaže on.
Većina hrišćana Božić slavi 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok je za manji deo taj datum 13 dana kasnije. Ta razlika nastala je 1582, kada je u vreme pape Grgura XIII izvršena kalendarska reforma. Danas, međutim, postoje čak četiri različite proslave Božića.
Tucić kaže da je problem u pravoslavnom nejedinstvu i da je kalendar samo jedan od tih problema.
- U SPC kalendar nije tema, jer se niko javno i ne usuđuje da to pomene. Boje se raskola, jer će sigurno biti onih koji će reći: „Eto, hoće da nas pokatoliče”. I vernici u neznanju insistiraju da je pitanje kalendara versko. Od toga je napravljena tabu tema i zato je potrebno to promeniti - kaže on.
Kada je u pitanju kalendar Milutina Milankovića, koji je najprecizniji kalendar ikad napravljen, Božić takođe pada na 25. decembar. Po tom kalendaru godina traje 365,24222 dana, a najprecizniji je jer razlika između njega i tropske godine iznosi dve sekunde godišnje, pa je potrebno da prođe 43.200 godina da bi razlika iznosila jedan dan.
Milankovićev kalendar daje potpunu preciznost do 2800. godine, odnosno do tada ne bi bilo nikakvog razmimoilaženja sa gregorijanskim kalendarom, kojeg se pridržava naše društvo, ali ne i crkva. Iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. u Carigradu, taj kalendar nikada nije zaživeo.
- Milankovićev kalendar nije prošao i time je priča završena. Sve pravoslavne crkve su bile zadovoljne, ali je na tome ostalo - kaže Tucić.
Amfilohije: Ne dižite ruku na plod utrobe svoje
Mitropolit crnogorsko-primorski i čuvar trona srpskog patrijaha Amfilohije čestitao je juče Božić svim pravoslavnim vernicima koji taj praznik slave po julijanskom kalenadru. Amfilohije je u božićnoj poslanici ocenio da je Božić praznik pred kojim proveravamo svoju veru i dodao da nas taj praznik „opominje da ne dižemo ruku na plodove utrobe svoje, već da živimo shodno zapovesti Božjoj: rađajte se i množite i napunite zemlju”. Božić je SPC i vernicima čestitao i predsednik Srbije Boris Tadić. U Beogradu će, kod Terazijske česme, sutra u 12 sati biti organizovano tradicionalno lomljenje božićne česnice u koju će biti ubačeni dukati. Redakcija dnevnog lista 24 sata čestita Božić svim vernicima – Mir Božiji. Hristos se rodi!
Božićni običaji
BADNJAK - U kuću se na Badnje veče unosi badnjak koji domaćica posipa sitnicama iz sita. Badnjak može da bude mlado hrastovo ili cerovo drvo.
ČESNICA - Na božićno jutro mesi se česnica u koju se uvek ubacuje novčić, simbol sreće, bogatstva i napretka. Česnica se ne seče nožem već se lomi rukama.
POLOŽAJNIK - U kuću na Božić prvi ulazi položajnik koji džara vatru grančicom badnjaka i priziva svaku blagodet na kuću rečima: „ Koliko varnica toliko dečice, zdravlja, novca...”
DORUČAK - Mrsni doručak predstavlja najvažniji obrok na Božić jer njime završava višenedeljni post, koji traje do ponoći na Badnji dan.
POZDRAV - Ljudi se na Božić pozdravljaju rečima: „Mir Božiji. Hristos se rodi!”, a otpozdravlju: „Mir Božiji. Vaistinu se rodi!”
Sva božićna slavlja po gregorijanskom kalendaru
25. decembar
Rimokatolička crkva
Crkve Istoka (pre-efeske), poput Asirske
Crkve reformacije (sve vrste protestanata)
Pravoslavne patrijaršije – Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Bukureštanska, Sofijska, kao i crkve Kipra, Grčke, Poljske, Albanije, Češke i Slovačke
6. januar
Jermenska apostolska crkva
Jermenska carigradska patrijaršija
Jermenska kilikijska patrijaršija
7. januar
Moskovska patrijaršija
Srpska patrijaršija
Jerusalimska patrijaršija
Gruzijska patrijaršija,
Koptska pravoslavna patrijaršija Aleksandrije
Etiopska i Eritrejska pravoslavna crkva
Sirijska pravoslavna patrijaršija Antiohije
Grkokatolici Ukrajine i Atos
19. januar
Jermenska jerusalimska patrijaršija
Izvor: 24sata
Ovog dana ne valja se ni sa kim svađati jer će vas cele godine terati baksuz
Kod Srba se Božić proslavlja svečano, obiluje raznim običajima i to je najlepši i najradosniji period u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva. Kod Srba je Božić ispunjen najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina! Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“
Božiću se raduje i staro i mlado, i muško i žensko. Na nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje. Narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša.
Badnji dan
Dan uoči Božića, 6. januar, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po badnjaku koji se tog dana seče i unosi u kuću. Ovim danom već počinje božićno slavlje. Rano ujutru, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i uz nju se pristavlja pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju božićnu trpezu.
Šta je badnjak
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan rano ujutru seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. Simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Badnje veče
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina zobom i pšenicom i odgovaraju: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu na kojoj se Hristos rodio u pećini.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje...“, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januar. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja. Domaćin i ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“
Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi ukućane ovim radosnim božićnim pozdravom i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, a zove se položajnik. On pozdravlja dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica toliko srećica, koliko varnica toliko parica (novca), koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, amin, Bože daj!“Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek koji na Božić, a i tokom cele naredne godine, donosi sreću u kuću.
Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje.
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kog peče pogaču česnicu. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka i ona ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada bude pečena, česnica se iznosi na sto gde je već postavljen božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko u kući ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede po parče srca. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, zatim kadionicu preda nekom mlađem koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna, otpeva božićni tropar, a ako ne, čita se očenaš naglas. Nakon toga se lomi česnica. Ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, prema narodnom verovanju, biće srećan cele godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Drugi i treći dan
Drugi dan praznika je prilika za posete rođacima i prijateljima. Treći dan je Dan svetog Stefana, 9. januar, i tada se iz kuće iznose slama i ostaci badnjaka.
Božić - praznik dece
Božić je prvenstveno praznik dece. Na Božić se rodilo najlepše i najsvetije dete u istoriji ljudskog roda. Zato roditelji koji svoju decu iz bilo kojih razloga lišavaju praznovanja Božića i doživljaja vezanih za taj praznik, čine neoprostivi greh.
BOŽIĆ U URBANOJ SREDINI
Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškim ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u komfornim stanovima u gradskim sredinama. Umesto velikog drveta uzme se manja hrastova grančica i manja količina slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na
istočnom zidu stana ili kuće. Zapali se sveća i kandilo što simboliše vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju, ili se pročitaju iz molitvenika, i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi. Zato je veoma važno da Božić bude neradan dan da bi se praznična atmosfera upotpunila. Samo onaj ko nije doživeo tu predivnu božićnu atmosferu kada se ljudi vole i sve se prašta, ne može shvatiti crnogorskog vladiku Njegoša i njegove stihove: „Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!“
Izvor: Kurir
Христос се роди