Većina hrišćana Božić slavi 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok je za manji deo taj datum 13 dana kasnije...
najveći hrišćanski praznik, prema svim kalendarima pada na isti datum – 25. decembar – ali se zbog korišćenja različitih kalendara ne slavi istog dana. Naime, u crkvenom kalendaru SPC pored „gregorijanskog” datuma 7. januar, kada se proslavlja Božić, stoji i „julijanski” datum 25. decembar, tako da svi hrišćani čin Hristovog rođenja slave istog datuma, ali različitog dana.



VREME - Pitanje kalendara otvara se početkom svake godine, nakon „duplih” proslava, a verski analitičar Živica Tucić za „24 sata“ kaže da pitanje kalendara nije teološko već astronomsko pitanje.
- Oni koji Božić slave po julijanskom kalendaru ne prihvataju činjenicu da je merenje vremena po tom kalendaru neprecizno - kaže on.
Većina hrišćana Božić slavi 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok je za manji deo taj datum 13 dana kasnije. Ta razlika nastala je 1582, kada je u vreme pape Grgura XIII izvršena kalendarska reforma. Danas, međutim, postoje čak četiri različite proslave Božića.
Tucić kaže da je problem u pravoslavnom nejedinstvu i da je kalendar samo jedan od tih problema.
- U SPC kalendar nije tema, jer se niko javno i ne usuđuje da to pomene. Boje se raskola, jer će sigurno biti onih koji će reći: „Eto, hoće da nas pokatoliče”. I vernici u neznanju insistiraju da je pitanje kalendara versko. Od toga je napravljena tabu tema i zato je potrebno to promeniti - kaže on.
Kada je u pitanju kalendar Milutina Milankovića, koji je najprecizniji kalendar ikad napravljen, Božić takođe pada na 25. decembar. Po tom kalendaru godina traje 365,24222 dana, a najprecizniji je jer razlika između njega i tropske godine iznosi dve sekunde godišnje, pa je potrebno da prođe 43.200 godina da bi razlika iznosila jedan dan.
Milankovićev kalendar daje potpunu preciznost do 2800. godine, odnosno do tada ne bi bilo nikakvog razmimoilaženja sa gregorijanskim kalendarom, kojeg se pridržava naše društvo, ali ne i crkva. Iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. u Carigradu, taj kalendar nikada nije zaživeo.
- Milankovićev kalendar nije prošao i time je priča završena. Sve pravoslavne crkve su bile zadovoljne, ali je na tome ostalo - kaže Tucić.

Amfilohije: Ne dižite ruku na plod utrobe svoje
Mitropolit crnogorsko-primorski i čuvar trona srpskog patrijaha Amfilohije čestitao je juče Božić svim pravoslavnim vernicima koji taj praznik slave po julijanskom kalenadru. Amfilohije je u božićnoj poslanici ocenio da je Božić praznik pred kojim proveravamo svoju veru i dodao da nas taj praznik „opominje da ne dižemo ruku na plodove utrobe svoje, već da živimo shodno zapovesti Božjoj: rađajte se i množite i napunite zemlju”. Božić je SPC i vernicima čestitao i predsednik Srbije Boris Tadić. U Beogradu će, kod Terazijske česme, sutra u 12 sati biti organizovano tradicionalno lomljenje božićne česnice u koju će biti ubačeni dukati. Redakcija dnevnog lista 24 sata čestita Božić svim vernicima – Mir Božiji. Hristos se rodi!

Božićni običaji
BADNJAK - U kuću se na Badnje veče unosi badnjak koji domaćica posipa sitnicama iz sita. Badnjak može da bude mlado hrastovo ili cerovo drvo.
ČESNICA - Na božićno jutro mesi se česnica u koju se uvek ubacuje novčić, simbol sreće, bogatstva i napretka. Česnica se ne seče nožem već se lomi rukama.
POLOŽAJNIK - U kuću na Božić prvi ulazi položajnik koji džara vatru grančicom badnjaka i priziva svaku blagodet na kuću rečima: „ Koliko varnica toliko dečice, zdravlja, novca...”
DORUČAK - Mrsni doručak predstavlja najvažniji obrok na Božić jer njime završava višenedeljni post, koji traje do ponoći na Badnji dan.
POZDRAV - Ljudi se na Božić pozdravljaju rečima: „Mir Božiji. Hristos se rodi!”, a otpozdravlju: „Mir Božiji. Vaistinu se rodi!”

Sva božićna slavlja po gregorijanskom kalendaru

25. decembar
Rimokatolička crkva
Crkve Istoka (pre-efeske), poput Asirske
Crkve reformacije (sve vrste protestanata)
Pravoslavne patrijaršije – Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Bukureštanska, Sofijska, kao i crkve Kipra, Grčke, Poljske, Albanije, Češke i Slovačke

6. januar
Jermenska apostolska crkva
Jermenska carigradska patrijaršija
Jermenska kilikijska patrijaršija

7. januar
Moskovska patrijaršija
Srpska patrijaršija
Jerusalimska patrijaršija
Gruzijska patrijaršija,
Koptska pravoslavna patrijaršija Aleksandrije
Etiopska i Eritrejska pravoslavna crkva
Sirijska pravoslavna patrijaršija Antiohije
Grkokatolici Ukrajine i Atos

19. januar
Jermenska jerusalimska patrijaršija

Izvor: 24sata

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI

Ovog dana ne valja se ni sa kim svađati jer će vas cele godine terati baksuz



Kod Srba se Božić proslavlja svečano, obiluje raznim običajima i to je najlepši i najradosniji period u celoj kalendarskoj godini.

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva. Kod Srba je Božić ispunjen najlepšim verskim običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina! Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“

Božiću se raduje i staro i mlado, i muško i žensko. Na nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje. Narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša.

Badnji dan

Dan uoči Božića, 6. januar, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po badnjaku koji se tog dana seče i unosi u kuću. Ovim danom već počinje božićno slavlje. Rano ujutru, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i uz nju se pristavlja pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju božićnu trpezu.

Šta je badnjak
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan rano ujutru seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. Simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče
Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina zobom i pšenicom i odgovaraju: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu na kojoj se Hristos rodio u pećini.

Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje...“, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januar. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja. Domaćin i ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“
Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi ukućane ovim radosnim božićnim pozdravom i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, a zove se položajnik. On pozdravlja dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, džara vatru i govori zdravicu: „Koliko varnica toliko srećica, koliko varnica toliko parica (novca), koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, amin, Bože daj!“Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek koji na Božić, a i tokom cele naredne godine, donosi sreću u kuću.
Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje.

Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kog peče pogaču česnicu. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka i ona ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada bude pečena, česnica se iznosi na sto gde je već postavljen božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko u kući ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede po parče srca. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, zatim kadionicu preda nekom mlađem koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna, otpeva božićni tropar, a ako ne, čita se očenaš naglas. Nakon toga se lomi česnica. Ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, prema narodnom verovanju, biće srećan cele godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Drugi i treći dan
Drugi dan praznika je prilika za posete rođacima i prijateljima. Treći dan je Dan svetog Stefana, 9. januar, i tada se iz kuće iznose slama i ostaci badnjaka.

Božić - praznik dece
Božić je prvenstveno praznik dece. Na Božić se rodilo najlepše i najsvetije dete u istoriji ljudskog roda. Zato roditelji koji svoju decu iz bilo kojih razloga lišavaju praznovanja Božića i doživljaja vezanih za taj praznik, čine neoprostivi greh.

BOŽIĆ U  URBANOJ SREDINI

Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškim ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u komfornim stanovima u gradskim sredinama. Umesto velikog drveta uzme se manja hrastova grančica i manja količina slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na
istočnom zidu stana ili kuće. Zapali se sveća i kandilo što simboliše vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju, ili se pročitaju iz molitvenika, i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi. Zato je veoma važno da Božić bude neradan dan da bi se praznična atmosfera upotpunila. Samo onaj ko nije doživeo tu predivnu božićnu atmosferu kada se ljudi vole i sve se prašta, ne može shvatiti crnogorskog vladiku Njegoša i njegove stihove: „Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!“



Izvor: Kurir

Najbolje da sloavimo sva 4 puta ... i ne možeš omanuti ...    srećan Božić svima ...

Samo nek je veselo. Srećan Božić svima koji slave!

ај да и ја честитам овде, пошто на жељама честитају у теми која је била отворена за католички.



            Христос се роди

из истог разлога.............

Христос се роди!!!!!!



БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА

 Данас се небо и земља сјединише у рођеноме Христу;

Данас Бог сиђе на земљу, а човек се попе на небеса;

Данас је видљив телом Онај који је ради човека невидљив по природи;

Зато Га и ми песмама прослављамо и кличемо:

Слава на висини Богу и на земљи мир, даровао нам је долазак Твој,

Спаситељу наш слава Теби!

samo se pitam koliko li je Hrist srecan sto ga ovako slave

Da li ste ikada razmišljali kada se Isus stvarno rodio?
Zašto je Konstantin uzeo 25.decembar za Isusovo rođenje?

25 decembar je uzet iz političkih razloga, da bi pagani lakše prihvatili hrišćanstvo. Tačan datum Hristovog rođenja se ne pominje, čak je i godina diskutabilna. Najverovatnije je to bilo u proleće ili jesen, nekoliko godina pre opšte prihvaćene. Diskutovalo se o tome, iznošeni su dokazi. Iz svega ja sam prihvatio ovo gore navedeno.

Rođen je 4.aprila.Sve ukazuje na taj datum.

u koliko sati ? sta je u pod znaku ?

istog časa i minuta kada i ja.valjda smo Blizanci pa znam bolje od drugih?!

ček ček, jel za Isusa govoriš za ovaj život ili onaj ? i ko je stariji i koliko minuta/sekundi ?

edit

na rece podznak.

Pa jesi li ti bre Slobadidi ili Tomadaddy?

Ovo pitanje je bilo aktuelno već u prvim vekovima. Evo 'matematičkog' odgovora (propovedi) na tu temu:

“Десети дан седмога мјесеца мучите душе своје, и не радите никакога посла, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама. Јер у тај дан бива очишћење за вас, да се очистите; бићете очишћени од свијех гријеха својих пред Господом. То нека вам је почивање суботно, и мучите душе своје по уредби вјечној. А свештеник који буде помазан и који буде освећен да врши службу свештеничку намјесто оца својега, он нека очишћа обукавши се у хаљине ланене, хаљине свете. И нека очисти светињу свету и шатор од састанка; и олтар нека очисти; и свештенике и сав народ сабрани нека очисти. И ово нека вам је вјечна уредба да очишћате синове Израиљеве од свијех гријеха њиховијех једанпут у години. И учини Мојсије како му заповједи Господ” (3. Мој. 16, 29-34).
    Све ово што сам навео односи се на јеврејски празник који се зове сеница, јер тада је једанпут у години првосвештеник улазио, што је и свети Мојсије потврдио рекавши: “Да се очишћате једанпут у години”.
    “У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија,
и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво марода мољаше се напољу за вријеме кађења”. (Сети се, молим те, овде оног навода: “А нико да не буде у шатору од састанка кад он уђе (првосвештеник) да чини очишћење у светињи, докле не изађе”).
    “А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог шртвеника” (Лк. 1, 5-11) Ето, не говори олтара жртвеног, но олтара кадионог, јер спољашњи олтар беше за жртвовање и паљеница постављен, а унутрашњи због кађења. И зато дакле што се анђео само њему јавио и што се потврђује да су га људи напоље чекали, и звесно је да је он у светињу над светињама ушао. “И збуни се Захарија (наставља се) видјевши га и спопаде га страх.
    А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; и многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.” (Лк. 1, 13-21)
    Видиш ли да му је благовештено онда када је био иза завесе, што значи да је благовештено у време празника сеница и поста, јер речи: “Покорите душе ваше” пост значе. Празник сеница пак код Јудеја пада, као што и Јудеји сведоче при крају месеца септембра. И онда је и света Јелисавета жена светог Захарија зачела и “кријаше се пет мјесеци говорећи: Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.” (Лк. 1, 24-25)
    Дакле, врло лако можемо доказати да је Приснодјеви Марији о зачећу Христовом благовештено, кад је света Јелисавета већ шест месеци са светим Јованом трудна била, јер управо је тада тј. у “шести месец” по њеном зачећу послао Бог анђела Гаврила к њој, који јој рече:  “Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус” (Лк. 1, 30-31) не пропуштајући да јој уплашеној од речи његових и њене помисли: “како то може бити?” одговори: “Дух Свети доћи ће на тебе, и сила вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији”, а додао је и ово: “И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је ШЕСТИ МЈЕСЕЦ њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што рече!”
Ако је дакле при крају месеца септембра света Јелисавета затруднела као што је већ објашњено, онда не остаје ништа друго него набројати наредних шест месеци и то: октобар, новембар, децембар, јануар, фебруар и март и утврдићемо да је при крају овог месеца Приснодјева Марија зачела и ако од њега девет месеци набројимо, доћи ћемо до онога што смо тражили. Јер по зачећу Господњем први месец који наступа је април, а после: мај, јун, јул, август, септембар, октобар, новембар, и децембар који сада тече и у којем ми дан Рођења Христовог празнујемо. Да бих вам све ово што сам до сад навео још јаснијим учинио, све ћу кратко вашој љубави представити. Једном је – рекли смо – годишње и то један првосвештеник у светињу над светињама улазио. А када се то чинило?
У септембру месецу. Тада је свети Захарија ушао у светињу над светињама; тада и благу вест о зачећу Јовановом чуо, и кад је отуд изашао жена му је зачела.
Од септембра тј. од зачећа света Јелисаветина са Јованом одбројавајући шест месеци, дакле у марту је зачела Приснодјева Марија. А кад поново од априла девет месеци набројимо доћи ћемо до месеца у ком се Господ наш Исус Христос родио. Пошто сам вам све у вези овога дана јасно изложио говорићу још о једној ствари, најважнија места препустићу општем Учитељу свих, Богу нашем, па ћу беседу завршити..."

Sveti Jovan Zlatousti

25. decembra su sledbenici Mitre, čiji je kult bio veoma raširem u Rimskom carstvu, slavili Dies natalis Solis Invicti ili "rođendan nepobedivog Sunca". Naziv Sol Invictus dopuštao je slavljenje nekoliko božanstava povezanih sa Suncem. Car Aurelije proglasio je taj dan praznikom širom celog carstva. Neki autori smatraju da je hrišćanska crkva "naprosto preotela mitraizmu glavni praznik Nepobedivog Sunca i predala ga Božiću, tj. svom mladom Bogu".[1]

Taj dan je smatran i danom zimskog solsticija koji su Rimljani nazivali bruma. To je bio dan od kojeg se dužina obdanice produžavala odnosno od kada Sunce ponovo dokazuje svoju nepobedivost.
[uredi] Jul
Julski kolač oblikovan poput cepanice
Julbok, Švedska

Paganski Skandinavci su održavali zimske julske svetkovine, od kraja decembra do početka januara. Palile su se julske cepanice (panj, badnjak) u čast Toru, bogu grmljavine, sa verovanjem da će svaka iskra iz vatre predstavljati novorođenu svinju ili tele u nadolazećoj godini. Gozba bi trajala dok panj ne bi izgorio, uglavnom dvanaestak dana. Skandinavci još uvek Božić nazivaju Julom, a u Engleskoj je riječ Yule sinonimna za Božić. Poznat je i julski ovan ili koza, Julbok, koji je bio simbol tih svetkovina u Skandinaviji.

U Nemačkoj su postojali praznici Mitwinternacht (noć u sredini zime) i Wintersonnenwende (zimski solsticijum), a takođe i dvanaest divljih noći -Rauhnächte - u kojima se slavilo, jelo i pilo.

Danas se umesto cepanice ili panja često pravi i istoimeni kolač, najčešće sa čokoladnim premazom boje drveta.
[uredi] Srednji vek

{wiki]