Bovansko jezero u centralnom delu istočne Srbije idealno mesto za bajkere i planinare
Jezero na Moravici raj za ribolovce i kampere

Kada bi Skiti, Kelti, Huni, Avari, Rimljani i Osmanlije pobegli iz istorije i ponovo protutnjali kotlinom reke Moravice, verovatno bi ostali nekoliko dana duže i uživali na obalama jezera nedaleko od Sokobanje. Možda bi i rimske legije i turski janičari ratovali s manje žara na ovom prostoru, da su mogli da se okupaju u tom jezeru, i bar na kratko zaborave na osvajački pohod. Ali, Bovansko jezero nije postojalo u njihovo vreme i nije ga stvorila priroda, već ljudi. Oni su skoro pre tri decenije pregradili Moravicu na polovini njenog toka i time je nastala akumulacija Bovan, nazvana po istoimenom selu.

Bovansko jezero se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, pri kraju Sokobanjske kotline, a okružuju ga prelepe planine - Ozren, Devica, Rtanj i Bukovik. Od Sokobanje je udaljeno 12 kilometara, a od Jošaničke banje 20, tako da je praktično omeđeno i našim poznatim klimatskim odmaralištima. Jezero je dugačko oko sedam kilometara i pokriva skoro 500 hektara, a dubina varira od dva do 80 metara. Gornji deo je plići i tu je mrestna zona za veći broj ribljih vrsta, dok nizvodno ulazi u tesnac i dubina je znatno veća, naročito kod brane. Donji deo jezera, posle tesnaca, naglo se širi i pravi nekoliko velikih i dubokih zaliva.

Bovansko jezero ima veoma raznovrstan riblji fond i zbog toga ga prosto opsedaju pecaroši, pogotovo iz okolnih mesta, ali ima ih i iz Zaječara, Knjaževca, Kruševca, pa čak iz Leskovca i Beograda, od koga je udaljeno oko 240 kilometara. Lovi se som, smuđ, šaran, amur, tolstobik, klen, grgeč, linjak, srebrni karaš, deverika, žutooka bodorka, manić i beovica, a o pecaroškom umeću i sreći kolaju razne priče, naročito na popularnim mestima, kao što su Mrestilište i Livade, ili kod takozvanog Klizišta. Ali, dobra priča je sastavni deo ovog sporta, bez obzira šta se zakači na udicu.

Samo jezero i zelenilo u okolini su pravi praznik za oči, a čista voda i nedirnuta priroda su melem za umorno telo i dušu. Obala je veoma pristupačna i zgodna za podizanje šatora, pa je ovde najviše kampera i izletnika jer drugog smeštaja nema. Ali, nedostaju i drugi neophodni sadržaji, tako da ovo mesto nije za posetioce koji su navikli na komfor i sve blagodeti civilizacije. Na delu jezera nadomak sela Bovan postoji poljski toalet, telefonska govornica i osrednje snabdevena prodavnica, ali je to nedovoljno za veliki broj ljudi koji se ovde nađu u letnjim mesecima. Pored jezera, kod takozvane Velike plaže, postoje dva dragstora i simpatična kafanica, a tu je i cisterna sa vodom za piće. Meštani, međutim, i vlasnici vikendica su uvek spremni da pomognu gostima, pa se nekako uvek nađe odgovarajuće rešenje za sve probleme. Sve izgleda nebitno kada se sedne u iznajmljeni čamac ili pedalinu, otisne od obale i prepusti čarima prirode, umilnom povetarcu i toplini sunčevih zraka.

Gosti Sokobanje i Jošaničke banje bar jednom dođu na jezero, a kamperi, bajkeri, planinari i drugi posetioci vodene oaze, obavezno skoknu do ova dva lečilišta, ili se upute u razgledanje okolnih znamenitosti. Mesto sastanka sa istorijom je dva kilometra istočno od Sokobanje, u surovom kanjonu Moravice. Na visokoj steni se nalaze ostaci Sokograda, odbrambenog uporišta legionara rimskog cara Justinijana i srednjovekovne tvrđave srpskih velmoža. Mnogi odu do Specijalne bolnice za plućne i očne bolesti i tuberkulozu "Ozren" jer je njena okolina pretvorena u pravo izletište, sa sportskim igralištima, velikim bazenom i uređenim mestima za roštiljanje.

Tu je i vodopad Ripaljka, jedan od najvećih i najlepših u Srbiji, kao i poznata Ozrenska pećina, duga 580 metara. Uporniji se upute i do vrha Oštra čuka na Ozrenu i uživaju u pastoralnim predelima, ili predahnu u restoranu pored malog veštačkog jezera, na samom izvoru reke Gradašnice. Mlađi ljudi obavezno skoknu do izvora Moravice, bez obzira što je od jezera udaljen 14 kilometara jer, kako kažu, to je neponovljiv doživljaj. Za vreme predaha, obavezna je priča o rakovima iz ove reke koji su nekada završavali na trpezama Pariza, Londona, Monte Karla i drugih svetskih metropola. Ukusnih ljuskara nema već duže vreme, ali se sada ponovo pojavljuju u stenovitom koritu, pa će možda, opet, pronositi glas o ovom prelepom kraju.

Izvor: Glas Javnosti

Na jezeru kao na moru
D. Stojanović,

Na sredokraći puta između Aleksinaca i Sokobanje, Bovansko jezero pravi je dragulj kakvim se malo koja sredina u Srbiji može pohvaliti. Pored vodosnabdevanja grada na Moraviciono je, zbog bogatstva sa ribom, sastajalište ribolovaca, a u toku celog leta more za hiljade kupača iz ovog dela Srbije, koji zbog plitkog džepa ne mogu da odu u Crnu Goru, Tursku ili Bugarsku.
Tako je već godinama, a dešava se, pogotovu u dane vikanda,da se u jezeru brčka i rashlađuje i oko 3.000 kupača. Bovansko jezero je, inače, u turističkoj ponudi i Aleksinca i Sokobanje, pa se čak organizuje i besplatni autobuski prevoz.
U ovom raju vode i predivnog prirodnog okruženja, gde svako nađe svoj mir i razonodu, zasada nedostaje odgovarajuća infrastruktura, koja bi još više oplemenila i obogatila ponudu,ali postoje nagoveštaji da će i taj problem brzo biti rešen,kada se obezbede odgovarajuće dozvole od Vodoprivrede Srbije.



Izvor: Novosti

zanimljivo