"VREME": Pre pet godina, 1. januara, počeli ste izložbom dokumenata o Paviljonu, upoznavanjem publike sa sredinom koju joj nudite, dok ste najnoviju godišnjicu obeležili izložbom fotografija ljudi koji su dolazili u Centar, ponudili ste publici samoprepoznavanje. Da li je to ujedno i simbolična naznaka šta je trebalo onda a šta treba sad dekontaminirati?

BORKA PAVIĆEVIĆ: Stvaranje Centra je pokušaj da se prenese nekakav unutrašnji kontinuitet. Kad smo ušli u Paviljon, on je bio ruševina, kao tada i toliko dragocenih gradova u zemlji. Pod tim ruševinama podrazumevali smo ono što se danas naziva drugi narodi, a što su i tada i sada svi. U toj atmosferi napravljen je Centar. Bilo je to predejtonsko vreme. U međuvremenu je nasilje postalo tako veliko da nije ni bilo moguće drugačije postaviti i shvatiti kulturu nego kao antiratni čin, kao deo nekog ljudskog prava, deo civilnog društva koje se brani od opšte militarizacije. Centar je, dakle, napravljen da se javna reč suprotstavi nasilju, da bi neke stvari u ovoj sredini postale evidentne i da bi se videla neka druga osnovica društva. Nastao je iz Beogradskog kruga, okupio je ljude koji slično misle. Postao je dragocen, u njemu se moglo gledati, slušati, razgovarati u sredini bez duhovnog zagađenja. Upozoravao je od sirene svojom sirenom kojom je, sve do otvaranja izložbe Vide Jocić usred rata, najavljivan početak svakog programa. Centar je reakcija na kontaminirani kontekst, deo je sećanja na celinu, pokušaj spajanja priče od dislociranih biografija. Danas smo u komplikovanijoj situaciji jer treba da napravimo kontekst, zato što u društvu necivilizovanom, koje nema javni interes, socijalni i politički kontekst više ne postoje. Treba da ih prepoznamo.




http://www.vreme.com/arhiva_html/471/15.html

  Svaka im čast, vidi se da su baš uspešni

 

Autor: Borka Pavićević

Šoping mol centar, stara, prava, pravoslavna, građanska, srpska, nacionalna, patriotska reč, šoping mol, najomiljenija od svih reči, najskuplja srpska reč, šoping-mol, čijem je otvaranju, institucionalisanju (Delta), prisustvovao i sam „otac nacije“, Dobrica Ćosić, te tako jasno pokazao koji je nacionalni vrednosni sistem u pitanju.

http://www.danas.rs/vesti/dijalog/necu.46.html?news_id=157394

Bitno je da je B92 urbana i kulturna televizija, iako se emituje VB koji je sve, samo ne kulturan, obrazovan i poučan. Delovanej tog tzv. CZKD se može oceniti na osnovu stanj te iste kulture koju žele da "dekontaminiraju" u odnosu na period kada su počeli da rade i danas. Rad tzv. CZKD se svodi na obinu demagogiju i prazne priče (kao i većine "humanitarnih, građanskih i proevropskih NVO") i jedini cilj postojanja istog je (kao i kod ostalih "NVO") finansiranje i vrbovanje izdajnika.

dobro, ajde sada prvo lepo reci gde se tu pominje b92 i da li uopste znas koje je misljenje borke pavicevic o velikom bratu? posto ne znas, onda se pitam zasto sebi dozvoljavas da pises fraze?

drugo, ti nemas pravo da kazes za nekog da je izdajnik, jer nemas pojma ni o kulturi ni o czkd

Antonic vs. Borka:

http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=902&nav_id=384524
_{ko nije pogledao kajace se, ko pogleda kajace se} 

Jednostavno znam da je kultura u Srbiji trenutno u zadnjih 50. godina na najnižim granama (pogledaj samo koliko ljudi odlazi u biblioteke, muzeje, pozorišta, kakvu muziku sluša, koliko knjiga i koliko umetničkih dela ima u kući i sve će ti biti jasno). Znači CZKD se tako zove samo kako ga ne bi smatrali političkim faktorom, ali se ustvari sam u politiku i meša. Na polju kulture ima jako bedan uticaj, a tu nikada ništa nije ni postigao. Znači paravan za unošenej stranih "donacija" u našu zemlju kojima se finansira rad ko zna čega sve.

KGB , nije u zadnjih 50 , već zadnjih 20. Da li si nekada čuo za Fest, ko ga je osnovao i ko je na njega dolazio. Dali si čuo, za Bitef, Bemus, Beogradski džez festival i slično. Da ne nabrajam niz kulturnih manifestacija koje su nastale od optrilike 70 godine prošloga veka i bile veoma značajne. Da li si Čuo za Kusturicu, Paskaljevića, Markovića druge režisere , koji su dobijali prestižne nagrade na svetskim filmskim festivalima. Nije sve počelo od dinastije Karađorđević i završilo se sa prestolonaslednikom , nepostojećeg prestola, njegovo svetlosti Aleksandrom , unukom Karađorđevićem. Preterujete, kao da od 1945 godine , pa na ovamo nisu u Srbiji živeli ljudi.
Propas je počela 1993 godine, velikom inflacijom.

Antonicu nisu dali ni pet minuta razgovora, pustili su babu da baljezga celu emisiju, onako "tolerantno".

Borka ne razume da je suština svega ona nacistička parola koja je stajala u nekom od njihovih logora, ako se ne varam. Rad oslobađa 
Ne menja se narod čitanjem lepe književnosti nego napraviš vrednosni sistem u kojem je rad put uspeha. To je suštinska kulturna dekontaminacija jednog društva. Tako se dobijaju civilizovani ljudi koji ne kradu, tuku i otimaju od drugih. Krađa sme da bude rezervisana samo za biznismene koji na jedan ukraden dinar stvaraju 4 nova. E pošto Srbija nije društvo u kojem se čovek probija radom, i naši biznismeni na 1 ukraden dinar ne stvaraju 4 nova, sve jeste kako jeste. Borkin doprinos borbi protiv pojava protiv kojih se kao bori je minoran, a možda čak i kontraproduktivan.

Pardon, došlo je do nesporazuma, hteo sam reći da je sadašnje stanje u kulturi u odnosu na zadnjih 50 godina veoma slabo. Nisam želeo da ponizim stanej kulture u Srbiji od kraja II. sv. rata (naprotiv, ona je tada kako-tako imala zavidan nivo). Želeo sam da omalovažim CZKD. Od kraha kulture 1993. godine pa do danas, taj tzv. CZKD nije ništa uspeo da uradi na polju kulture, osim da palamudi, kritikuje one koji im politički neodgovaraju i prosipa samo demagogiju.